1.RAD I ODNOSI U RADU U POJEDINIM DRUSTVENIM SISTEMIMA

Nauka o radu je genericki pojam ili sinteza koja pokriva: psih.rada,fiziologiju
rada,pedagog.rada,socio.rada,higijenu rada,ekonomiju rada, ali i radno pravo.
U zajednickom imeniocu svih ovih delova nauke o radu su dva primarna cilja-
produktivnost i humanizacija rada.
Radno pravo izucava radne odnose kao posebnu vrstu pravnih odnosa povodom rada.
Postoje eko.def.rada.-eko.(proizvodna)delatnost.Bioloska-trosenje psi.-fiz.potencijala
coveka,soci-drus.odnos i pojavu...
LJudski rad je dvostruki odnos:odnos coveka prema okruzenju u kome radi i
odnos izmedju ljudi povodom rada.
Svojina i rad su dve najvaznije eko.i drus.katego.
U pravnoj struk.svojina determinise prava,obaveze i odgovornost subjekata udruzivanje
rada i sred.u odnosu na rad,uslove rada i rezu.rada.
1.ODNOSI U RADU U PRVOB.ZAJ.-Primitiv.orudja za rad su bila dostupna svima
postojao zaj.rad i ravnopravnost.nije bilo moguce obezbedj.viska proizvoda.Razvoj sr.za
rad podize se produktivnost,visak proizvoda i pojava private svojine. Visak je doprineo
da jedan deo zajdnice ne mora da se bavi radom vec umnim radjaju se klase i samim tim
nejednakost medju ljudima u odnosima na radu i povodom rada.
2.ODNOSI .u RARU U ROBOVLASNICKOM SISTEMU.- Rad robova je tipican oblik
obavljanja zavisnog rada.ali rob.nisu vrsili rad u formi radnog odnosa jer rad.odnos
podrazumeva dva subj.prava radnika i poslodavca a rob nije bio vec je bio objekt.Posojali
su slobodni seljaci koji su obavljali rad kod robovlasnika za novac ali i za njih je vazio
isti rezim nadzora i isti represivni sistem.
3.ODNOSI U RADU U FEUDALNOM SISTEMU
feudal.karak,rad na zemlji i na selu.ko je posedovao zemlju i na njoj zaposlajvao ljude,taj
je bio gospodara.Kmetovi kao radnici delili su pravnu sudbinu zemlje.
Vlasnik zemlje je dobijao od kmeta izvesnu naknadu kmet nije dobijao nikakvu nagradu
od vlasnika.
Prav.poloz.ljudi u feud.bio je odredj.staleskom pripadnoscu a kmet je prema
zemljoposednuku bio u odnosu staleske potcinjenosti a ne u radnom odnosu.
Sa pojavom zanata u feud.menjaju se odnosi u radu ali jos uvek nema radnog odnosa.
Najamni rad je svojstven radnom odnosu i srece se poc.14.veka.Pojava manufakture u
16.veku doiprinosi razbijanju esnaf.rada u patrimonijalnih odnosa na radu izmedju
ucenika i kalfi i zanatlija.
Shapelijeov zakon iz 1971.bio je rusenje esnafskog sistema rada u franc.ali je pored toga
on odigrao ljucnu ulogu u rusenju feudalizma i pojavi radnicke klase i kapitalistickog
nacina rada.

2. PREDMET I METODI RADNOG PRAVA

Centralno mesto u predmetu radnog prava pripada radnim odnosima.
Radni odosi kao spec.vrsta pravnih odnosa povodom rada diferiraju radno pravo od
drugih grana prava koje se takodje bave pojedinim oblicima pravnih odnosa povodom
rada.Dakle predmet regulisanja ove grane prava kao i obrade i proucavanja jesu radni
odnosi,institucije i problemi iz oblasti rada i radnih odnosa.Dugo radni odosi su za svoj
osnov imali jedino ugovor o radu i kao takvi su ulazili u predmet gradj.prava.Sa
intervencijom drzave u oblasit radnih odnosa predmet i sadrzina radnog prava se
obogacuje i poprima javno prana obelezja.
To je dovelo u 20.veku do def.osamostaljiva.r.prava kao posebne grane i naucne
disc.Istorijski predmet i sadrz,sire se u dva pravca:
1)u prav.sirenja kruga pitanja koja ono regulise 2)u prav.sirenja kruga lica na koja se
zastitne norme radnog prava odnose.
Prema tome najkrace receno predmet i sadr.r.prava cine radni odosi a zatim principi
instit,kategor.organizaciono-pravna i druga pitanja iz oblasti rada i radnih odnosa.
Ali u predmet radnog p.ulaze i pitanja vezana za posebnu zastitu i osiguranje radnika za
slucaj bolesti,invalidnosti,starosti i dr.socij.rizika jer je to osiguranje skopcano sa
njihovim radnopravnim polozajem.

