EDUKATIVNI FAKULTET
PRIŠTINA-PRIZREN
SEMINARSKI RAD
Predmet: Psihologija obrazovanja
Tema: RAVOJ EMOCIJA
Mentor: Student:
Mr.Sci. Vedat Bajrami Zahida Bajrami
Br. Index -43-
Prizren, jun, 2013
2
UVOD
U životu odrasle osobe emocije imaju veliku ulogu, a njihov značaj u razvitku deteta je još veći. One
su propratni doživljaji drugih stanja i procesa, ali su i motiv i pokretač ponašanja. Ako su česte i intenzivne,
negativne emocije mogu se pojaviti ozbiljne smetnje u psiho-fizičkom razvoju, a mogu uzrokovati i ozbiljna
psihosomatska oboljenja. Pravilan emocionalni tretman dece i omogućavanje da doživljavaju pozitivne
emocije u velikoj meri doprinosi njihovom sveobuhvatnom razvoju.
Ljudi nisu samo racionalna bića koja svoje postupke i želje sprovode samo na osnovu umnog
mišljenja i zaključivanja. Mnogi postupci su izazvani i drugim činiocima, kao što su emocije ili osećanja.
Emocije se mogu definisati kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema stvarima, ljudima,
događajima, i prema sopstvenim postupcima.
Emocija je uvek reagovanje bića na neko zbivanje. Zbivanje se opaža i izaziva osećanja. Osećanja se
javljaju u situaciji kad biće proceni da se dešava nešto značajno i važno. Ono što su refleksi za telo to su
emocije za psihu.
Zoran Milivojević daje definiciju emocija: „Emocija je reakcija subjekta na stimulus koji je ocenio kao
važan, a koja visceralno, motorno, motivaciono i mentalno priprema subjekat za adaptivnu aktivnost.“
Postoji veliki broj izraza kojima se izražavaju osećanja i različiti doživljaji u kojima osećanja imaju bitnu
ulogu. Postoje emocionalna stanja kao što su: radost, strah, žalost, ljubav, ljubomora, simpatija, ponos, stid,
briga, strepnja i druga. Emocije su u toku svog razvoja propraćene spoljnim i unutrašnjim promenama.
Spoljni znaci emocija su: izraz lica, telesna napetost, glasovne reakcije i slično.
Unutrašnji pratioci su karakteristične promene u radu pojedinih organa. Kod snažnih emocija javljaju se
promene kod disajnih i probavnih organa i u radu žlezda. Kao posledica nekog emocionalnog stanja može da
se javi kod čoveka crvenilo ili bledilo lica, smeh, plač, povlačenje u stranu ili približavanje, zagrljaj ili napad
i tako dalje.
4
Emocije kao forma kominikacije
– način našeg doživljavanja i ekspresije emocija predstavlja važnu
formu komunikacije, čak mnogo uspešniju od one rečima. Mi smo biološki uslovljeni da emitujemo
emocionalne odgovore, ali i da ih čitamo kod drugih, komuniciranje emocija aktivira reakciju drugih.
1.2 Kako nastaju emocije ?
Klasično psihološko i laičko stanovište
– događaji u emocionalnim stanjima idu ovako: Opaža se
emocionalna situacija, zatim doživljava emocija, koja se onda manifestuje u nizu telesnih promjena.
Džejms – Langeova teorija
–
Emocija je doživljaj telesnih promena koje se u emociji događaju, svest o tim
telesnim promenama
.
Redosled je sledeći: opažaj opasne situacije izaziva niz telesnih promena, a svest o tim
promenama je doživljaj emocije. Telesne promene leže u osnovi emocija, oni su njihova suština
.
Osećamo žaljenje
jer plačemo, ljuti smo jer udaramo, uplašeni zato što drhtimo
. Istovremeno je do ovoga došao i Danac Lange pa otuda
naziv teorije. Postoje dokazi za ovo u svakodnevnom doživljavanju – kada opisuješ neku emociju skoro uvek možeš i
da opišeš neka dešavanja u sopstvenom organizmu.
ALI POSTOJI I KRITIKA OVE TEORIJE! ŠTA KAŽU KRITIKE?
