PRIMENA LEAN KONCEPTA U GRAĐEVINARSTVU I
POBOLJŠANJE PERFORMANSI
Od pedesetih godina prošlog veka, lean
proizvodnja ili principi Tojotinog sistema
proizvodnje evoluirali su i uspešno su
implementirani od strane Tojota motor
korporacije (Toyota Motor Company). Tojotin
sistem proizvodnje ima dva konceptna stuba:
(1) Just In Time flow - JIT (proizvodnja „u
pravo vreme“) i (2) Autonomacija (pametna
automatizacija), kao što je detaljnije
prikazano na sl.1.
Slika 1. Početak lean gradnje [1].
Izraz "lean" skovao je istraživački tim tokom
rada u međunarodnoj auto-proizvodnji da bi
izrazio i prirodu Tojotinog sistema za
smanjenje otpada i suprotnost
zanatskim i masovnim oblicima proizvodnje
[2]. Polazeći od nastojanja da se smanji vreme
podešavanja mašina i pod uticajem TQM–a
(Total quality management – potuno
upravljanje kvalitetom), razvijen je
jednostavan skup ciljeva projektovanja
proizvodnog sistema, uključujući: (1)
Identifikovanje i isporuka vrednosti kupcima
vrednosti: eliminisanje svega što ne dodaje
vrednost; (2) Organizovanje proizvodnje kao
kontinuiranog
toka; (3)
Usavršavanje
proizvoda i stvoranje pouzdanog toka kroz
distribuciju informacija i donošenje odluka;
(4) Ostvariti savršenstvo: Isporučiti po
narudžbini proizvod koji ispunjava zahteve
kupaca bez stvaranja zaliha. Lean izgradnja
ima za cilj da projektuje i napravi stvari koje
se razlikuju od masovnih i zanatskih oblika
proizvodnje po ciljevima i tehnikama, kao i da
optimizuje performanse proizvodnog sistema
prema idealnom standardu da bi se zadovoljili
jedinstveni zahtevi kupca. Početkom
devedesetih, nova filozofija proizvodnje,
poznata je pod nekoliko različitih naziva: (1)
proizvodnja svetske klase; (2) lean
proizvodnja i (3) novi proizvodni sistem. Ova
filozofija je glavni pristup koji se uvodi.
Praktikuju ga, barem delimično, glavne
proizvodne kompanije u Americi i Evropi. Novi
pristup se takođe proširio na nova područja,
1
kao što su proizvodnja po meri, usluge,
administracija i razvoj proizvoda.
Od 1992. godine, Koskela [3] je počeo
adaptaciju lean proizvodih koncepata u
građevinskoj industriji i predstavio paradigmu
upravljanja proizvodnjom u kojoj je
proizvodnja koncipirana
na tri
komplementarna načina, kao
(1)
Transformacija (2) Neprekidni tok (flow) i (3)
Teorija generisanja vrednosti proizvodnje
(Value generation theory - TFV). Ovaj
tripartitni pogled na proizvodnju doveo je do
nastanka lean izgradnje kao discipline koja
podrazumeva savremeni
menadžment
upravljanja u kojem dominira transformacija
[4,5].
Upravljanje izgradnjom po lean principima
razlikuje se od tipične savremene prakse, jer
(1) ima jasan set ciljeva za proces isporuke; (2)
teži maksimiziranju performansi za kupca na
nivou projekta; (3) projektuje istovremeno
proizvod i proces; i (4) primenjuje kontrolu
proizvodnje tokom celog trajanja projekta.
Prvi cilj lean izgradnje mora biti potpuno
razumevanje fizike proizvodnje, efekata
zavisnosti i varijacija duž lanca snabdevanja i
montaže.
U lean izgradnji kao i u velikom delu
proizvodnje, (1)
Planiranje
: definisanje
kriterijuma za uspeh i izrada strategija za
ostvarenje i (2)
Kontrola
: proces realizacije
događaja u skladu sa planom i pokretanje
mogućnosti za učenje i ponovno planiranje su
dve strane novčića koji nastavlja da se vrti
kroz ceo projekat. U ovom istraživanju,
diskutovaće se o principima, metodama i
fazama implementacije lean izgradnje, uz
prikaz otpada u građevinarstvu i kako bi se to
moglo minimizirati. Tehika sistema poslednjeg
planera (LPS), koja predstavlja važan vid
primene koncepta i metodologije lean
izgradnje i postaje sve prisutniji, dokazala je
da bi mogla unaprediti praksu upravljanja
izgradnjom u različitim aspektima i doneti
brojne prednosti, tako da građevinski projekti
budu stabilniji i manje stresni za sve uključene
aktere, smanjenjem zavisnosti i varijacija radi
identifikacije i eliminacije otpada (aktivnosti
koje ne dodaju vrednost).
2
glavnih izvođača i podizvođača kao preduslov,
dok su Tomas i sardnici [19,20] predložili
smanjenje varijabilnosti kako bi se poboljšale
performanse i poboljšala pouzdanost radnog
toka u cilju bolje produktivnosti kao principa
lean izgradnje.
Bašford i saradnici [21] su, takođe, predstavili
model upravljanja proizvodnjom u stambenoj
izgradnji; predstavljen je jednostavan model
upravljanja za visokogradnju stambenih
zgrada razvijen na LEAPCON-u koji je uradio
simulaciju lean izgradnje za visokogradnju
stambenih zgrada. Saks i saradnici su
predložili modelovanje informacija o izgradnji,
zasnovano na lean proizvodnom sistemu.
