Rafael Santi ili Sancio ( 1483-1520 ) se pojavljuje u visokoj renesansi pred kraj XV
veka, na prelazu u sledeći vek i stvarao je u prve dve decenije XVI veka. Rafael, pravog
imena Raffaello Santi da Urbino, bio je i
talijanski
slikar
i arhitekt
visoke renesanse
. Živeo je
kratko, svega 35 godina. Rafael pripada tipu umetnika gradjanina sveta, po čemu je potpuno
suprotan od Mikelandjela, usamljenog genija. Zbog toga su njih dvojica prirodni suparnici,
mada podjednako slavni. Od Rafelovog stvaralaštva stvoren je pravi kult. Iz njegovih dela
izvodjeni su slikarski kanoni, koji su usli u osnovu akademizmu. Iz toga izrodila su se dva
stava prema Rafaelu, koja se mogu najbolje ilustrovati mišljenjem Engra i Velaskeza. Engr je
Rafaelovo slikarstvo smatrao kao vrhunac savršenstva u umetnosti, dok Velaskez nije tako
lepo govorio o njegovim delima. Rafael je za života smatran kao neko božanstvo, a kasnije su
mu neopravdano negirali svaku vrednost, čak i u onim slikarskim elementima u kojima je bio
nenadmašen, a i danas izaziva divljenje.
Rafael se rodio u Urbinu, u Umbriji. Sin
Đovanija Santija
(
1435
-
1494
), koji je na
dvoru Montefeltro bio zaposlen kao slikar i majke Madje de Batista Čarle. Iako mu je otac bio
žitarski trgovac, on je sina prvi uputio u umetničke veštine, jer se i sam bavio slikarstvom i
pesništvom, s pomalo je bio i skulptor. Pravi renesensni čovek, učen i preduzimljiv, kome
ništa ljudsko i umetničko nije bilo tudje. Uticaj oca je ipak bio mali, ne samo što je on bio
osrednji slikar, već i zbog toga što je Rafael veoma rano ostao bez oba roditelja. Majku skoro
da nije ni zapamtio, a otac mu je umro kad mu je bilo 12 godina. O njemu su brinuli stric i
maćeha. Pored oca Rafael upoznaje poznate slikare koji su u to vreme radili takođe na dvoru u
Urbinu. Na mladog Rafaela su ostavile naročiti utisak geometrijski oblikovane slike
Pjero
dela Frančeska
. Od 13-te godine učio je kod Timotea Vitia, svog prvog učitelja, koji je posle
izlaska iz Frančinog ateljea, prešao u Urbino gde je otvorio svoju radionicu. Kod Vitija
savladao je osnove slikarstva i prihvatio Frančin manir slikanja karakterističnih Madona sa
okruglim i punim formama tela.
U Rafaelovu slikarskom delu došlo je do punog izražaja duha visoke
renesanse
sa
svojim zanosom za klasičnu harmoniju i idealnu lepotu. Kao objektivna vriednost u slikarskoj
umetnosti ostaju čistoća njegovih crteža, jasnoća kompozicije, vedrina kolorita i neposredna
ljudska realizacija portreta. Rafael je izvršio veliki uticaj na svoje učenike i saradnike. Njegov
crtež i kompozicija bili su uzor mnogih njegovih sledbenika. Od jeseni
1504
. Rafael boravi i
radi u
Firenci
na svojim prvim slikama. Tu se upoznaje sa radovima tadašnjih
slikara,
Leonarda da Vinčija
,
Andreje del Sarta
,
Mikelandjela
i
Fra Bartolomea
. U Firencu je
došao sa namerom da ostane par meseci i da prostudira radove tih slikara, medjutim tu ostaje
četiri godine i
21. aprila
1508
. potpisuje pismo koje je poslao svom stricu sa "Rafaelo. Slikar
