Универзитет у Београду
Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију
Семинарски рад
Однос говора и мишљења код деце предшколског узраста
Предметни професор Студент:
Београд, 2016
УВОД
Говор је људска специфичност. Мишљење такође. Да ли то значи да су говор и мишљење
исто? Да ли чињеница да говорите српски језик одређује ваше мишљење и чини ваш свет
другачијим од оних који говоре Кинески, Немачки, Енглески...? У савременој науци говор
се тумачи као веома сложен облик психичке активности која је основно средство
комуникације међу људима. Уз то, речи као симболи представљају и основна средства
мишљења и основни начин на који се мисли исказују. Мишљење је ментални процес који
се одликује расуђивањем и закључивањем односно схватањем узрочно последичних веза
између различитих појмова.
Кроз дугу историју филозофије, психологије и осталих сродних наука многи значајни
људи бавили су се питањем повезаности језика и говора. Различити стручњаци давали су
различите хипотезе о њиховом односу. „ Проучавати проблем као што је мишљење и
говор, за савремену психологију, значи истовремено водити идејну борбу против
супротних теоријских схватања“ (Виготски) Да ли су говор и мишљење заправо једнаки
или се у потпуности разликују? Шта се јавља прво? И да ли говор условљава мишљење и
обрнуто?
ВОТСОН И ЧОМСКИ
Два екстремно супротна становишта заузимају Вотсон и Чомски. Бихејвиориста Вотсон
заступа радикално становиште према коме су мисли имплицитне говорне реакције или
субвокални говор. Он заправо у потпуности изједначава говор и мишљење. Неки
истраживачи хтели су и експериментално провере ову тврдњу. Истраживања Џекобсона,
Макса и Торсонове заиста су показали високу моторичку активност говорних органа
приликом решавања одређених интелектуалних проблема, па су они формулисали
такозвану моторичку теорију свести. Торсонова је електроде привезивала на језик и усне
својих испитаника док су они замишљали да броје и слично. Мерење електричног
потенцијала показало је податке сличне онима који се добијају приликом чујног
изговарања истог материјала. (Радоман, 2005)
Са друге стране Чомски заступа независтан однос између говора и мишљења. Он сматра да
је језик урођена категорија тј., да језичке структуре егзистирају у мозгу још по рођењу и
само је потребно да се подстакну једноставним узорком говора из дететовог окружења.
Скоро сви експерименти у којима животиње (попут мајмуна) мисле на нивоу неких
основних операција, доказ су овој тврдњи коју заступа Чомски.(Радоман, 2005)
Још један од доказа да мишљење постоји независно од говора јесте експеримент који је
извео истраживач Смит. Њега је занимало субјективно деловање отрова кураре, који
доводи до парализе свих мишића па и говорних органа. Смит је вршио опит на самом себи
и пошто је преживео интервенцију известио је да је био свестан свега у току опита и да је
