Универзитет у Крагујевцу
Факултет инжењерских наука
НИР2018
Стеван Стојановић
1
РАСПОДЕЛА САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА ПО ДАНИМА У НЕДЕЉИ У
РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
DISTRIBUTION OF TRAFFIC ACCIDENTS IN A WEEK IN THE REPUBLIC OF
SERBIA
РЕЗИМЕ:
У овом раду разматра се расподела саобраћајних незгода по данима у недељи, односно којим
данима се највише дешавају незгоде и због чега. Циљ рада је да се утврди којим данима има највише
саобраћајних незгода. Методе истраживања које су коришћенe су истраживања у смислу прегледа
литература са постојећим подацима, такође и истраживање у смислу спровођења анкете. Главни подаци
који су коришћени у овом раду су постојећи мерни параметри које су мерили и евидентирали стручњаци,
као и подаци добијени приликом анкетирања грађана. Кључни допринос овог рада првенствено се односи
на спречавање смртних исхода сваког појединца.
Кључне речи:
истраживања, параметри, подаци, смрт
ABSTRACT:
This paper deals with the distribution of traffic accidents by days of the week, which days most
often happen accidents and why. The aim of the paper is to determine which days it has the most traffic accidents.
The research methods used were research in the field of reviewing literature with existing data, as well as research
in terms of conducting the survey. The main data used in this paper are the existing measurement parameters that
were measured and recorded by experts, as well as data obtained from survey of citizens. The key contribution of
this work is primarily to prevent the deaths of every individual.
Key words:
research, parameters, data, death
УВОД
Због значаја саобраћаја, Уједињене нације и цео свет посвећују пажњу и регулишу услове и понашање у
саобраћају. Саобраћај представља неизбежни предуслов размене добара, другим речима, саобраћај није
избор појединца и без саобраћаја се не може замислити савремена држава. Мерило развоја било које
државе, може се видети кроз ниво достигнутог развоја саобраћајног система, па тако без изузетка
најразвијеније државе имају најразвијенији саобраћајни систем. Саобраћај омогућава безбедну и ефикасну
размену добара, допремање сировина, одвожење готових производа, пословна и рекреативна путовања,
културне манифестације и многобројне друге активности које прожимају разнолике активности савременог
света. Ниједна људска делатност није толико унапредила стандард, али истовремено ниједна људска
делатност није однела толико људских живота у мирнодопским условима, као саобраћај. Саобраћајне
„незгоде” нису „несреће”, тј. страдање у саобраћају није случајно, већ је резултат системских грешака и
нерада. Тренд пораста броја погинулих и повређених у саобраћају може се променити добро
организованим радом и спровођењем добро осмишљених и координираних мера. У старосној групи од 5 до
44 годинa, повреде у саобраћају представљају један од три водећа узрока смрти. Уколико не буду
предузете неке ефикасније мере, последице саобраћајних незгода ће постати пети водећи узрок смрти у
свету и резултираће бројем од око 2.400.000 смртних случајева годишње. Трошкови друмских саобраћајних
незгода износе од 1 до 3% БДП (бруто домаћи производ) и достижу 500.000.000.000. У последњих десет
година у Републици Србији, у саобраћајним незгодама просечно годишње погине 800 људи, док више од
1
Стеван Стојановић, студент, Универзитет у Крагујевцу, Факултет инжењерских наука, Сестре Јањић
6,
34000 Крагујевац, Србија, [email protected]
19.000 људи годишње буде повређено. Република Србија не сме да прихвати људске и материјалне губитке
у овом обиму. Директни и индиректни трошкови саобраћајних незгода у Републици Србији, по проценама
стручњака, достижу суму од најмање 470.000 € по глави смртно страдалог у саобраћају. Како је тренд
развоја Републике Србије поређење и праћење најбољих и најнапреднијих земаља у свим областима, па
тако и у саобраћају, потребно је стратешки деловати како би се активирао систем безбедности саобраћаја у
Републици Србији. У саобраћају је могуће изгубити живот, поред слободе, највећу вредност сваког човека
[1].
Број саобраћајних незгода је најизраженији викендом, односно почетком векенда (Петак, Субота и
Недеља) у Републици Србији. Најпре због различитих дневних славља и ноћних провода као и због осталих
еуфоричних стања у којима се људи нађу векендом и почетком викенда.
БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА КАО ГЛОБАЛАН ПРОБЛЕМ
Страдање у саобраћајним незгодама је растући глобални проблем. Данас у свету у саобраћајним незгодама
смртно страда око 1.300.000 људи годишње, а око 50.000.000 бива повређено. Процењује се да ће 2020.
године у саобраћајним незгодама смртно страдати 1.900.000 људи, уколико не буду предузете мере и
акције за побољшање безбедности саобраћаја. Према извештају Светске здравствене организације у
саобраћајним незгодама највише страдају млади и сиромашни. Најзначајнији негативни ефекти и
последице саобраћаја су:
– настрадали у саобраћајним незгодама (погинула лица, теже повређена и лакше повређена лица),
– исцрпљивање природних ресурса,
– загађивање околине отпадним материјалима и гасовима,
– загађивање околине буком,
– материјалне штете, губици и трошкови у вези са саобраћајним незгодама,
– физичка неактивност,
– стресови проузроковани учешћем у саобраћају,
– социјално загађивање, тј. загађивање међуљудских односа, проузроковано учешћем у саобраћају, а
посебно учешћем у саобраћајним незгодама.
Најразвијеније државе су седамдесетих година 20-тог века успеле да зауставе растући тренд и остваре
опадајући тренд броја настрадалих (посебно броја погинулих), уз успешан развој друштва и непрекидан
раст броја регистрованих возила и пређене километраже. У истом периоду, у неразвијеним и државама у
развоју,
растао је број погинулих и повређених лица у саобраћају. Са гледишта безбедности саобраћаја, могу се
разликовати три групе држава:
1. државе које су прихватиле да се може управљати безбедношћу саобраћаја, изградиле организован
заштитни систем и успешно спроводе управљање у пракси, непрестано смањујући број настрадалих
(Велика Британија, Шведска, Холандија, Норвешка итд.),
2. државе које начелно прихватају идеју о могућностима смањивања броја настрадалих у саобраћају, али
нису изградиле снажан заштитни систем, не успевају да управљају безбедношћу саобраћаја, па бележе
велике осцилације у броју настрадалих (Србија, Хрватска, Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина,
Румунија, Бугарска итд.)
3. државе које још нису ни прихватиле идеју о управљању безбедношћу саобраћаја (већина држава са
афричког континента, Индија итд.).
Република Србија се налази у другој групи и чини напоре да пређе у прву групу држава, чему ће допринети
усвајање и спровођење стратегије. Имајући у виду неприхватање страдања у саобраћају и огромне разлике
између држава, а прихватајући став да се безбедношћу саобраћаја може управљати, Генерална скупштина
УН (Уједињених нација) је усвојила неколико резолуција о безбедности саобраћаја. Посебно се истиче
резолуција Унапређење безбедности саобраћаја на путевима, усвојена у мају 2010. године. Овом
резолуцијом период од 2011. до 2020. године проглашен је деценијом акције у безбедности саобраћаја, са
циљем да се стабилизује, а затим преполови прогнозирани број погинулих у саобраћајним незгодама, што
би у периоду од 10 година, смањило број погинулих за 5 милиона и број повређених за 50 милиона. Ово
треба да се постигне доследним спровођењем научних и стручних принципа кроз различите активности на
националном, регионалном и глобалном нивоу. Светска здравствена организација је припремила Глобални
план деценије акције безбедности саобраћаја који обухвата мере и активности систематизоване кроз пет
стубова безбедности саобраћаја, којима се и Влада руководи у доношењу стратегије:
– организација и управљање безбедношћу саобраћаја,
– безбеднији путеви и кретања,
– безбеднија возила,
– безбеднији учесници у саобраћају и
– деловање након саобраћајне незгоде.
Број незгода, погинулих и повређених у саобраћају расте са порастом броја регистрованих возила и
изложености саобраћају у државама које немају добро развијен систем управљања безбедношћу
саобраћаја. Искуства најразвијенијих држава показују да је могуће смањивати број погинулих и повређених
у саобраћајним незгодама, без обзира на повећање обима саобраћаја [1].
