ВИСОКА МЕДИЦИНСКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЋУПРИЈА
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ФАРМАЦИЈЕ
РАЗВОЈ ФАРМАЦИЈЕ У СРБИЈИ
Ментор Студент
Mилица Станојевић Вања Станковић 4069
Ћуприја, 2019
4
1.
Прва апотека у Србији
Здравствене прилике Крагујевца и његовог округа у другој половини 18.века и
почетком 19.века биле су сличне онима у целој Србији. До појаве првих школованих
лекара, лечењем су се бавили разни самоуки надри лекари, хећими, видари, трговци и
занатлије, међу којима су се нарочито истицали бербери, који су у својим берберницама
имали и по неки хируршки инструмент. Никаквог законодавства о држању и продаји
лекова у Србији није било, свако је имао право да их држи, прави и продаје народу.
Лекови су се могли купити у разним дућанима које су држали најобичнији трговци,
Турци, Цинцари или Јевреји, а набављани су их директно из Беча, Пеште или Земуна.
Постојали су и такви дућани који су се могли назвати формалним апотекама, јер су
држали само лекарији. Период у којем долази до значајног напретка здравствене културе
поклапа се са временом у којем је Крагујевац био престоница Србије(1818-1839). Житељи
Крагујевца били су углавном Срби, уз мали број Јевреја, Цинцара и Рома и неколико
турских породица, које је кнез Милош Обреновић задржао и преко којих је одржавао
добре односе са Турцима. Значи, у товреме, Крагујевац је био једина варош у Србији са
национално уједначеним становништвом, углавном српским, и то му је дало велику
предност над осталим местима при избору престонице. У периоду од 1819. па надаље, у
Крагујевац почињу да долазе дипломирани лекари из суседних земаља, који су са собом
доносили ручне апотеке, са лековима које су издавали и наплаћивали болесницима.
Доласком страних лекара у нашу земљу, све је више расла потреба за отварањем апотека
са школованим фармацеутима, у којима би увек могао да се добије исправно израђен лек.
Реални услови створени су тек 1830., када је султановим Хатишерифом Србија добила
одређене повластице које су јој омогућиле стицање непотпуне аутономије и права да
отвара своје административне, судске, полицијске и здравствене установе. Тридесете
године 19. века обележило је оснивање многих просветно-културних установа у Србији,
при чему је Крагујевац као престоница нове Кнежевине у овој области имао значајну
улогу. Поред пресељења прве “Више школе” и штампарије из Београда у Крагујевац, у
овом граду основан је 1838. Лицеј (највиша школа у ондашњем неразвијеном школском
систему). Три године пре тога основано је и прво позориште у Србији, у тадашњој
престоници, тако да је и оснивање прведржавне апотеке у Крагујевцу, управо било