Gabrijel [24] je ilustrovao kroz studije
slučajeva, razvijen koncept lean upravljanja
projektom, koji je pokazao da su sistem i
filozofija sada bolje shvaćeni od strane
učesnika, koji sami pružaju i doprinose
kontrolnim mehanizmima projekta. Menadžer
projekta postaje individualni client-based lider
(lider posvećen klijentu) projektnog tima,
izvor odlučivanja i kanal komunikacije. Pristup
je bio uspešan na složenim kompleksima
zgrada preko 10 godina i mogao bi biti
generalno primenjiv na širokom spektru
upravljanja projektima i upravljanja
projektnim okruženjima.
Al-Sudairi i saradnici [25] su izvestili o
privremenim rezultatima istraživanja za
procenu lean principa prilikom njihove
primene u izgradnji pomoću kompjuterske
simulacije. Podaci o strukturalnom procesu
postavljanja čelika modelirani su tako da
formiraju eksperimentalni alat za procenu
lean principa. U svim slučajevima, simulirani
principi su poboljšali performanse projekta.
Performanse su se značajno poboljšale kada
su svi principi istovremeno primenjeni.
Tomas i saradnici [26] su istraživali lean
princip čiji pouzdaniji tokovi dovode do boljih
radnih performansi. Ispitani su aktuelni
podaci iz tri projekta izgradnje mostova da bi
se dokumentovali slučajevi pouzdanosti
resursa lean tokova i njihov uticaj na
performanse rada. Izračunato je neefikasno
radno vreme. Rezultati su pokazali da postoje
jaki dokazi da pouzdaniji materijali,
informacije i raspoloživost opreme doprinose
boljem učinku.
Salem i saradnici [27] su testirali efikasnost
nekih lean građevinskih alata, naročito onih
koji se mogu primeniti u građevinskim
firmama srednje veličine. Zbog uspeha lean
sistema proizvodnje u proizvodnji,
građevinska industrija je prilagodila lean
tehnike da bi eliminisala otpad i povećala
profit. Sprovedeno je terensko istraživanje da
bi se procenila efikasnost nekih lean tehnika
izgradnje. Metode prikupljanja podataka
uključivale su neposredna posmatranja,
intervjue, upitnike i dokumentarnu analizu.
Procenjena je efikasnost lean građevinskih
alata kroz standardna merenja lean
implementacije i kriterijuma performansi.
4
Utvrđeno je da su poslednji planer, povećana
vizualizacija, dnevni susreti i prve studije
postigli efikasnije rezultate nego što se
očekivalo. Međutim, rezultati implementacije
5S procesa i kritične tačke za kvalitet nisu
zadovoljili očekivanja šampionskog alata
(alata koji daje najbolje povratne informacije)
i istraživačkog tima. Pokazalo se da postoji
potreba za promenama u ponašanju i obuci
radi efikasnijeg korišćenje lean alata. Većina
lean građevinskih alata, izabranih za projekat
su ili spremni za korišćenje ili se preporučuju
sa nekim modifikacijama.
Agbulos i saradnici [28] su predstavili razvoj
koji je uključivao poboljšane metode rada i
projektovane standarde produktivnosti za
različite operacije drenaže. Koncept merenja
rada je implementiran da bi se razvili
standardi produktivnosti za preostale ekipe
kako bi se poboljšala njihova produktivnost i
fokusirala na šest ekipa. Autori su opisali
primenu filozofije industrijskog inženjeringa
za merenje rada teorije lean proizvodnje i
tehnike simulacione analize kako bi se
obuhvatile trenutne metode rada,
generisanje i testiranje alternativnih metoda i
razvijanje novih standarda produktivnosti
ekipa za održavanje drenaže.
Salem i saradnici [29] predložili su nov lean
pouzdan alat za procenu kvantifikacije
rezultata lean implementacija. Alat za
procenu ocenjuje šest jednostavnih
građevinskih elemenata uključujući sledeće:
(1)
Poslednji planer; (2)
Povećanu
vizualizaciju; (3) Sastanke; (4) Prve studije; (5)
Pet S i (6) Kritična kontrolna tačka za kvalitet
(fail-safe).
Mao i Žang [30] su razvili okvir za
reinženjering procesa izgradnje i
odgovarajuće metodologije koje integrišu lean
principe i tehnike kompjuterske simulacije.
Tehnike kompjuterske simulacije ugrađene su
u okvir da bi virtuelno simulirale i procenile
efikasnost i efektivnost reinženjering procesa
izgradnje koji je postignut na osnovu lean
principa. Simulacija je olakšala kvantifikaciju i
procenu efikasnosti i efektivnost
reinženjeringa
procesa
izgradnje.
Integrisanjem lean principa i tehnika
kompjuterske simulacije, predloženi okvir
reinženjeringa izgradnje bio je koristan i
racionalan u pojednostavljenju procesa
izgradnje radi bolje produktivnosti, efikasnosti
i ekonomičnosti, što je potvrđeno studijom
slučaja tunelskog projekta.
Song i Liang [31] su posmatrali otpad i u
kordinaciji izvođača radova na projektnom
nivou i u izvođenju radova na operativnom
nivou. Vertikalno integrisani sistem
raspoređivanja, koji sadrži raspored
predviđenih lokacija i grafičko nedeljno
planiranje rada, razvijen je kako bi se
poboljšala koordinacija izvođača radova na
projektnom nivou. Implementiranje rešenja
za eliminisaje otpada na operativnom nivou,
simulacija izgradnje i i 3-D vizuelizacija su bile
5
