Зрењанинска гимназија
-МАТУРСКИ РАД-
РАДОМИР ПУТНИК
Ментор: Ученик:
Проф. Мицов Игор Робал Бојана
Зрењанин, мај 2021. година
2
САДРЖАЈ
УВОД
............................................................................................. 3
1.ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК КАО ЧОВЕК ...............................4
2.ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК КАО ВОЈНИК.............................5
2.1УНАПРЕЂЕЊА РАДОМИРА ПУТНИКА ..............................5
3. ПУТНИК У СРПСКО - ТУРСКИМ РАТОВИМА ..........................8
4. НАЧЕЛНИК ШТАБА ДИВИЗИЈЕ ....................................................9
4.1. СРПСКО - БУГАРСКИ РАТ 1885. ...........................................9
6
. НАЧЕЛНИК ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ ..............................10
7. ПУТНИК У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ ......................................11
8. ОДЛИКОВАЊА РАДОМИРА ПУТНИКА ......................13
ЗАКЉУЧАК ..........................................................................14
ЛИТЕРАТУРА .......................................................................15
4
1.ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК КАО ЧОВЕК
" Војвода Путник као човек, када се у целокупности размотри његов живот и рад, од
рођења до смрти, што обухвата време од 71 године, скоро читав век, представља једну веома
интересантну личност. Путник се у целом свом животу посветио само раду - своме
усавршавању и служби отаџбини. Као дете је био веома бистар, врло живахан, који је још тада
имао обичај да плане, али се брзо савлада и гледа на сваки начин, да поврети добро
расположење,он је био врло отворен и искрен и никада није хтео да превари своје родитеље
или ма кога другог, па ма шта је учинио. Примљен је и ступио је у Артилериску Школу без
испита, пошто је завршио пет разреда гимназије са успехом скроз врлодобар. Он је био веома
строг према млађим питомцима, али само онда, где и када то треба бити, иначе је према свима
био озбиљан и увек пажљив. Био је одличан друг, волео је да се весели са својим друговима,
али није волео пити. Веома је био частољубив и врло поносит. Он је ценио своју личност, али
није био горд, нити охол. На завршетку Артилериске Школе нарочито је истакнут и
препоручен. Његов тадашњи управитељ школе генералшатбни капетан М. Лешјанин за њега је
ставио у оцени :
"
Будући официр, који много обећава и који све што ради и предузима
чини са највећом вољом и трудом за разумевање. "
Произведен је у чин артилериског
потпоручника 17. новембра 1966. године. Указом Кнеза Михаила, који је потписао пуковник
М. Петровић Блазнавац као Министар Војни у кабинету М. Гарашанина.
Као млад официр сведок је потпуног исељавања Турака из градова, што се обавило на
свечан начин у Београду 6. априла 1867. год., кад је предао градске кључеве Београда Али
Риза Паша. Сведок је и једног страшног догађаја, који се одиграо у Србији 29. маја 1968. год.,
када је убијен Кнез Михаило у Топчидеру, од завереника, који су саставњени под утицајем
Аустрије и Турске.
Венчао се 12. октобра 1879. године са Љубицом Бојовић, ћерком пчившег Тодора
Бојовића, генералштабног потпуковника из Београда. Чим се оженио, престао је ићи у кафану,
коју ни раније није много волео и најсретнији је био код своје куће, коју је много волео. У
свом браку имао је седморо деце : Љубиша,виши банкарски чиновник, који је умро и сахрањен
1914. год. у Београду. Боривоје, комадант брода у пензији, који је живео у Београду. Мила,
удата за пешадијског потпуковника у пензији Ј. Ивковића, живеласа мужем и децом у
Београду. Милица, неудата живела у Београду. Радојка, удата за др. А.
Радосављевића,професора Медицинског факултета Београдског универзитета, живела са
мужем у Београду. Димитрије, активни коњички капетан I класе, живео у Београду. Владимир,
електротехнички инжињер и резервни артилер. Официр који школовао у Енглеској, и живео у
Београду. Путник је веома много волео своју децу и то готово сву подједнако, некада је био
наклоњенији према женској деци. Према деци био је строг само онда, кад је то требало, иначе
је био до крајности нежан и брижљив отац,који је свагда био спреман да одговори на сва
дечија питања, која су била, разуме се, често и разнолика. Он је њих задивљавао својим
знањем о свему и свачему. Путник је свагда поучавао и саветовао своју децу и то могло се
рећи са задовољством,те су га много волела не само његова, већ и туђа деца, која су му
прилазила увек са љубављу и поштовањем. "
3
3
Живојин Ј. Ранковић "Војвода Радомир Путник његов живот и рад" , стр. 27 - 46.
5
2.ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК КАО ВОЈНИК
" Војвода Путник као војник чини част и славу не само српског. већ и целокупног нашег
троименог народа. Он је једна наша велика војничка тековина. Ратна историја наше херојске и
непобедиве Војске на својим странама је забележила његово име златним словима."
4
Војвода Радомир Путник
2.1. УНАПРЕЂЕЊА РАДОМИРА ПУТНИКА
" Распоредом 5. октобра 1868. године постављен је за командира народне чачанске
батерије, који је распоред као министар војни у кабинету Ђ. Ценића потписао потпуковник
Јован Бели-Марковић, што је било за време Кнежевских намесника малолетног Кнеза Милана.
Командир 4. брдске батерије постао је 30. априла 1869. год. Командир мерзерске батерије
постао је 21. јануара 1871. године. Произведен је у чин артилериског поручника 28. јуна 1871.
године. Деловођа артилериске инспекцијец постао је распоредом од 7. фебруара 1872. године.
Путник је постављен распоредом од 23. децембра 1874. године за деловођу артилериске
аправе, који је распоред као Министар војни у кабинету А. Чумића потписао потпуковник К.
Протић. Одмах после овога постао је и управитељ тополивнице. Произведен је у чин
артилериског капетана II класе 10. марта 1876. године, који је указ потписао кнез Милан и
пуковник Т. Николић као министар војни у кабинету Љ. Каљевића. Ађутант Рудничке бригаде
постао је 15. априла 1876. год. и на том положају био до 16. јуна 1876. године, а од тога
времена начелник штаба Рудничке бригаде. Заступник комаданта Рудничке бригаде постао је
24. јуна 1876. год., кад је комадант бригаде пешадијски потпуковник М. Катанић рањен.
Комадант Рудничке бригаде постао је 13. јула 1876. год. У чин артилериског капетана I класе
произведен је 10. октобра 1876. год., који је указ потписао кнез Милан и потпуковник Т.
4
Живојин Ј. Ранковић "Војвода Радомир Путник његов живот и рад" , стр. 122.
