Razgraničenje parničnog i vanparničnog postupka

SLOBOMIR P UNIVERZITET

ZAVRŠNI RAD 

Predmet: Građansko procesno pravo

Tema: Razgraničenje parničnog i vanparničnog 

postupka

Mentor:                                                                                          Student:

Doboj, jun, 2016. godine

2

SADRŽAJ:

UVOD.................................................................................................................................... 3

1. Definisanje parničnog i vanparničkog postupka............................................................4

1.1. Parnični postupak.....................................................................................................4

1.2. Vanparnični postupak..............................................................................................6

1.3. Teorijsko razgraničenje parničnog i vanparničnog postupka..................................7

1.3.1. Teorija spora......................................................................................................7

1.3.2. Teorija stranaka................................................................................................. 8

1.3.3. Teorija prevencije i represije.............................................................................8

1.3.4. Teorija deklarisanja i konstituisanja pravnih odnosa........................................9

1.3.5. Teorija javnog i privatnog interesa...................................................................9

1.3.6. Teorija dinamičkih i statičkih pravnih odnosa..................................................9

1.4. Pravila o sukobu parničnog i vanparničkog postupka...........................................10

1.5.  Opšta načela parničnog i ostavinskog postupka...................................................11

1.5.1. Opšta načela parničnog postupka....................................................................11

1.5.1.1. Dispozicija u parničnom postupku...........................................................11

1.5.1.2. Raspravno i istražno načelo......................................................................12

1.5.2. Opšta načela ostavinskog postupka.................................................................13

1.5.2.1. Primena načela oficielnosti i dispozitivnosti............................................13

1.5.2.2. Primena načela usmenosti........................................................................14

1.5.2.3. Primena raspravnog i istražnog načela.....................................................15

1.6. Sudska praksa........................................................................................................ 16

1.6.1. Troškovi vanparničnog postupka....................................................................16

ZAKLJUČAK......................................................................................................................18

LITERATURA................................................................................................................. 19

4

1. Definisanje parničnog i vanparničkog postupka

1.1. Parnični postupak

Parnični   postupak   predstavlja   posebnu   delatnost   koja   se   sastoji   u   sudskom   rešavanju 

građanskopravnog   spora.   Parnični   postupak   je   zakonom   uređeno   postupanje   suda   i 

stranaka. Sadržinu postupka čine radnje koje se preduzimaju pod određenim uslovima, po 

izvesnom redu i u unapred utvrđenim oblicima, sa ciljem da se nastali spor reši. 

Parnica i parnični postupak nisu sinonimi. Parnica je jedan od mogućih načina za rešavanje 

spora. Postupak je, s jedne strane skup pravnih pravila po kojima se postupa kad se rešava 

spor jer ova pravila regulišu delatnost parničnih subjekata radi rešavanja spora, a s druge 

strane, postupak je ono događanje u parnici prilikom rešavanja jednog spora. 

Jedna   parnica   u   kojoj   se   rešava   neki   spor,   može   da   se   sastoji   od   jednog   ili   od   više 

uzastopnih postupaka. Parnica i parnični postupak se razlikuju i po trenutku nastanka. 

Parnični postupak se po pravilu pokreće tužbom, a parnica otpočinje tek kad tužba bude 

dostavljena tuženom. Međutim, i pre nego što započne parnica, moguće je da se pokrene i 

sprovede   jedan   parnični   postupak   u   kome   se   ne   rašava   spor,   a   to   je   postupak   za 

obezbeđenje dokaza.

Početna   parnična   radnja   je   tužba.   Posle   toga,   parnica   prolazi   kroz   ove   stadijume: 

pripremanje   glavne   rasprave,   glavna   rasprava,   odlučivanje   i   postupak   po   pravnim 

lekovima.   Osim   presudom,   parnica   može   biti   okončana   i   rešenjem   kojim   sud,   zbog 

nedostatka neke parnične pretpostavke, odbija da se upusti u pitanje opravdanosti traženja 

zaštite.   Parnica   se   može   završiti   povlačenjem   tužbe,   odricanjem   od   tužbenog   zahteva, 

odricanjem ili odustajanjem od pravnog leka, sudskim poravnanjem i sjedinjenjem obe 

parnične stranke u jednu ličnost.

2

Iz svrhe parnice proističe da ona predstavlja jedan razvoj na podlozi suprotnosti interesa. 

Ta suprotnost postoji, prvo, između samih stranaka, od kojih svaka teži presudi koja će za 

nju biti povoljna. Druga suprotnost postoji između suda, s jedne strane, i svake stranke, s 

druge.   U   toj   suprotnosti   sud   je   predstavnik   društvenog   interesa,   koji   nalaže   da   se 

objektivno utvrdi da li je pravni poredak narušen i da se on uspostavi pružanjem zaštite za 

2

Jakšić, Aleksandar, (2013), 

Gradjansko proceno pravo,

 Pravni fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd, 

str. 234.

5

povređeno   pravo.   Nasuprot   tome,   svaka   od   stranaka,   rukovodeći   se   svojim   posebnim 

interesima, teži povoljnoj, a ne tačnoj presudi.

1.2. Vanparnični postupak

Vanparnični   postupak predstavlja skup   procesnih   normi   kojima se   uređuje   postupanje 

gradjanskog suda i učesnika prilikom rešavanja tzv. vanparničnih stvari. Vanparnična stvar 

je lična, porodična, imovinska i druga nesporna pravna stvar. Vanparnična stvar je i svaka 

druga stvar koja se ne temelji na sporu, čak i kada Zakonom nije izričito predviđeno da se 

rešava u vanparničnom postupku, pri čemu je neophodno:

3

da je za njeno rešavanje nadležan sud, a ne organ uprave;

da se u postupku ne ističe da postoji povreda ili ugrožavanje subjektivnog prava;

da o ovoj stvari ne može da se vodi parnica zbog nemogućnosti uspostavljanja 

dvostranačkog odnosa u parnici; 

Vanparnične stvari mogu da se podele na prave i neprave vanparničke stvari.

Prave   vanparnične   stvari   su   one   u   kojima   ne   postoji   suprotstavljeni   interes   učesnika 

upostupku. U prave vanparnične stvari spadaju sve one u kojima sud odlučuje o statusu 

fizičkih lica. Tu spadaju:

a) postupak za lišenje poslovne sposobnosti;

b) postupak za zadržavanje lica u neuropsihijatrijskoj ustanovi;

c) proglašenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti;

d) produženje roditeljskog prava;

e) davanje dozvole za stupanje u brak;

f) postupak za utvrđivanje radne sposobnosti.

U prave vanparnične stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karaktera, 

stvari   čije   rešavanje   neposredno   određuje   imovinsko   pravnu   poziciju   učesnika   u 

vanparnični postupak  postupku.  To su:

a)

raspravljanje zaostavštine;

b)

zemljišno knjižne stvari;

c)

protest menice i čeka;

d)

sastavljanje   potvrđivanje,   čuvanje   i   poništaj   isprava   (tzv.   javnobeležničke 

stvari).

3

Jakšić, Aleksandar (2013) „Gradjansko proceno pravo“ Pravni fakultet univerziteta u Beogradu, Beograd, 

str.289