Beograd, novembar 2018.
Fakultet za poslovne studije i pravo
SEMINARSKI RAD
Predmet: Krivično pravo
Tema: Pojam i elementi krivičnog dela
Profesor: Milan Milošević Student: Isidora Arsić
Asistent: Janko Reko Index: I070/17
SADRŽAJ
1. Uvod ...........................................................................................
2. Krivično delo – opšti pojam ........................................................
3. Pojam određenog krivičnog dela – biće k.d. ................................
4. Objekt I subjekt krivičnog dela ………………………………
5. Radnja I posledica krivičnog dela ……………………………….
5.1. Radnja krivičnog dela ...........................................................
5.2. Posledica krivičnog dela .......................................................
6. Klasifikacija krivičnog dela
7. Krivični zakonik
8. Zaključak .......................................................................................
9. Literatura .........................................................................................
KRIVIČNO DELO – OPŠTI POJAM
Određivanje pojma krivičnog dela ima višestruki značaj –pravni, društveni i kriminalno-politički
značaj. Pravni značaj je u tome što se određivanjem pojedinih krivičnih dela postavlja zakonski
osnov u skladu sa opštim pojmom. Društveni značaj je predstavljen kao granica između
dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja jednog društva, gde će se nedozvoljeno ponašanje
kazniti. Kriminalno-politički značaj satkan je od odvajanja od ostalih nedozvoljenih dela. Naš
K.Z. se razlikuje od pojedinih zakonodavnih sistema zbog određivanja opšte definije samog
krivičnog dela. Tako K.Z. navodi u članu 14 ovog zakona da : „
Krivično delo je ono delo koje je
zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.”
1
K.D. u zakonu je konstitutivne prirode, što znači da bez elemenata K.D. samog K.D. nema.
Krivično delo ne postoji ako se neko činjenično stanje ne može podvesti pod zakonski opis
nekog krivičnog dela. K.D. obuhvata skup obaveznih obeležja koja čine posebne pojmove
pojedinih krivičnih dela. Delo, određenost u zakonu, protivpravnost I krivica su elementi
krivičnog dela.
Delo koje se smatra za prvi i najvažniji element krivičnog dela sastoji se od radnje i posledice
između koji je uzročno posledična veza.
Drugi element, protivpravnost, označava suprotnost pravnih normi nekog pravnog propisa koje
određuju pravila ponašanja u društvu. Protivpravnost možemo posmatrati iz ugla materijalne i
formalne protivpravnosti. Materijalno predstavljena protivpravnost značila bi štetnost nekog
ponašanja za neko pravno dobro, dok se u formalnom smislu za krivično delo smatra kršenje
neke zapovesti ili zabrane predviđene zakonom. Protivpravnost pravnim normama, pravnim
propisima.
Treći element, tj određenost krivičnog dela zakonom pridaje značaj preciznosti prilikom
određivanja zakonskih obeležja krivičnog dela. Preciznost bi trebalo da se odnosi na utvrđivanje
krivične odgovornosti, primenu krivičnih sankcija, ali i jasnoću sadržine i značaja i na učinioca i
na one na koje se zakon primenjuje.
Specifičnost četvrtog elementa je u tome što se on smatra subjektivnim, za razliku od prethodna
tri elementa koji su predstavljeni kao objektivni elementi krivičnog dela. Krivica, vinost ili
skrivljesnost dela, naziv koji takođe može biti biran subjektivno, ukazuje da je krivično delo
skrivljeno delo. Krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio
uračunljiv i postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je
njegovo delo zabranjeno.
2
1
Glava 3, član 14 ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012,
104/2013, 108/2014 i 94/2016)
2
Glava 3, član 22 ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012,
104/2013, 108/2014 i 94/2016)
