2
У В О Д
Почетак историје филма представља крај нечега другог: узастопних
фаза технолошког развоја током 19. века у којима су једноставне оптичке
справе, које су коришћене за забаву, прерасле у савршене машине које могу
уверљиво да представе емпиријску стварност у покрету. Илузије које су
пружале играчке и машине зависиле су од интерактивних оптичких феномена
познатих под именом ретинална перзистенција или постојаност слике на
мрежњачи и фи ефекта. Ретинална перзистенција је особина људске
перцепције , за коју се знало још у старом Египту мада ју је први описао
Питер Марк Роже 1824, по којој људски мозак задржава слику примљену на
мрежњачи ока још око 1/20 до 1/5 секунде после њеног стварног уклањања из
виднога поља. Заједно, ретинална перзистенција и фи ефекат нам
омогућавају да видимо низ статичних слика као један непрекидни покрет,
пружајући нам илузију непрекидног покрета на којој је кинематографија
заснована.
Ретинална перзистенција нас спречава да видимо тамне просторе
између филмских сличица. Сличице на филмској траци су серија
појединачних фотографија које филмска камера, онако како су је 1892.
Усавршили у Edison Laboratories и каква постоји до данас, бележи једну по
једну. Низ сличица забележених камером ствара, при пројекцији истом или
сличном брзином, илузију непрекидног покрета која је од суштинске
важности за филм. Илузија је за нас оперативни филм. На самој филмској
траци те сличице су раздвојене танким неекспонираним оквирним линијама.
Док „гледамо“ филм у биоскопу, ми уствари проводимо чак до 50 одсто
времена у мраку, за време док је сектор пројектора затворен на екрану испред
нас нема ничега. Према томе, континуитет покрета и светлост која изгледа
као најопипљивија особина филма постаје само у нашем мозгу.
4
Акциони филм је филмски жанр у којем акцијске секвенце, попут
борбе, каскатерских сцена, аутомобилских потера или експлозија, имају
предност пред елементима као што су карактеризација или комплексна
прича. Акција обично укњучује индивидуалне напоре од стране хероја, што
је у супротности са већином ратних филмова. Жанр је блиско повезан са
жанровима трилера и пустоловних филмова.
Акциони филмови теже да буду скупи, захтевајући велике буџете
за специјалне ефекте и каскадерске сцене. Данас се могу разликовати
филмови који теже физичкој, жустрој борби као у
Матриксу,
и они који теже
нешто уобичајнијим конвенцијама акционог филма, као што су експлозије и
много оружја као што је
Немогућа мисија 3,
иако многи акциони филмови
обухватају и једне и друге елементе.
Драма је филмски жанр који зависи од унутрашњих развоја
стварних ликова који се суочавају са емоцијалним темама. Драмске теме као
што су алкохолизам, наркоманија, расне предасуде, религијска
нетолеранција, сиромаштво, криминал и корупција стављају ликове у сукоб
са њима самима, другима и чак природним феноменима.
Овај филмски жанр је у супротности са акцијским филмом који се
ослања на динамичну ацију и физички сукоб,али и на површинску
карактеризацију. Сви филмски жанрови могу укљчивати драмске елементе,
али обично се филмови који се сматрају драмским фокусирају на драму
главног сукоба.
Комедија је филмски жанр шији је основни задатак да изазове смех
код публике. Она се бави смешним људским особинама, карактерима,
ситуацијама и усмерена је на исмејавање човекових мана и слабости, као и
негативних појава у друштву и животу. Основни елементи филмске комедије
су комични карактери (ликови), комичне ситуације и комични дијалог.
Прожета је и елементима ироничног, поетског, хумористичког, сатиричног,
гротеског, трагикомичног, црнохуморног и тд.
5
Комедије се генерално могу поделити у две групе
:
комедија лед
(са
добро темпираним шалама или скечевима) и
комедија ситуације
(која се
јавља унутар приче). Обе врсте се могу јавити заједно и обично се
преклапају. Посврсте се јављају у синтези са другим жанровима
:
мјузикл
комедија, хорор комедија, трилер комедија. Постоји такође различитих врста,
типова и облика комедије у зависности од самог нагласка целе приче.
