Универзитет у Новом Саду
Природно-математички факултет
Департман за географију, туризам
и хотелијерство
РАСИНСКИ ОКРУГ
Семинарски рад из предмета: Регионално планирање и
управљање
Студент: Теодора Јовичин 467/15 Професор: др Јасмина Ђорђевић
Асистент: др Јелена Миланковић Јованов
Нови Сад 2018
.
Теодора Јовичин
Расински округ
4
Положај округа
Расински округ се налази у централном делу Републике Србије око 190 km јужно од
Београда, на површини од 2.668 km2. Обухвата град Крушевац као центар округа и пет
општина: Александровац, Трстеник, Брус, Варварин и Ћићевац распоређених у плодној
котлини међуречја Западне Мораве, Расине и делова Јужне и Велике Мораве. Округ је
окружен планинским ланцем Јастрепца и Послонских планина, Гледићем, Жељином, Гочом
и масивом Копаоника. Природна граница се може пратити у односу на поменуте
морфолошке целине.
Слика 2: Положај Расинског округа
Извор: https://sr.wikipedia.org
Расински округ се граничи са истока са Нишавским, са југа Топличким и Косовско-
митровачким, са запада Рашким, а са севера Поморавским регионом. Назив Расински округ
потиче од реке Расина, која припада сливу Западне Мораве, чија композитна долина горњег
тока чини већи део територије. Просечна надморска висина је од 250 m до 2.017 m.
Територија округа има 3,34% укупног удела у површини Републике Србије. Према попису
становника из 2011.године, на територији од 5 градских и 290 сеоских насеља, живи 239.676
становника. Просечна густина насељености је 89,8 становника на km2
Крушевац
је економски, административни, културни, здравствени, образовни,
информативни и спортски центар Расинског округа. Налази се у Крушевачкој котлини која
обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на
северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на
западу.
Теодора Јовичин
Расински округ
5
Трстеник
се простире у долини Западне Мораве
и падинама планинских масива Гоча и Гледићких
планина. Насеља општине се налазе са обе стране
Западне Мораве у долинама њених притока.
Александровац
се налази у централном делу
Србије и граничи се са општинама Брус, Рашка,
Врњачка Бања, Трстеник и Крушевац. Територија
обухвата две морфолошке целине, а то су Доња Жупа
(винородна котлина) и Горња Жупа (планинско залеђе
Гоча, Жељина и Копаоника).
Брус
обухвата простор између Расине и
Грашевачке реке, Јанкове клисуре, Жупе и Копаоника са
просечном надморском висином од 450 m.
Варваринска општина
је лоцирана на рубу
Шумадије, у североисточном делу Расинског округа и
обухвата јужне и источне падине Јухора, југоисточне
обронке Гледићких планина као и делове Западне и
Велике Мораве. Већина насеља лежи лево и десно од
Каленићке реке. Слика 3. Општине Расинског округа
Извор: http://www.komoraks.co.rs
Територија општине
Ћићевац
налази се у плодној моравској удолини, на самом
саставу Јужне и Западне Мораве и почетка тока Велике Мораве. Општина има десет
насељених места и као таква је најмања у Расинском округу.
Повољан географски положај и одлична саобраћајна повезаност са градовима у
ближем и ширем окружењу чине Расински округ приступачним и омогућавају развој
транзитног туризма. Ова повезаност доприноси добром односу према најзначајнијим
емитивним центрима у Србији, међу којима се истичу и градски центри округа. Локалним
путевима унутар општина остварена је и повезаност са шумско-планинским залеђем.
Теодора Јовичин
Расински округ
7
Гоч
се пружа се у правцу запад - исток у дужини од око 10 km, пресецајући
хоризонтално западни ободни део округа код општина Александровац и делом Трстеник.
Највиши врх је Крња јела (1.127). Педолошка карактеристика највиших делова је састав
земљишта од кристалатих шкриљаца, а са стране знатним делом и од серпентина. На Гочу
се налазе многобројна изворишта потока и речица које отичу према Западној Морави на
северу и Расини на југу.
Слика 5. Планина Гоч
Извор: http://superavantura.com
Планина
Јастребац
, као део јужног обода Расинског округа је основни стожер
Крушевачке котлине. Јастребац се пружа као моћан, гредасти масив у смеру запад - исток у
дужини од 60 km, од кога се одвајају широке косе према Јужној Морави и Топлици. Припада
групи Родопских планина и представља хорст који се састоји из два дела: Великог и Малог
Јастрепца. На југозападној страни, Велики Јастребац нестаје спуштајући се стрмо дуж
Јанкове клисуре у узану долину реке Блаташнице, а на источној страни терен Малог
Јастребца губи се, спуштајући се у долину Јужне Мораве. Као резултат геолошког састава и
комплексног деловања различитих спољашњих сила, Јастребац карактеришу заобљени
врхови лепезастог изгледа и обрасли су шумском вегетацијом.
Северни обод Расинског округа, и границу Трстеничке и Варваринске општине чине
Гледићке планине
. Оне су најјужније у групи Шумадијских планина. По пространству и
надморској висини спадају у групу средње високих планина, а по начину постанка у западну
зону веначних планина. Област Гледићких планина изграђена је од флишних стена у којима
је усечен слив Љубостињске реке. На територији општине Варварин заступљене су три
морфолошки и висински различите просторне целине, од којих је долинска раван Велике
Мораве најпространија, а планински део Јухора најмањи део територије. Мањи западни део
територије представљен је издигнутим ниским побрђем Темнића. Ово побрђе је засечено на
северном делу клисуром Каленићке реке и природно је одвојено од планинског подручја
Јухора. Планина Јухор, као и подручје Темнића, представљају остатке старе громадне
Родопске масе. У вишим деловима терени су заобљених врхова и стрмијих страна, а у
нижим деловима претежно заталасани с малим нагибом.
Клима
