Појам и значај кривичног поступка
Кривични поступак је законом регулисана посебна врста судског поступка.
У овом поступку се пред судом расправља и решава да ли постоји кривично дело и
одговорност учиниоца за то дело.
У овом поступку се кривично одговорном учиниоцу изричу кривичне санкције.
Кривично дело мора да постоји, а одговорност лица (учиниоца) мора да се утврди. Све ово
има за циљ да се изрекне законом прописана кривична санкција.
Кривични поступак је прописан Закоником о кривичном поступку и он предвиђа које се
процесне радње морају предузети, као и који субјекти могу те радње да предузму.
Предузимање радњи доводи до процеса тј. до кретања, односно тока кривичног поступка.
Закон предвиђа редослед по којем се ове радње предузимају и зато кажемо да Законик о
кривичном поступку (ЗКП) одређује систем тих радњи тј. кривични поступак.
Овај Законик истовремено предвиђа субјекте кривичног поступка тј. оне који предузимају
процесне радње, а ту спадају: суд, јавни тужилац, органи унутрашњих послова, итд.
Кривични поступак можемо посматрати и као систем правних односа, а то значи да се
регулише положај субјеката који учествују, њихове односе у поступку пред судом,
њихово предузимање правних радњи и сл.
Кривични поступак можемо посматрати и као формално кривично право.
Поред формалног (процесног) кривичног права који је заступљен у Законику о кривичном
поступку постоји и материјално право.
Материјално кривично право предвиђено је кривичним законом - Кривични законик РС.
Овај Законик прописује кривична дела тј. њихова обележја, опште услове кривичне
одговорности и санкције које се могу изрећи.
1
Битна је повезаност материјалног права (КЗРС) и процесног права (ЗКП), а то значи да се
мора извршити законита и правилна примена материјалног кривичног права уз закониту и
правилну примену кривичног процесног права тј. ЗКП-а.
Циљ кривичног поступка је да суд донесе одлуку у законито спроведеном поступку, да је
он надлежан за вођење одговарајућег поступка, и то значи да се правилна, законита судска
одлука може донети само у законито спроведеном поступку. Ако се то не учини на овај
начин онда се сматра да је одлука суда незаконита тј. ништава.
Законик прописује да је циљ овог поступка да нико невин не буде осуђен, а да се кривцу
изрекне кривична санкција која је утврђена Кривичним закоником, а на основу законито
спроведеног поступка.
2
Подизање оптужнице
Јавни тужилац подиже оптужницу када постоји оправдана сумња да је одређено лице
учинило кривично дело.
Оптужница се подиже у року од 15 дана од када је завршена истрага. У нарочито
сложеним предметима овај рок се може, на основу одобрења непосредно вишег јавног
тужиоца, продужити за још 30 дана.
Ако јавни тужилац не подигне оптужницу у року и не изјави да одустаје од кривичног
гоњења, окривљени, његов бранилац и оштећени могу у року од осам дана од дана истека
рока за подношење оптужнице да поднесу приговор непосредно Вишем јавном тужиоцу.
Ако оштећени није обавештен о завршетку истраге може да поднесе приговор у року од
три месеца од дана када је јавни тужилац донео наредбу о завршетку истраге.
Непосредно виши јавни тужилац ће у року од 15 дана од дана пријема приговора донети
решење о одбијању или усвајању приговора. Против решења јавног тужиоца није
дозвољена жалба ни приговор. Решењем којим усваја приговор јавни тужилац ће издати
обавезно упутство надлежном јавном тужиоцу да у одређеном року који не може бити
дужи од 30 дана подигне оптужницу.
Ако прикупљени подаци о кривичном делу и учиниоцу пружају довољно основа за
оптужење, оптужница се може подићи и без спровођења истраге.
Одредбе о оптужници и испитивању оптужнице примењиваће се сходно и на приватну
тужбу, осим ако се она подноси за кривично дело за које се спроводи скраћени поступак.
4
