Visoka tehnička škola strukovnih studija
FORMATI ZA ZAPIS MIRNE SLIKE
RAW
Seminarski rad iz predmeta Multimediji
Prof.: Sandra Sovilj – Nikić
Student: Ivana Tomić
April 2016
2
Sadržaj
1.Uvod .................................................................................................................................... 3
2. Šta je RAW format ............................................................................................................. 4
2. 1. Kako nastaje RAW .....................................................................................................5
2. 2. Bajerov filter ..............................................................................................................5
2. 3. Demosaicing .........................................................................................................6
3. RAW datoteke ................................................................................................................7
3. 1. Princip rada RAW datoteka .......................................................................................8
4. Alati za konverziju .........................................................................................................9
5. Prednosti RAW formata .....................................................................................................10
6. Nedostatci RAW formata ...............................................................................................11
7. Poređenje RAW formata sa JPEG formatom ................................................................12
8. Zaključak ...........................................................................................................................14
9. Literatura ...........................................................................................................................15
4
2. Šta je RAW format
RAW (eng. sirov) je sirovi, neobrađeni zapis svih informacija koje je senzor primio za
vreme ekspozicije. RAW datoteke se ponekad nazivaju i digitalni negativi, zbog toga što
imaju istu ulogu kao negativ u tradicionalnoj fotografiji. Tačnije, negativ se nije
upotrebljavao kao slika, ali on sadrži sve informacije koje su potrebne za stvaranje slike.
Dok, takođe, RAW je format koji sadrži sve informacije koje je senzor bio u mogućnosti da
primi, a to nije slučaj kod ostalih formata.
Kao i fotografski negativ, raw digitalna slika može imati širi dinamički raspon ili raspon boja
od konačnog formata slike i on čuva većinu informacija o fotografiji. Svrha RAW formata je
spasiti podatke koji su dobijeni od senzora sa minimalnim gubitkom podataka.
Fotografije se otvaraju u aplikacijama za uređivanje slika u cilju da se fotografije poboljšaju
po želji. Prilikom korišćenja tih aplikacija mogu se koristiti razne opcije za poboljšavanje i
menjanje izgleda fotografije, kao što su:
1. Podešavanje boje, nijanse, tonova i zasićenja svjetlosti
2. Rezanje datoteka u drugačiji oblik (manji snimak)
3. Umetanje teksta, oblikovanje, crtanje linija, brisanje
4. Promena boje, uzoraka, nijansi, tonova nijanse, osvetljenja i zatamnjenja
5. Menjanje veličine ili oblika
6. Promena veličine dimenzija datoteke zbog prilagođavanja nameni
7. Optimiziranje datoteke (uklanjanje neželjenih podataka)
8. Retuširanje sadržaja slike kako bi se uklonile mrlje prašine, digitalni šum i druge
digitalne nesavršenosti.
9. Podešavanje ekspozicije, kontrasta i svetlosti
Slika 01. Primer obrade RAW formata
5
2.1. Kako nastaje RAW
Senzor koji se može naći u digitalnom fotoaparatu je organizovan kao matrica piksela, tj.
fotoelemenata koji sakupljaju spoljašnju svetlost koja kroz objektiv pada na njegovu
površinu. Ta svetlost, tj. energija fotona, se putom fotodioda i AD konvertora pretvara u
digitalni oblik. U zavisnosti od AD konvertora, intenzitet svakog piksela će imati određen
broj tonova (8-bitni AD konvertor daje 256 različitih nivoa, 12-bitni daje 4096, a od nedavno
su u upotrebi i 14-bitni konvertori sa 16384 nivoa). Kao izlaz dobija se matrica piksela gde
svaki piksel čuva podatak o svom intenzitetu, odnosno monohromatsku fotografiju. Dok se
do boje dolazi uz pomoć Bajerovog filtera (poglavlje 2.2.) .
2.2. Bajerov filter
Dr. Bajer (Bryce E. Bayer) iz kompanije Kodak izmislio je filter matricu, tj. šemu rasporeda
R-G-B filtera u matrici, po kojoj bi svaki od elemenata trebao da propusti samo jednu od
tri RGB komponente. Po ovoj šemi 50% filtera propušta samo zelenu (G), a po 25% crvenu
(R) i plavu (B) komponentu upadnog svetla
.
Slika 02. Primer Bajerovog kolor filter mozaika
Razlog za dominaciju zelene komponente lezi delom u činjenici da ljudsko oko može da
prepozna mnogo više u zelenom delu spektra, a delom i zbog toga što zelena boja pokriva
najvažniji deo vidljivog spektra. U prirodi ljudskog oka je da ono mnogo bolje reaguje na
kontrast nego na boje, ono će mnogo bolje reagovati na razliku izmedju svetlog i tamnog
nego na razliku između dve boje. Sve su to elementi na kojima je zasnovan ovaj prilično
složen koncept.