METODI

-radno pravo tretira svoj predmet kako sa poz.-prav,tako i sa teor.-nauc.aspekta

metodi radnog prava mogu imati:
1)funk.metoda izgradnje normi radnog prava
2)fun.metoda izucavanja postojecih normi i celine predmeta r.prava.
U obe funk.koristimo:1)metod dijalektickog materijalizma kao osnovni
2)ciljni,komparat,sociol.sistemski,normativni i dr.kao posebne metode.
Ovaj osnovni znaci postizanje dijalekt.jedinstva forme i sadrzine radnopravnog i
drustveno-radnog odnosa.Pravne norme se izgradjuju i tumace tako da odgovaraju svojim
istorijskim korenima ali i konkretom realnom drus-eko okruzenju i potrebama drustva.
Posebni metodi svaki za sebe daju samo fragmentarne rezultate u izgradnji i tumacenju
normi radnog prava,tek u komplementarnom sadejstvu mogu da doprinesu izgradnji
celine sadrzaja norme.

3. POJAM,DEFINICIJE I MESTO RADNOG PRAVA U PRAVNOM SISTEMU

Iako postiji veza izmedju pojma radnog prava i rada,radno pravo ne uredjuje sam rad,jer
je rad,teh.proces,nego uredjuje odnose izmedju ljudi povodom rada.
Rad je fizicka pojava te ne moze biti prvenstveno obelezje za oznaku radnog prava.
S druge strane nisu ni svi drus.odnosi a tako ni pravni odnosi povodom rada nisu
prevashodno predmet radnog prava(npr.odnosi po ugovor o delu).
Radno prava se moze posmatrati kao pozitivna grana,teor.-naucna disciplina i kao
nastavna disciplina.U def.r.prava treba poci od predmeta i sadrzine koju ima ova trana a
narocito od prirode i karaktera radnih odnosa.

interesa od ekspoatacije.Prvi radnici pokret pojavio se u Engleskoj pocetkom 19.vek
nazvan “liditski pokret”. Rezultate u poboljsanju radnopravnog polozaja radnika imamo
za vreme chartizma koji je poceo u Engleskoj.Revolucionalna 1848..najpre u Francuskoj
a zatim u citavoj Evropi donosi radnicima 3 znacajna instrumenta u daljoj borbi: 1.pravo
glasa 2.pravo na profesionalno angazovanje (stvaranje sindikata) 3.pravo na politicko
organizovanje (stvaranje politic.organiz.).

.Radnicko zakonodavstvo je rezultat inzudjene

itervencije drzave u oblasti radnih odnosa.Drzava pocinje da intervenise pravnim
normama kojima ogranicava dotadasnju apsolutnu slobodu individualnog ugovaranja
radnih odnosa. Tim aktima drzava najpre zabranjuje uspostavljanje radnih odnosa sa
pojedinim kategorijama radnika (decom), ogranicava radno vreme,propisuje najnuznije
mere higijensko-tehnicke zastite na radu,zabranjuje se truc-sistem (isplata zarada u
nature) i Pod okriljem chartistickog pokreta u Engleskoj dolazi do skracivanja radnog
vremena na 10h dnevno,najpre za decu,zene,omladinu a potom I za sve radnike.

Radno

pravo izmedju dva svetska rata

Po zavrsetku Prvog svetskog rata I Oktobarske

revolucije 1917.zbog zaostrenih socijalni suprotnosti raste revolucionarno raspolozenje
radnih masa.Istorija nije ranije zabelezila toliko radnickih I seljackih buna kao u periodu
od 1918.-1921. Revolucionarni pokreti rastu,sire se I izuzimaju razne vidove.U
Engleskoj, Francuskoj I drugim zemljama na dnevom redu su strajkovi. U prvim danima
Oktobarske revolucije sovjetska vlada donosi niz propisa u oblastima zastite radnika.I u
drugim zemljama je neposredno po okoncanju Prvog svetskog rata doslo dintenziviranje
drzavnih aktivnosti u random zakonodavstvu. U Nemackoj donose se propisi o
osmocasovnom random danu o tarifnim ugovorima(kolektivnim ugovorima) o
soc.osiguranju resavanju sporova. U Moskvi se osniva III internacionalna-
Kominterna.Kada je osnovana doslo je do cepanja u medjunarodom radnickom pokretu
po politickoj liniji u osnovi na dve struje-komuniste I socijaliste. 1919.na Mirovnoj
konferenciji u Parizu osniva se Medjunarodna organizacija rada,koja je odigrala znacajnu
ulogu u poboljsanbju rdnih I zivotnih uslova radnih ljudi najpre u zemljama clanicama a
zaim I u citavom svetu.

