RATARSTVO
-MOJA SKRIPTA ZA USMENI-
OPŠTA PITANJA ( 26 PITANJA)
1. Značaj ratarstva kao vodeće grane biljne proizvodnje.
Osnov poljoprivredne proizvodnje je zelena biljka koja ima sposobnost da iskorišćava svetlosnu
(kinetičku) energiju Sunca i da iz neorganske materije stvara potencijalnu energiju, preko
stvaranja organske materije koja je osnovni izvor hrane i energije za ljude, životinje i
mikroorganizme. Biljke su neophodna karika u lancu kruženja materije.
U poljoprivrednoj proizvodnji, ratarstvo je vodeće kako po količini proizvedene korisne
organske materije, tako i po površinama. U svetu se godišnje proizvede oko 5 milijardi t(tona)
organske materije što predstavlja osnov života na našoj planeti.
Osnovni zadatak ratarstva
je da obezbedi što veću, stabilniju i ekonomičniju proizvodnju
gajenih njivskih biljaka uz postizanje što boljeg kvaliteta dobijenih proizvoda.
Ratarstvo kao deo poljoprivrede je bitno kako bi se stalo na put gladovanju, ali u tome
učestvuju i druge grane poljoprivrede. Ako se ovome doda i sve brži rast stanovnika na Zemlji,
pred poljoprivredom stoji veliki izazov kako će uspeti sve da prehrani i veliki zadatak imaju
agronomi-nosioci proizvodnje. Kada bi napustili gajenje kulturnih biljaka, čovečanstvo bi zapalo
u glad katastrofalnih razmera, a to bi bio kraj civilizacije.
2. Raspored poljoprivrednih površina u svetu, našoj zemlji i APV.
Od 14,9 milijardi ha kopna koje čini 1/3 ukupne površine Zemlje, samo 4,5 milijardi ha tj. Oko
1/3 je poljoprivredno zemljište.
Sve zemljišta se ne mogu ekonomično obrađivati jer neka su hladna, suva, peskovita, imaju
visoke terene, plitka su, pod nagibom i sl.
Poljoprivredno zemljište čine:
Obradive površine: oranice i bašte,
Voćnjaci i vinogradi tj. One površine koje se redovno ili
povremeno obrađuju.
Pašnjaci i livade
Bare, trstici i ribnjaci tj. One površine koje čovek koristi za biljnu proizvodnju uz
obradu ili bez nje.
Samo 1,4 milijardi ha tj. Oko 1/3 su
oranice
tj. Od ukupne površine kopna čine oko 11%.
Oranice
su one površine koje čovek redovno obrađuje ili po pravilu ore. Na oranicama se gaje
ratarske, povrtarske I njivske krmne kulture tj. Biljke.
Naša zemlja 5 105 000 ha (bez Kosova) tj. Oko 66% od čega najviše čine oranice sa 43%.
U AP Vojvodini ima 1 781 000 ha tj. Oko 82% od čega najviše odlazi na oranice 74%.
5. Određivanje optimalnog vremena obrade zemljišta i posledice neblagovremenosti.
Zemljište se uspešno može obrađivati samo pri povoljnoj vlažnosti tj.
U intervalu povoljnog
stanja za obradu
. Taj interval kod teških zemljišta (smonica) je veoma uzak i zato se nazivaju
“minutna zemljišta”, koja su najveći deo vremena mokra ili lepljiva, suva ili sabijena. A interval
kod kulturnih ilovača je širi nego kod teških zemljišta, dok se peskovita zemljišta mogu
obrađivati u svako vreme.
Povoljno stanje zemljišta za obradu
zavisi od sadržaja vode
, pa se smatra:
- Da se srednje teško zemljište najbolje obrađuje pri sadržaju vode od 40-60% max
kapaciteta zemljišt.
- a za vodu, do one dubine do koje dopiru oruđa pri obradi.
