1. ПОЈАМ РАДНОГ ПРАВА
Радно право се развило као самостална грана права издвајањем из грађанског
права. Оно се развило преображајем уговора о раду и издвајањем из грађанског права.
Развој радних односа и интервенција државе у радне односе довели су, не само до
одвајања радног права из грађанског права, већ и до таквих промјена усљед којих су се
у радном праву нашле норме императивног карактера преплићући се са уговором о
раду и уговорним карактеристикама радних односа.
Радно право проучава најамне односе радника и послодаваца, и принципе и
институте у вези са њима. Радно право дијелом проучава и синдикат и синдикално
организовање радника. Радно право не обухвата увијек све радне односе, нпр. оно
првобитно није обухватало радне односе службеника, а у неким земљама не обухвата
их ни данас у цјелини. С обзиром на то да су радни односи на почетку били у цјелини
регулисани уговором о раду, за радно право као научну дисциплину речено је да сед
бави изучавањем уговора о раду.
Радно право је назив за скуп правних норми којима се уређује настанак,
садржина и престанак радног односа. Радно право је грана правног система, теоријско
– научна дисциплина која обухвата и изучава државне и аутономне норме о радним
односима и саме радне односе, као и посебне облике социјалног осигурања и
запошљавања, историју радног права, као и питање остваривања ових права од стране
овлаштених и надлежних органа. Као грана права, сматра се да је у свом развоју
прошло кроз четири периода:
o
од настанка најамних радника до краја ХIХ вијека, када су радни односи
били регулисани уговором о најму радне снаге,
o
од краја ХIХ вијека до завршетка Првог свјетског рата,
o
период између два свјетска рата,
o
након завршетка Другог свјетског рата па до данас.
Такође, радно право је, с обзиром на различите временске периоде, кроз које је
као грана права пролазило у свом развоју, имало и различите називе. На почетку, радно
право је носило назив фабричко или индустријско законодавство, јер су се правне
Одмори и одсуства у систему Републике Српске
2
норме које регулишу рад односиле на фабричке, односно индустријске раднике.
Касније је ова грана права носила назив радничко законодавство, јер се прије свега
односила на раднике. Затим је, ова грана права носила назив и синдикално право, због
значајне улоге синдиката у борби за права радника и радно право. Данас ова грана
права има један, може се рећи и опште прихваћен назив, а то је
радно право
.
2. ЗАКОН О РАДУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Овим законом уређују се радни односи, права, обавезе и одговорности из радног
односа и други односи по основу рада у Републици Српској, ако посебним законима
није другачије одређено. Радни однос је однос између послодавца и радника, а који се
заснива: закључивањем уговора о раду, одлуком о пријему, одлуком о избору и
именовању и другим правним основом уређеним посебним законом. Права из радног
односа настају даном када радник ступи на рад. Одредбе овог закона примјењују се на
све раднике који раде на територији Републике Српске, код домаћег или страног
правног, односно физичког лица.
2.1. Права и дужности радника
Радник има право на:
o
плату, накнаду палте и друга примања у складу са законом, општим актом и
уговором о раду,
o
безбједност и заштиту живота и здравља на раду,
o
здравствену заштиту,
o
заштиту личног интегритета,
o
посебну заштиту у случају болести, самањења или губитка радне способности и
старости и
Одмори и одсуства у систему Републике Српске
4
1
Закон о раду Републике Српске: Службени гласник РС, број 1, 2016.година.
3. ОДМОРИ И ОДСУСТВА У СИСТЕМУ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Човјек у процесу рада троши физичку, умну и психичку снагу која мора да се
надокнади. Одмор има вишеструки значај:
o
физиолошко – здравствени
o
радно – заштитни
o
социјално – породични
o
економски
МОР је донијела бројне конвенције и препоруке у овој области. Право на
одморе везано је за право на ограничено радно вријеме. Историјски гледано, да би се
право на ограничено радно вријеме остварило потребно је било да се утврде правила о
одмору у току рада, одмора у току дана, седмичног одмора и одмора за вријеме
празника. Годишњи одмор је такође установљен као једна врста одмора.
2
Обично се у прописима и теорији говори истовремено о правима радника и
правима радника на одсуства. Без обзира што су ова права слична, постоје извјесне и
разлике, јер су права на одморе одређена као заштитна права, и то законом за све
раднике, а права на одсуства су права која су одређена као могућност коју ће
користити само они радници који се нађу у одређеној ситуацији.