Kenon – Bardova teorija
– razmatraju ulogu moždanih struktura u procesu doživljavanja emocija, smatrali su da
presudnu ulogu ima talamus, nisu se zamarali time da li prvo nastupaju fiziološke promene ili svest o doživljaju
emocije, zanimalo ih je kako teče proces i koje su sve strukture u njega uključene, danas znamo da ipak od moždanih
struktura hipotalamus i limbički sistem imaju presudnu ulogu u celokupnom procesu.
Kognitivna teorija emocija
– naglašavaju ulogu kognitivne komponente u doživljaju emocija, reprezent ovog
uverenja je
Šahter – Singerova teorija
– pod izgovorom da ispituje farmakološko sredstvo za viđenje, davao je
ispitanicima injekciju adrenalina. Iako su imali objektivno iste organske promene ispitanici su ih doživljavali sasvim
različito u zavisnosti od socijalne situacije.
1
.
osoba mora prvo da iskusi fiziološko uzbuđenje
1. zatim mora doći do kognitivnog objašnjenja ili interpretacije kako bi osoba to mogla da obeleži kao
specifičnu emociju
Važan momenat je i ’’stapanje ili mešanje’’ osnovnih emocija u – složene
, izvedene, sekundarne emocije pr.
strahoopoštovanje, prekor, sažaljenje, divljenje, obožavanje, prezir, stid, kajanje, sumnja
5
2. RAZVOJ EMOCIJA
Kada i kako počinjemo da doživljavamo i osećamo emocije? Nasleđe, učenje, interakcija
MATURACIJA
- nervnog i endokrinog sistema,
pretpostavlja se da ovo dovodi do kvalitativno novih
emocija
Ipak za puni emocionalni razvoj je
neophodno iskustvo
.
Izražavanje osnovnih emocija je genetski
programirano, ali iskustvo modifikuje i stilizuje emocionalne izraze !!!
Evoluciona perspektiva
–
Roditelji su biološki predisponirani da brinu o bebama, a bebe su opet
biološki predisponirane da ostanu u njihovoj blizini,
jer
nisu sposobne da se hrane ili zaštite od opasnosti.
Inicijalno su sve teorije naglašavale detetov odnos sa majkom, ali današnje perspektive uključuju i druge
figure za koje se dete vezuje – tate, druge članove porodice, staratelje van porodice.
Vezivanje je univerzalna
ljudska sposobnost, ali ona zavisi i od toga koliko su staratelji negujući i koliko se staraju za dobrobit
djeteta.
Priroda socijalno emocionalnih odnosa staratelja i dece se vremenom menja
. Na početku roditelji i
drugi odrasli rade čitav posao, iako su i deca učesnici samog odnosa, retko koji roditelj može da odoli da ne
pomazi svoju bebu, a svi skaču čim ona zaplače. Vremenom roditelji razumevaju suptilne razlike plača,
gugutanja i sl., a bebe bolje razumeju socijalnu interakciju. A sve počinje sa mimikom lica, pa u toku već
prve godine deca shvataju da mogu da utiču na socijalni svet.
Faktori koji utiču na tip vezivanja
– kvalitet odnosa staratelj – dijete, kulturni seting i detetovo
ponašanje.
Istraživanje Katarine Bridžes – kvalitativno nove emocije javljaju se uvijek istim redosledom, iako ne
kod svih na istom uzrasnom nivou
(učešće faktora sazrevanja).
Šta se prvo javlja nezadovoljstvo ili
zadovoljstvo? Zašto?
Karakteristike dečijih emocija – intenzivne, kratkotrajne i prolazne, mnogo češće se smenjuju, a
razlike u ispoljavanju su vidljive i na nižim uzrastima.
Deca vremenom sve sofisticiranije tumače emocije
Sa godinama deca sve bolje čitaju facijalnu ekspresiju i drugih, a vremenom mogu i da razmišljaju
o emocijama, da ih povezuju sa određenim situacijama, do viših razreda osnovne škole razumevaju
da emocionalni izraz ne pokazuje i pravo emocionalno stanje.
Deca proširuju repertoar emocija uključujući i one o socijalnim standardima –
krivica, sramota,
neugodnost, ponos