5. RADNO PRAVO POSLE DRUGOG SVETSKO RATA

Posle Drugog svetskog rata dolazi do daljeg razvoja radnog prava.Tendicije razvoja
zapazaju se kako u kapitalistickim tako I soc.zemljama. Naime I u kapitalistickim I
soc.zemljama bilo je potpuno jasno da je glavni teret rata podnela radnicka klasa I da je
zato potrebo uciniit dalje ustupke radnicima odnosno osvetiti znatno vec paznju uredjenju
uslova rada I radnih odnosa.Kada je rec o kapitalistickim zemljama,posle Drugog
svetskog rata pozitivne tendencije u razvoju radnog prava najvise osetile u Velikoj
Britaniji I SAD. To je I logicno ako se ima u vidu cinjenica da su to bile zemlje sa
najjacom industrijom jakim radnickim pokretom,te da su to bile najvaznije zemlje u
zapadnoj koaliciji.Ukljuceni u procese intenzivnog rada,rada podredjenog iskljucivo
povecanju profita, radnici najpre posezu za “neinstitucionalnim” sredstvima borbe u
ocuvanju svojh interesa(izostajanje sa posla-apsentizam, sabotaza)a zatim pribegavaju
strajkovima I drugim institucionalnim sredstvima borbe.Kapitalisticka drzavu posle
Drugog svetskog rata karakterise mnogo veca fleksibilnost I prilagodljivost socijalnim
tokovima I zahtevima radnicke klase. To je uticalo na dalji razvoj pozitivnih tendencija u

random pravu,odnosno drzava je odmah reagovala na nezadovoljstvo radnika zbog
naglog intenziviranja njihovog rada.Uvode se novi oblici organizacije rada. Svi ti metodi
humanizacije rada imali su za cilj da ublaze ostricu socijalnog sukobljavanja kapitala I
rada ali u isto vreme da odrze motivaciju radnika za rad I ocuvaju njihov radni ucinak.
U SSSR sedamdesetih godina dolazi do poboljavanja uslova rada I razvoja radnog prava.
Prema Ustavu SSSR gradjanima je obezbedjena ravnopravnos u oblasti rada,nezavisno
od nacionalne pripadnosti I rase. Zene su izjednacene sa muskarcima u pravu na
rad,zaradi,odmorima I socijalnom osiguranju. Zastita radnopravnog polozaja zaposlenih
ostvaruje se preko drzavnih organa,sindikata I dr.drus organizacija.Radno pravo
Sovjetskog Saveza izvrsilo je uticaj I na razvoj radnog prava u drugim socijalistickim
zemljama.

6. RAZVOJ RADNOG PRAVA U SRBIJI.
RADNO PRAVO U SRBIJI POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA. RADNO
PRAVO U SRBIJI DANAS

Razvoj radnog prava u nasoj zemlji posle Drugog svetskog rata mozemo podeliti u cetiri
faze:

1.razvoj radnog prava do uvodjenja samoupravljanja 1950.(administrativna

faza)

U ovoj fazi razvoja radno pravo se baziralo na klasicnim principima ustrojstva

radnih odnosa,radnih odnosa kao stranackih odnosa-odnosa izmedju radnika I
poslodavca.Medjutim klasicna radnopravna regulative postepeno se prilagodjava I
reformise shodno potrebama izgradnje novog socijalistickog drustveno eko sistema.

2.razvoj radnog prava posle uvodjenja samoupravljanja (samoupravna faza)

Ova

faza u razvoju radnog prava Jugoslavije pocinje donosenjem Osnovnog zakona o
upravljanju drzavnim privrednim preduzecima I visim privredim udruzenjima od strane
radnih kolektiva.

3.radno pravo u uslovima drustveno-ekonomske I politcke reforme

Polazne pravne okvire za dalji razvoj radnog prava dali su amandmani na Ustav SFRJ iz
1988.godine. Kao bitnu karakteristiku u razvoju radnog prava u ovoj etapi treba izvodjiti
I cinjenicu da u strukutri izvora radnog prava posbno mesto zauzimaju kolektivni
ugovori. Putem zakona u ovoj etapi se uredjuju I ona pitanja iz radnopravng polozaja
radnika koja su do tada bila manje-vise fragmentalno normirana ili uopste nisu
normirana. Tako donose se posebni propisi o strajku,kolektivnim ugovoirma I drugi
propisi. Organizacione forme u pojedinim granama socijalnog osiguranja takodje se
menjaju. Napusta se organizacija u okviru I preko samoupravnih interesnih zajednica I
osnivaju se fondovi sa svojsvom pravnog lica.

