FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
UNIVERZITET U BEOGRADU
Morfološke karakteristike košarkaša i
košarkašica uzrasta od 12 do 14 godina
(Master rad)
Kandidat: Mentor:
Bojan Čolović Red. prof. dr Saša Jakovljević
Beograd 2016.
FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA
UNIVERZITET U BEOGRADU
Morfološke karakteristike košarkaša i
košarkašica uzrasta od 12 do 14 godina
(Master rad)
Kandidat
Bojan Ĉolović
Broj indeksa: 4060/2015
Rad odbranjen dana:
__________________
Sa ocenom:
__________________
Mentor
Red. Prof. Dr Saša Jakovljević
_________________________
Članovi komisije
Van. Prof. Dr Marija Macura
_________________________
Doc. Dr Zoran Pajić
_________________________
Beograd 2016.
4
1.
Uvod
Danas posle više od jednog veka svedoci smo da je
košarka jedna od najpopularnijih igara na svetu. Sva ta
zasluga prepisuje se jednom coveku po imenuDţejms
Nejsmit. RoĊen je 6 novembra 1861 godine u Almantu,
kanadskoj drţavi Ontario. Studirao je teologiju , a uporedo
sa tim završavao je i umetnost. Pored toga bavio se
sportom. Igrao je ameriĉki fudbal za YMCA ekipu iz
Montreala. Nakon toga se preselio u ameriĉki gradić
Springfild gde je završio studije fiziĉkog vaspitanja
1895.godine. Ostao je da radi na univerzitetu kao profesor u
ulozi instruktora za fiziĉko veţbanje na neĊunarodnoj YMCA školi u Springfildu. Profesor
Nejsmit se tokom zimskih meseci u dvorani suoĉavao sa problemom ogromne monotonije
programskog sadrţaja, pa je odluĉio da upotpuni program tako sto će izmisliti novu igru pod
imenom ,,Basket ball”, sto u prevodu znaĉi korpa za loptu. Nejsmit je podelio igraĉe u dve
ekipe i stavio korpe na dve strane. Cilj je bio da se postigne pogodak u korpu. Posto je igra i
dalje bila zaista gruba, Nejsmit je odluĉio da korpe podigne na balkone. Iza korpi je
postavljena tabla, da gledaoci ne bi ometali ulazak lopte u korpu. Prva utakmica je odigrana
20 januara 1892 godine. Nejsmit je podelio 18 igraĉa u dve ekipe po 9 i demonstrirao novu
igru. Prva utakmica je bila završena rezultatom 1-0 , a koš je postigao Vilijam Ĉejs. Nejsmit
je smislio 13 pravila od kojih je 9 malo izmenjenih ostalo da se koristi i dan danas.
Pet osnovnih pravila Dr Nejsmita (Pavlović i Ţeravica, 2000);
1.
Igraće se okruglom, velikom i lakom loptom iskljuĉivo rukama;
2.
Neće se dozvoliti hodanje ili trĉanje sa loptom u rukama;
3.
Cilj će biti malih dimenzija, horizontalno postavljen i izdignut iznad poda;
4.
Igraće dve ekipe jedna protiv druge bez nasrtaja na telo protivnika i bez liĉnog
dodira sa njim;
5.
Svaki igraĉ u bilo kom trenutku moći će da se postavi sa i bez lopte na bilo kom
delu igrališta;
Košarka je kompleksna aktivnost sastavljena od jednostavnih i sloţenih kretanja u
uslovima timske igre. Zahtevi su veliki, kako u brzinsko snaţnim sposobnostima, kordinaciji,
izdrţljivosti, preciznosti, tako i u morfološkim karakteristikama bez kojih je veći uspeh u
košarci je gotovo nezamisliv. Košarkašku ekipu ĉini 12 igraĉa, a 5 igraĉa uĉestvuje u igri i to
Slika1
: – Dr Džejms Nejsmit
6
2.
Teorijski okvir rada
2.1.
Karakteristike dece od 12 do 14 godina
Dete nakon roĊenja prolazi kroz razliĉite faze rasta i razvoja. Odmah na poĉetku se
javljaju pojmovi telesni rast i telesni razvoj. Pod pojmom rastenja, podrazumevamo promenu
veliĉine kao posledicu razmnoţavanja ćelija i uvećanja meĊućelijske supstance, dok pod
pojmom razvoja podrazumevamo više sloţenih procesa koji se u vremenu smenjuju
(Ugarković, 2004). Iz ovoga se vidi da je rast samo jedna od komponenti razvoja.
Pod pojmom telesnog razvoja podrazumevaju se promene veliĉine (rastenje), strukture
(diferencijacija tkiva) i funkcije (funkcionalno dozrevanje) pojedinih organskih sistema i
organizma u celini.
Iako se ovi procesi neprekidno odvijaju u organizmu u okviru opšteg razvoja, razvojne
karakteristike nemaju uvek usklaĊeni tok. U pojedinim periodima neke osobine imaju
intezivniji razvoj od drugih, što uslovljava razliĉite dimenzije i strukture antropometrijskih
pokazatelja. Telesni razvoj jedinke uslovljen je nizom razliĉitih untrašnjih faktora
(endogenih), u koje ubrajamo: nasleĊe, pol, neuro-endokrini sistem, efektorna tkiva, organe i
rasu. Uslovljen je takoĊe i nizom razliĉitih spoljašnjih faktora (egzogenih), u koje ubrajamo:
socio-ekonomske uslove, geografsko-klimatske uslove, fiziĉku aktivnost, bolesti i povrede,
higijensko dijetetske reţime i stimulativna sredstva i psihiĉki faktor-stres.
U procesu biološkog razvoja postoje diktirane zakonitosti:
1.
Konstantnost razvojnog reda - predstavljaju razvojne karakteristike koji imaju svoj
prirodni nepromenljiv redosled ispoljavanja nezavisno od toga da li sam razvoj
jedinke teĉe brţe ili sporije. Motoriĉki primer za ovo je da dete prvo prohoda, pa onda
potrĉi. Ova konstantnost razvojnog reda je razliĉita za svaku vrstu.
2.
Razvoj u cefalo-kaudalnom smeru - ova zakonitost se naroĉito odnosi na morfološki
razvoj, a predstavlja pravilo razvoja u cefalo-kaudalnom smeru, odnosno kod deteta se
prvo razvija glava koja po roĊenju ostaje u velikoj nesrazmeri u odnosu na ostale
delove tela.
3.
Zakonitost razvoja u proksimalno distalnom pravcu – predstavlja funkcionalno
usavršavanje i sazrevanje i najbolje je ilustruje razvoj motorike kod novoroĊenĉata
gde se na poĉetku uspostavlja kontrola mišića koji su najbliţi CNS-u (mišići oĉne
jabuĉice i vrata), a zatim mišići ruku, trupa i na kraju nogu.
Po Medvedu moţemo navesti tri izdeferencirane zakonitosti koje opredeljuju rast deteta:
