УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ
НАУКА У НОВОМ САДУ
УТИЦАЈ РАСХЛАДНЕ ТЕХНИКЕ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
ДИПЛОМСКИ РАД
НОВИ САД , 2019
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА
2 1 0 0 0 Н О В И С А Д , Т р г Д о с и т е ј а О б р а д о в и ћ а 6
Број:
021-172/22-18
ЗАДАТАК ЗА ИЗРАДУ ЗАВРШНОГ
(BACHELOR) РАДА
Датум:
Врста студија:
а) Основне академске студије
б) Основне струковне студије
Студијски програм:
Енергетика и процесна техника
Руководилац
студијског програма:
Студент:
Број индекса:
МЕ 45/2014
Област:
Расхладни уређаји
Ментор:
НА ОСНОВУ ПОДНЕТЕ ПРИЈАВЕ, ПРИЛОЖЕНЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ И ОДРЕДБИ СТАТУТА
ФАКУЛТЕТА
ИЗДАЈЕ СЕ ЗАДАТАК ЗА ЗАВРШНИ (Bachelor) РАД, СА СЛЕДЕЋИМ ЕЛЕМЕНТИМА:
-
проблем – тема рада;
-
начин решавања проблема и начин практичне провере резултата рада, ако је таква провера
неопходна;
-
литература
НАСЛОВ ЗАВРШНOГ (BACHELOR) РАДА:
УТИЦАЈ РАСХЛАДНЕ ТЕХНИКЕ НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ
ТЕКСТ ЗАДАТКА:
У оквиру дипломског рада потребно је анализирати на које све начине расхладни уређаји
могу да утичу на животну средину. Акценат треба ставити на утицај на глобално загревање,
озонски омотач и утицај на човека.
У раду треба приказати и описати основне делове расхладних уређаја и објаснити принцип рада.
Потребно је извршити поделу фреона, навести њихове карактеристике и споменути законске
регулативе.
Потребно је дати процену који су фреони најпогоднији за коришћење.
Руководилац студијског програма
Ментор рада
Примерак за:
- Студента;
-Ментора
UNIVERSITY OF NOVI SAD
FACULTY OF TECHNICAL SCIENCES
21000 NOVI SAD, Trg Dositeja Obradovića 6
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number,
ANO
:
Identification number,
INO
:
Document type,
DT
:
Monographic publication
Type of record,
TR
:
Textual printed material
Contents code,
CC
:
Bechelor Work
Author,
AU
:
Mentor,
MN
:
Title,
TI
:
The effects of refrigeration on the environment
Language of text,
LT
:
Serbian
Language of abstract,
LA
:
Serbian
Country of publication,
CP
:
Republic of Serbia
Locality of publication,
LP
:
Vojvodina
Publication year,
PY
:
2019.
Publisher,
PB
:
Author“s reprint
Publication place,
PP
:
Novi Sad, Trg Dositeja Obradovićа 6
Physical description,
PD
:
(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)
8/41/0/11/5/3/0
Scientific field,
SF
:
Mechanical engineering
Scientific discipline,
SD
:
Energy and Process Engineering
Subject/Key words,
S
/
KW
:
Refrigeration, environment
UC
Holding data,
HD
:
Тhe Library of Faculty of Technical Sciences, Novi Sad, Serbia
Note,
N
:
Abstract,
AB
:
In the bechelor Work, it's been shown the influence of refrigeration
technology and the ways in which it affects the enviroment.
Impacts on global warming and the effects on the ozone layer are
described in detail. Particular emphasis was placed on the
influence of refrigeration on humans.
Accepted by the Scientific Board on,
ASB
:
Defended on,
DE
:
Defended Board,
DB
:
President:
Member:
Member:
Menthor's sign
Member:
Menthor, member:
1. Obrazac
Q2.НА.06-05
- Izdanje 1
1
1.Увод
Све до почетка 20. века само су богати могли да доживе да неко покушава да
расхлади ваздух у затвореној просторији. Екстремне врућине су сматране природном
силом са којом човек мора да се носи, а идеја да би некаква машина могла да
контролише временске услове сматрана је грешном.
Појава расхладних уређаја је тако захтевала индустријски развој, али и промену у
начину размишљања. Упркос назадним концептима, расхладни уређаји су се ипак
појавили, и то из нужде. Посебно интересовање су пробудили код лекара који су
покушали да излече болесне, па је 1851. године доктор са Флориде John Gorrie,
направио први патент за машину за лед. Уређај му је служио да снизи температуру код
пацијената који болују од маларије или имају грозницу, па је касније дизајнирао и
мотор који усисава ваздух, компресује га, те расхлађује.
Simon Newcomb је дизајнирао посебан уређај који је служио за расхлађивање
болесничке собе. Када је вест о овој справи доспела у јавност, неповерење према
расхладним уређајима почело је да јењава. Willis Carrier је смислио термин
„расхлађивање ваздуха“ (air-conditioning), а потом направио уређај који је гурао ваздух
преко неког расхладног материјала, а главни циљ му је био да смањи влажност ваздуха.
После тога технологија је почела да се шири па је “Frigidaire” први расхладни
уређај за домаћинство продао 1929. године. Овакви расхладни уређаји су
представљени и на светском сајму десет година касније када је преко 65.000
посетилаца по први пут имало прлику да види како расхладни уређај функционише.
До шездесетих година прошлог века милиони расхладних уређаја су продавани
на годишњем нивоу, а према подацима из 2011. године, 87% америчког становништва
поседује неки расхладни уређај, док је у Бразилу, на пример, то 11%, а у Индији 2%.
Данас је употреба расхладних уређаја поново контровезна, али из сасвим других
разлога. Стручњаци позивају да се престане са употребом ових уређаја, будући да
утичу на озонски омотач, те на способност прилагођавања на температурне промене,
будући да човек све више зависи од ових машина.
