POJAM RADNOG PRAVA
Radno pravo je naziv za skup pravnih normi kojima se uredjuje nastanak,sadrzina I
prestanak radnog odnosa kao I pravni polozaj subjekata radnog prava.
Radno prevo proucava drustvene odnose koji su pravom regulisani I ono spada u pravne
nauke.
Ono proucava pre svega drustvene odnose koji se javljaju medju ljudima I drugim
subjektima u radu I povodom rada.
PREDMET,SADRZINA I METOD RADNOG PRAVA
Predmet radnog prava su radni odnosi.
Predmet radnog prava bili su najamnji radni odnosi,pri cemu je jedna strana nudila
samo svoj goli rad,a druga davala odredjenu najamninu pri cemu su se ti odnosi
iscrpljivali.
Pobedom socijalizma I njegovim nastajanjem,bitno se menjaju I odnosi u sferi rada I
radnih odnosa.To se dogadja kroz izmenu nosioca svojine nad sredstvima
proizvodnje,ukidanjem eksploatacije.
U pogledu metoda radnog prava razlikujemo opsti metod i posebne,ili konkretne metode.
Opsti metod zavisi od idejno-teoretskog pogleda na svet.U tom smislu razlikujemo dva
osnovna opsta metoda,idealisticki i materijalisticki.
Opsti metod autora koji prihvataju istorijski materijalizam je dijalekticki materijalizam
kao opsti metod saznanja razvoja sveta.(drustva,prirode I ljudskog misljenja)
Konkretni metodi su:istorijski,komparativni,statisticki metod…
RAD VAN RADNOG ODNOSA
Poslodavac moze za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duze od
120 radnih dana u kalendarskoj godini,da zakljuci
ugovor o obavljanju privremenih I
povremenih poslova
sa:
1)nezaposlenim licem
2)zaposleni koji radi nepuno radno vreme
3)korisnikom straosne penzije
Poslodavac moze sa odredjenim licem da zakljuci I
ugovor o delu
,radi obavljanja poslova
koji su van delatnosti poslodavca,a koji imaju za predmet samostalnu izradu ili oporavku
odredjene stvari,samostalno izvrsenje odredjenog fizickoh ili intelektualnog posla.
Poslodavac moze sa odredjenim licem da zakljuci
ugovor o zastupanju ili posredovanju
.
Ugovor o strucnom osposobljavanju I usavrsavanju
poslodavac moze da zakljuci:
1)sa nezaposlenim licem,radi obavljanja pripravnickog staza I polaganja strucnog ispita
2)sa licem koje zeli strucno da usavrsi I stekne posebna znanja I sposobnost za rad u svojoj
struci.
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca moze da zakljuci
ugovor o
dopunskom radu
sa drugim poslodavcem,a najvise do jedne trecine punog radnog
vremena.
Ugovorom o dopunskom radu
utvrdjuje se pravo na novcanu naknadu I druga prava I
obaveze po osnovu rada.
OSTVARIVANJE I ZASTITA PRAVA ZAPOSLENIH
O pravima,obavezama I odgovornostima iz radnog odnosa odlucuje:
1)pravno lice-direktor ili zaposleni koga on ovlasti
2)kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica-preduzetnik ili zaposleni koga on
ovlasti
SINDIKAT ZAPOSLENIH
Zaposleni se mogu slobodno,sindikalno organizovati,potpisujuci pristupnicu,uz upis u
registar.
Poslodavac je duzan da sindikatu obezbedi tehniscko-prostorne uslove,obavestava ga o
svim vaznim pitanjima za polozaj radnika I obavljanje sindikalnih aktivnosti.
Sindikat se moze osnovati u skladu sa opstim aktom sindikata.
Sindikat se osniva na nacelima slobode organizovanja I delovanja I nezavisan je od
drzavnih oragana I poslodavaca,finansira se od clanarina I iz sopstvenih izvora.
KOLEKTIVNI UGOVORI
Kolektivnim ugovorom uredjuju se prava,obaveze I odgovornosti iz radnog
odnosa,postupak izmena I dopuna kolektivnog ugovora,medjusobni odnosi ucesnika
kolektivnog ugovora I druga pitanja.
Kolektivni ugovor se moze zakljuciti kao:
1)opsti (jedinstven)
2)poseban (zakljucuje se za odredjenu granu,grupu ili delatnost)
3)kod poslodavca (pojedinacni)
Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat,zarada,naknada zarade I druga primanja
zaposlenih mogu da se urede sporazumom.
Sporazum se smatra zakljucenim kada ga potpisu direktor,odnosno predstavnik saveta
zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlascenje od najmanje 50% od ukupnog broja
zaposlenih kod poslodavca.