Ima I
subjektivnih metoda za određivanje najpovoljnijeg momenta za obradu kao npr
.:
1. Ako se zemljište uzme u šaku i istisne, a izlazi voda-zemljište je vrlo mokro i nemoguće za
obradu;
2. Ako ostane slepljeno, ono je plastično i takođe nemoguće za obradu;
3. Ako stisnutu grudvu bacimo u vis i ona padne i raspe se-zemljište je veoma povoljno za
obradu.
Posledice neblagovremenosti:
Ako
vlažnost zemljišta nije povoljna,
smanjuje se radni učinak i povećava otpor rada mašina,
brže se troši gorivo, češće lome radni delovi i sve to utiče na povećanje troškova proizvodnje i
smanjenje ekonomičnosti.
PREDNOST U OBRADI IMAJU TEŽA ZEMLJIŠTA TJ. “minutna zemljišta”, JER IMAJU NAJKRAĆI
INTERVAL POVOLJNOSTI ZA OBRADU.
6. Kako tip zemljišta, godišnje doba i ekspozicija terena utiču na redosled obrade?
Tip zemljišta i godišnje doba:
U jesen se prvo obrađuju
teža zemljišta
, jer se najranije zablate; dok se u proleće pre obrađuju
laka zemljišta
, jer se pre osuše i stvrdnu; kasnije se obrađuju
teška zemljišta
dok se ne postigne
povoljnija vlažnost za obradu.
Ekspozicija terena utiče na prioritet u obradi zemljišta u proleće. Zato se ranije obrađuju
“prisojna”, a kasnije “osojna” zemljišta. U leto i jesen ekspozicija terena nema većeg uticaja na
redosled obrade zemljišta.
Obrada zemljišta se obavlja vrlo retko, jednom u 4 ili više godina, a neke svake godine.
Sve radnje oko obrade zemljišta, mogu se podeliti u 2 grupe:
1. Zasnivanje ornice
2. Redovno obrađivanje
7. Osnovni principi zasnivanja ornice.
Zasnivanjem ornice stvara se osnova za redovnu obradu zemljišta. Jednom zasnovana ornica,
podvrgava se redovnom obrađivanju u narednih nekoliko godina.
Ornica
je pravi poljoprivredni sloj zemljišta. Ona je stanište naših kulturnih biljaka i glavni
nosilac plodnosti zemljišta.
Zasnivanje ornice obuhvata obuhvata sledeće principe:
1. Stvaranje drobnog, rastesitog sloja zemljišta na primernu dubinu (35-45cm);
2. Obezbeđivanje orničnog sloja dovoljnim količinama organskih i mineralnih materija putem
unošenja organskih đubriva; ovde spada: huminizacija i fosfatizacija.
3. Obezbeđenje orničnog sloja potrebnim količinama kalcijuma tj. Kalcifikacija-unošenja Ca u
vidu negašenog kreča, krečnjaka, lapora i sl.
Pri zasnivanju ornice, treba uništiti predhodni travnati pokrivač ili zaorati strnište.
Postepeno podubljivanje oraničnog sloja ide svake godine po 2-3cm, pa se zato pristupa
jednokratnom zasnivanju ornice i njenom obnavljanju posle 4-5 godina, kada se završi jedna
rotacija useva na istoj parceli-radi se sa snažnim traktorima i plugovima.
Najpovoljnije vreme za početak zasnivanja ornice je
posle žetve i zaoravanja strništa, jer
toplota, vlaga i mikroorganizmi igraju važnu ulogu u fizičkim i hemijskim procesima koji će se
odvijati tokom leta i jeseni.
Na kiselim i drugim zemljištima, unosi se CaO-kalcijum oksid u vidu negašenog kreča.
Pri zasnivanju ornice, zemljište se obogaćuje organskim materijama tj. Vrši se HUMANIZACIJA,
pri čemu se zaoravaju veće količine stajnjaka. Stajnjak se obično unosi 1-2% od težine orničnog
sloja. Oranje pri humanizaciji ide 3 puta:
1. dubina 15-20cm, unošenje 15-20t/ha stajnjaka i INTENZIVNO KULTIVIRANJE
2. dubina 25-30cm, unošenje novih 10t/ha stajnjaka i INTENZIVNO KULTIVIRANJE
3. dubina 35-45cm, unošenje još 10-15t/ha stajnjaka i PONOVNO KULTIVIRANJE.