Трилер је широки жанр који обухвата филм, књижевност и
телевизију. Трилер карактеришу динамика, непрестана акција и вешти јунаци
који морају уништити планове моћнијих и боље опремљенијих зликоваца.
Често се користе књижевна средства као што су напетост, скретање пажње и
напати завршетци.
Сличне одлике одвајају трилер од других жанрова
:
пустоловина,
шпијунска, правосудна, ратна, поморска фикција и тд. Трилери нису
препознатљиви по свом садржају. Многи трилери говоре о шпијунима и
шпијунажи, али нису све шпијунске приче трилери.
Мјузикл је жанр у филској и позоришној уметности настао
почетком 20. века. Мјузикл је настао из потребе за забавом позоришне
публике. Тематика мјузикла може бити прича из свакодневног живота или
прерађено књижевно дело.
Хорор филмови су филмови који би требало да изазову
страх,стрепњу и ужас код гледаоца. Ранији хорор филмови су углавном били
засновани на готској литератури са чудовиштима као што су
Дракула,
вукодлак, Фантом из опере или
Доктор Џекил и господин Хајд
. После Другог
светског рата хорор филмови се све више заснивају на догађајима из
послератног живота. Из овог жанра издвојила су се три поджанра
:
први је
хорор личности, а првим филмом из овог жанра сматра се
Хичкоков Психо
,
други поджанр је демонски хорор са
Истеривачем ђавола
као првим филмом
тог поджанра, док је трећи поджанр аргамедонски хорор.
Тематика хорор филмова углавном је везана за смрт и мистичне
догађаје. У скоро сваком хорор филму централни лик је негативац. Неки од
најчешћих елемената хорор филмова су духови, мучења, вукодлаци, древне
7
Да српска кинематографија никада није каснила за светском, показала је и
чињеница да је пре Другог светског рата у Србији снимљено 12 филмова од
којих се неки и данас могу погледати у Југословенској кинотеци у Београду.
Србија је 2011. године прославила 100 година од снимања првог српског
играног филма. Реч је о филму “Карађорђе” који говори о животу и делу вође
Првог српског устанка против Турака и који је пронађен у аустријском
филмском архиву после више од шест деценија потраге. Као најстарији
документарни филм води се “Крунисање краља Петра И Карађорђевића” из
1904. године а ово дело данас се може видети ако посетите Музеј
југословенске кинотеке или Филмски архив у Београду.
Некада давно, за биоскопске улазнице се у Србији чекало данима, а свака
филмска пројекција била је празник. Посетиоци ФЕСТ-а на карте за „Кума“ и
„Паклену поморанџу“ чекали су у реду и десет сати.
Данас, таквих редова више нема, али је ФЕСТ – најстарији филмски фестивал
у земљи и даље ту. Прославио је 40. рођендан и за све време трајања угостио
многа светски позната имена из света филма – Роберт де Нира, Елизабет
Тејлор, Џек Николсона, Кирк Дагласа …
Српска кинематографија доживела је многе плодоносне етапе у свом развоју,
а једна од најпопуларнијих и најзначајнијих јесте традиција „партизанског
филма“ у којој су створена нека од најбољих остварења српске и
југословенске кинематографије.
Да заиграју у неком оваквом филму нису одолели ни глумачки великани
попут Орсона Велса, Ричарда Бартона и Јула Бринера.
Најскупље дело југословенске кинематографије из 1969. године „Битка на
Неретви“ коштало је 4,5 милиона долара, а у њему је учествовало 10.000
припадника југословенске војске.
Популарност овог жанра је надмашила језичке границе па су ови филмови
стигли и до далеке Индије и Кине, а српски глумац Велимир Бата
Живојиновић и данас је у Кини познат као „Валтер“ из партизанског филма
„Валтер брани Сарајево“.
Србија је последњих година постала атрактивна за снимање холивудских
филмова, а страним редитељима допали су се до сада непознати предели
изузетне лепоте, историјске локације одличне за постављање филмских
