Универзитет у Нишу
Економски факултет
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
Тема: РАЗЛИЧИТА ТУМАЧЕЊА ПОЈМА
КАПИТАЛА
Студент: Милан Јовановић
Бр.индекса: 43453
Професор: др Драган Петровић
У Нишу, марта 2013.године
Садржај
1. Увод.......................................................................................................................................3
2. Теорија капитала класичне политичке економије............................................................4
3. Маргинална економска теорија капитала.........................................................................4
4. Неокласична теорија капитала...........................................................................................5
5. Марксова теорија капитала................................................................................................6
6. Људски капитал..................................................................................................................8
7. Културни капитал.............................................................................................................10
8. Закључак............................................................................................................................12
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................14
2
2.Теорија капитала класичне политичке економије
Научно интересовање за појам капитала покренула је, суочена са његовим
присуством у процесу производње, класична политичка економија. Заинтересовани за
производњу, класичари се интересују и за проблем акумулације капитала и место
капитала у репродукцији.
Адам Смит (1723-1790), шкотски економиста, сматра се оснивачем савремене
економске науке. Појавом његовог дела „Истраживање природе и узрока богатства
народа“ (1776) економија се дефинитивно оформила као наука.
Смит објашњава капитал као акумулирани фонд неопходан за покретање
производње. Капитал је производни фактор који је неопходан у сваком процесу
производње. Као такав, он је резултат минулог рада па је нјегова вредност у ствари
вредност акумулираног минулог рада. Капитал увећава радникову производну снагу и
увек је плаћен – профитом. Изгледа да је за Смита профит, у првом реду, резултат
повећане продуктивности, мада он није сасвим експлицитан по том питању.
Свакако најзначајнији представник класичне школе уз Адама Смита јесте и
Давид Рикардо. Његово дело које је такође допринело осамостаљивању економске
науке јесте „Начела политичке економије и опорезивања“ (1817).
Давид Рикардо дефинише капитал као онај „део богатства једне земље који се
ангажује у производњи да би активирао рад“. Рад је код Рикарда мера вредности, а
профит зависи од постојања физичког вишка изнад суме трошкова проистеклих из
исплате надница за издржавање.
Давид Рикардо није додао нешто ново терорија капитала Адама Смита. Рикардо
приказује мање интересовање за природу капитала него Смит, управо зато што су у
његово време капиталистички односи у Британији били много развијенији него
средином XVIII века у време Смита. Смит је живео у прелазном периоду
мануфактурног начина производње. Рикардо је концентрисан на проучавање
продуктивног капитала. Његове идеје о капиталу се заправо своде на пребројавање
ставки које чине капитал. Тако је Рикардо првобитно тврдио да капитал чине оруђа за
производњум, али онда проширио идеју да покрије средства за производњу у целини да
би најзад рекао да је капитал све неопходно за процес производње укључујући и
средства неопходна за живот радника.Рикардо је тежио да у потпуности игонорише
питање пририде капитала. Рикардова пажња је била усмерена на компоненте или
материјалне елементе капитала и није показивао знаке разумевања за специфичну
природу капитала.
3.Маргинална економска теорија капитала
Маргинална економска теорија настала је делимично као реакција на претходну,
изложила је другачији поглед на капитал, истичући у први план временску димензију
4
