САДРЖАЈ
Увод................................................................................................3
1.
Кривично дело ратних злочина............................................5
1.1. Рат и злочин..........................................................................................5
1.2. Историјски развој суђења и закона о ратним злочинима.................5
1.3. Познати ратни злочини.........................................................................7
2. Појам и класификација кривичних дела ратног злочина... 10
2.1.
Ратни злочини против цивилног становништва........................11
2.2
. Ратни злочин против рањеника и болесника................................13
2.3
.
Ратни злочин против ратних заробљеника..................................14
Закључак.............................................................................................17
Литература..........................................................................................18
2
Ковентрија, Глазгова или целог СССР, или пак НАТО бомбардовање цивилних
циљева у Србији, као што су РТС или возови или мостови у Новом Саду)
Сличан концепт, познат као перфидна намера, постојао је током многих векова и ратовима
између земаља, али су први пут ти обичаји кодификовани међународним правом у Хашкој
конвенцији 1899. и Хашкој конвенцији 1907. Може се рећи да је Први Светски рат био
прилично фер у овом смислу и да су се новодонете конвенције прилично срого
примењивале, са неверовано нечасним изузетком аустро-угарске окупације Србије 1915-
1918. где су извршени бројни злочини над цивилним становништвом (слично је било и са
бугарском окупацијом Србије у истом периоду).
Модерна дефиниција ратног злочина донета је под притиском догађаја који су се одвијали
током Нирнбершког процеса, који је открио сву зверску природу нацистичког режима. Све
је зсновано на Лондонској повељи која је била опубликована 8. августа 1945. године.
Заједно са ратним злочинима, повеља је такође прописала злочине против мира и
човечности, који су често вршени у доба рата и повезани су са ратним злочинима.
Члан 22 Хашке конвенције IV („Закони рата: Ратно право и обичаји рата“), 18. октобра
1907. прецизира да „право зараћених страна да усвоје начине да повреде непријатеља нје
неограничено“
2
. Током последњег века и више, многи други уговори су увели позитивно
право које је поставило ограничења зараћеним странама. Нека ограничења се сматрају
делоом обичајног међународног права, и обавезујући су за све.
3
Друга ограничења су само
ограничавајућа за појединце у зарађеним странама на које се односе ограничења.
2
"The Avalon Project—Laws of War: Laws and Customs of War on Land (Hague IV); October 18, 1907".
Avalon.law.yale.edu.
3
Judgement: The Law Relating to War Crimes and Crimes Against Humanity
,
Avalon Project
,
Yale Law
School. Avalon.law.yale.edu.
4
1. Кривично дело ратних злочина
1.1. Рат и злочин
Рат, ратна разарања и ратни злочини су одавно настали још са почетком постанка људског
друштва. На жалост од тог времена па до данашњег дана, ратови, ратна разарања и ратни
злочини непрекидно трају. Стиче се утисак да је смислено извести закључак да су ратови
законита, социолошка и друштвена појава, на жалост.
Последице изазване ратом, ратним разарањима и ратним злочинима су практично
ненадокнадиве штете које је људско друштво током своје историје претрпело, су огромне и
свакако заустављају развој људског друштва уопште. напоменимо само два најстрашнија
рата која су икада вођена у историји људског друштва. Први светски и Други светски рат,
причинили су највеће и ненадокнадиве губитке како у људству тако и у материјалним
добрима.
Рат као друштвена појава још у почетном периоду развоја људског друштва изазивао је
пажњу не само државе и друштва него и науке, која је тражила објашњење за рат уопште.
Тиме су се бавили многи историчари, филозофи, социолози, правници и други, још у
Старом и Средњем веку који су се бавили проблематиком ратних злочина и уопште.
Међинародна заједница и човечанство били су током своје дуге историје практично
немоћни у спречавању рата, ратних разарања и ратних злочина. Покушавало се
прописивањем одређених правила за вођење рата и његове хуманизације. Чињеница је да
сви ти покушаји у разним периодима људске историје нису доносили жељене резултате
практично све до XIX века. XIX век пред ставља прекретницу у регулисању правила за
вођење рата, заштити цивилног становништва - не бораца, рањеника и уопште његовој
хуманизацији.
1.2. Историјски развој суђења и закона о ратним злочинима
Ако погледамо кроз историју, можемо видети да је суђење Петеру фон Хагебаху од стране
ад хок трибунала Светог Римског Царства из 1474. било прво «међународно» суђење за
ратне злочине а такође је било прво суђење које се тицало командне одговорности
4
која је
још увек веома значајан и контроверзан појам. Он је бо осуђен и одрубљена му је глава зато
што је његов злочин био тај «што је био витез и дужност му је била да заустави злочине»
иако се он правдао да је само «следио наређења.
Године 1654. Мајор Конот, ројалиста, је у Енглеском грађанском рату био учесник у
процесу у Честеру и био је обешен због своје улоге у масакру сељака у цркви и целу
Ботону у Чеширу 1653. године. Дванаест сељана је подвргунто мучењу димом, скинути су
голи и заклани су. Оптужени је обешен симболички на месту злочина са оптожбом да је
доказано да је лично ударио секиром цивила Џона Фаулера у главу убивши га.
5
4
Greppi
,
E
.
The evolution of individual criminal responsibility under international law
,
International
Committee of the Red Cross No. 835, 1999.
p. 531–553, 1999.
5