4.radno pravo u Srbiji danas

Radno pravo Srbije u smislu pozitivne grane prava pokriva meteriju koja se vezuje za
polozaj zaposlenih I poslodavca kao subjekata radnih odnosa I u vezi sa njima te materiju
vezanu za pravo socijalnog osiguranja (zdravstveno,penzijsko I invalidsko,osiguranje za
slucaj nezaposlenosti) osiguranika I drugih osiguranih lica.Materija radnog prava
regulisana je dvema velikim grupama izvora.U prvu gurup ulaze izvori medj.i
regionalnog porekla (univerzalni akti OUN i MORa)Cija je clanica Srbija kao I primarni
I sekundarni izvori nekomunitarnog I komunitarnog evropskog prava.

Opste pravne norme koje donosi drzava i koje se moraju primenjivati bez obzira na
volju stranaka u radnom odnosu i dr.zainteresovanih subjekata,te koji se ne mogu
suspendovati ili menjati voljom tih stranaka i subjekata.

Tu spadaju: ustav,zakon i podzakonski akti.
USTAV-kao akt najvise pravne snage sadrzi osnovne principe organizacije drustvenog
rada i radnih odnosa.Odredjuje se i nadleznost organa u donosenju pojedinih pravnih
akata u oblasti rad.pravakao i vrste aata koji ce se kao izvor prava koristiti u toj
oblasti.Odredjuju se i mehanizmi ostvarivanja i zastite prava iz radnog odnosa.
Ustavom su odredj.principi:pravo na rad,na ogranic.radno vreme,zastite na radu,na
odmor,na posebnu zastitu omladine,zene i invalida,na zdravs.zastitu i soc.osiguranje,na
odgovar.zaradu,na strajk...
Pravo na rad-svako ima pravo na zaposlenje i da je svakome pod jednakim uslovima
dostupno zaposlenje.Subjek.prava i obaveze u okviru instituta zasnivanja radnog odnosa
su utuziva a samo pravo na rad kao ustavom zajamceno nacelo nije utuzivo,jer je rec o
nacelu-okviru za delovanje zakonodavca i drugih cinilaca u oblasti rad.prava.
Radnopravna regulativa bila bi neustavna kada radno pravo ne bi razradjivalo i
relativizovalo ove principe shodno potrebama ali uvek u koordinatama tih principa.
ZAKON-konkretnije utvrdjuje radnopravni polozaj stranaka u radnom odnosu i
predstavlja i neposredno polaziste za podzakonske akte i autonom.pravo.Zakoni sadrze i
upucujuce norme za dalju razradu ovih prava i obaveza putem autonomnih
akata(kolek.ugovora i opsti akti kod poslodavaca).Postoje 3vrste zakona kao izvori r.pr-
sistemski(generalni)-posebni-specijalni.
PODZAKONSKI AKTI-drz.opsti pravni akti koji su po svojoj pravnoj snazi nizi od
zakona(vlada i upr.organi).Oni postoje i u oblasti regulis.r.odnosa radnika u
pojed.delatnostima.(pravilnici uredbe odluke).
Pravilnici se narocito koriste i to po pitanjima vezanim za strucnu spremu kod pojedinih
vrsta zanimanja,zastite na radu,racunanja staza osiguranja za sa uvecanim trajanjem.
Postoje i podz.akti u oblasti zdrav.penzij.i invalid.osiguranja.

9. KOLEKTIVNI UGOVORI O RADU:
pojam,ugovorne strane,predmet,sadrzina I vazenje

Pod kolek.ugovorom o radu podrazumeva se pismeni sporazum izmedju
poslodavaca,grupe poslodavaca ili poslodavacke organizacije,s jedne strane,i stukovne
organiz.radnika(sindikata) s druge strane,kojims e uredjuje radnopravni rezim odnosa
izmedju radnika i oslodavaca kao i prava i obaveze samih
stranaka(potpisnika)kolektivnog ugovora.

S gledista medj.r.prava obicno se uzima def.sadrzana u Preoruci Mej.organ.rada br.91
iz'51god.-pismeni sporazum koji se odnosi na uslove rada i zposlenja izmedju,s jedne
strane,poslodavca,grupe poslodavaca ili jedne ili vise organiz.poslodavaca i druge strane