Садржај
1. појам ратног злочина.............................................................................................3
2. специфична (факултативна) ограниченост стварне надлежности
међународног кривичног суда у односу на ратне злочине................................5
3. међународни кривични судови у Нирнберггу и Токију.....................................7
4. међународни војни суд у Нирнбергу...................................................................9
5. међународни кривични трибунал за бившу Југославију у Хагу.....................15
6. међународни кривични трибунал за Руанду.....................................................17
7. закључак................................................................................................................18
8. литература.............................................................................................................19
2
„Ратни злочин: тј.повреде ратних злочина или обичаја. Такве повреде обухватају,
али се на њих не ограничавају, убиства, злостављање или одвођење на принудни
рад, или на било који други циљ цивилног становништва окупиране територије,
убиство или злостављање ратних заробљеника, или лица на мору, убијање талаца,
пљачкање јавне или приватне имовине, намерно разарање градова, вароши или села
или пустошења, неоправдано војном потребом.“
IV Женевска конвенција из 1949.не даје изричит појам ратнг злочина.
Међутим, у члану 147 се наводи шта су по женевској конвенцији тешке повреде
које се могу сматрати одређивањем појмом ратног злочина:
„Тешке повреде које се имају у виду у претходномчлану јесу повреде које обхватају
једно од следећих дела, ако су она извршена против лица и добара које штити
конвенција: хотимично убиство, мушење или нечовечно поступање,
подразумевајући ту и биолошке опите намерно проузроковања великих патњи или
наношење озбиљних повреда телу или здрављу, незаконита прогонства и
пресељања,
против законитог затварања, присиљавање заштићеног лица да
служи у оружаним снагама непријатељске силе, или његово лишавање права да
буде редовно и непристрасно суђено према одредбама ове конвенције, узимања
талаца, уништавање и присвајање имовине које није оправдано војним потребама
и које се врши у великом обиму на недопуштен и самовољан начин.“
Многи су аутори дефинисали појам ратног злочина са свог становишта што
на шта је увелико утицало законска регулатива која је постојала у кривичном
закону, за ову инкриминацију. Такође и свремени развој међународног кривичног
права имао је утицај на дефиниције аутора. Код већине аутора дефиниције су
сличне, и оне се ослањају у највећем делу на законску регулативу наведене
инкриминације.
Ратни злочини се могу вршити у току међународних или унутрашњих
оружаних сукоба, што зн ачи у грађанским ратовима и у дуготрајним оружаним
борбама на територији неке суверене државе.
Појам ратних злочина се често много проширује, те му се дају екстензивна
значења, тако да се понекада под оваквим кривичним делима подразумевају сва
општа кривична дела учињена током рата, или неког оружаног конфликта.
Међутим, овакво схватање је преширок и неодговара једној ужој и правнишко
прецизнијој дефиницији, сходно којој „ратно међународно кривично право“ не
обухвата сва кажњива понашања учињена током једног рата, без обзира дал се ради
о интернационалном оружаном сукобу или о грађанском рату. С обзиром да рат
нажалост, још увек није искључен, али и да се данас радије говори о „оружаном
сукобу“, пре него о рату и даље постоји неопходност да се правом регулише рат, у
оквирима могућности за
хумано вођење рата.
Злочин је ипак неизоставни пратилац
сваког рата, па чак и оних тзв. чистих ратова који се ипак реално морају сматрати
непостојећом категоријом, мада наравно, није сваки рат у истом степену обележен
у чињењу ратних злочина, као и других тешких кривичних дела, а такође, мада се
4
начелно, сваки злочин мора морално и правно осуђивати, нису ни сви ратни
злочини исте тежине, нити производе исте или сличне последице.
Ратни злочини могу да се класификују на разне начине, а једна од
уобичајних њихових подела је на следеће основне врсте:
1.ратни злочини учињени у међународним оружаним сукобима (што значи у
сукобима између две или више држава, или између државе и неког националног
ослободилачког покрета
2.ратни злочини учињени у интерним оружаним конфликтима (овде спада широка
скала оружаних непријатељстава, других унутрашњих немира и тензија, или
нереда, односно других изолованих или спорадичних аката оружаног насиља,
између представниак државне власти и побуњеника, или између две или више
организоване наоружане групе унутар једне државе.
Сличан критеријум је примењен у члану 8 Римског статута у коме су
инкриминисани ратни злочини.
Специфична (факултативна) ограниченост стварне
надлежности међународног кривичног суда у односу
на ратне злочине
Стварна надлежност Међународног кривичног суда у односу на ратне
злочине се на одређени начин ограничава, тако што је она предвиђена „посебно
када су извршена кривична дела део плана или политике, односно део масовног
чињења таквог кривичног дела“. Из овог произилази да постоји една интенција да
се само најтежи случајеви ратних злочина решавају пред Међународним
кривичним судом, односно када су они проистекли из једног ширег контекста
изграђеног постојањем одређеног плана или политике као и када су масовно
чињени. Чињеница масовног чињења ратних злочина је у суштини фактичко
питање, које се у основи кавантитативног карактера и самим тим се релативно
једноставно може утврђивати, те у конкретном поступку доказивати. Међутим,
чињеница да извршење ратних злочина проистекло из постоања одговарајућег
плана, чији је део био и тако напред пројектована криминална активност или да су
ратни злочини били део одређене политике, се далеко теже може доказивати и
такво доказивање је начелно скопчано са великим тешкоћама. За разлику од
масовних ратних злочина, ов итање је више квалитативног карактера мада се може
основано претпоставити да ће ратни злочини чије је етиолошко извориште у
постојању одговарајућег плана или политике по правилу бити масовно чињени,
мада то иак не мора да буде увек случај.
5