8. Obnavljanje ornice.
Obnavljanje ornice, koje se sastoji iz istih mera koje se primenjuju kod zasnivanja ornice.
Vreme produženog delovanja prvobitno zasnovane ornice i ponovnog obnavljanja
iste zavisi
od više faktora: klime, zemljišta, intenziteta gaženja, itd.
Npr. U hladnijim i vlažnijim terenima, kao i na lošijim tipovima zemljišta, ORNICA TREBA DA
SE OBNAVLJA ČEŠĆE ( NPR. SVAKE 3-4 GODINE).
Na boljim tipovima zemljišta i u povoljnijim klimatskim uslovima, ornica se obnavlja
ređe, npr. SVAKIH 5-6 GODINA TJ. U OKVIRU JEDNE ROTACIJE.
Kod nas je 25cm oranja, bez kreča i stajnjaka, sa relativnim prinosom od 112%, a kod oranja na
40cm je relativni prinos za novih 99%.
11. Redovno obrađivanje ornice.
U međuvremenu, između zasnivanja i obnavljanja ornice, ona se redovno obrađuje, ali ne po
njenoj celokupnoj dubini, već samo delimično, tj.
Onoliko koliko to zahtevaju pojedini usevi
koji se gaje na dotičnom zemljištu.
To će pre svega zavisiti od fizičkih osobina zemljišta, njegove
vlažnosti i količine žetvenih ostataka. Redovno obrađivanje obuhvata čitav kompleks mera, što
zavisi i od preduseva.
Redovna obrada ornice se izvodi onda kada je zemljište slobodno od predhodnih useva. Zato
razlikujemo:
1. JESENJE OBRAĐIVANJE ORNICE
2. PROLEĆNO OBRAĐIVANJE ORNICE
3. LETNJE OBRAĐIVANJE ORNICE.
12. Jesenje obrađivanje ornice.
Jesenje obrađivanje ornice se deli na:
a) Jesenje obrađivanje posle strnina i
b) Jesenje obrađivanje ornice posle okopavina.
a) Jesenje obrađivanje ornice posle strnina
Jesenje obrađivanje se naziva zato što se glavno oranje obavlja u jesen. Mada, ovo obrađivanje
može da počne još u toku leta, odmah posle žetve strnih useva i kosidbe konoplje za vlakno.
*Osnovno pravilo u ratarskoj proizvodnji je da se zemljište koje je bez useva odmah obradi. Zato
se jesenje obrađivanje strništa obavlja
u 2 odvojene agrotehničke mere, i to
: 1. ZAORAVANJE
STRNIŠTA I 2. OSNOVNA OBRADA.
1. ZAORAVANJE STRNIŠTA
Zaoravanje strništa se obavlja odmah posle žetve pedhodnog useva.
Blagovremenim i kvalitetnim izvođenjem ove obavezne agrotehničke mere postiže se:
- Boljom primenom i čuvanjem vlage
- Uništavanje korovskih biljaka
- Aktivniji rad mikroorganizama
- Uništavanje ili sprečavanje bolesti I štetočina itd.
Ukoliko se zakasni sa zaoravanjem strništa ili ono izostane, sve ove prednosti se gube, a pošto
se zemljište u letnjim mesecima brzo isušuje, korovi brzo rastu pa se otežava, poskupljuje ili
potpuno onemogućuje blagovremeno izvođenje osnovne obrade.
*U suvljim uslovima, na lošijem zemljištu i pri većoj količini žetvenih ostataka ljuštenje treba
obaviti na veću dubinu 10-15cm. Ako se strnine seju u ponovljenoj setvi, sa većom količinom
žetvenih ostataka, ovo oranje se obavlja na veću dubinu 15-20cm.
