Висока школа струковних студија за васпитаче
Семинарски рад
Предмет:Психологија предшколског детета
Тема:Развој говора предшколског
детета
Ментор: Студент:
Славица Павличевић Сандра
Aсистент: Милановић1-042/10
Ивана Кезуновић
Kрушевац, 2011.
ДЕЧИЈИ ГОВОР
“Дете је рођено као говорник у свету који говори”. М. М. Луи
Дете већ од рођења вокализује- производи гласове и одговара на гласове.При првом
плачу гладнога детета мајка се одазива, што је уједно и сасвим довољно за испуњење
његовог развитка и услова за говор.Дакле, неко производи гласове, а неко други
одговара на њих.У другој недељи живота, дете почиње да плаче и да на тај начин
“комуницира” са својом мајком и околином.
Веома је битан сваки од ових услова да буде испуњен, јер у случају његовог
недостатка, говорни развој може да буде ометен.
За проучавање дечјег говорног развитка важна је вештина праћења говорног развитка и
његовог повезивања са развојем других особина и понашања, тј. Са општим развитком
детета на шта указују и радови Пијажеа, Виготског, Лурије.
Треба водити рачуна о томе шта дете каже, када и коме каже и како му одговарају
други, како оно одговара другима.
О ИСТРАЖИВАЊУ РАЗВОЈА ГОВОРА
Посматрање и описивање говорног понашања сопствене деце у раним фазама развоја ,
постало је крајем прошлог и почетком овог века научна мода;на том послу нашли су се
и филозоф Тен, природњак Дарвин и филозоф Прајер и психолози Мис Шин, Вунт,
Штернови, Гијом, Билер и лингвисти Павловић, Јесперсен, Гвоздев, Грегоар, Леополд,
Јаккобсон итд. Са очекивањем да ће овакво лонгитудинално праћење напредовања
детета у говору помоћи при одгонетању суштине људског развоја.Међутим теоријске
дилеме и сукоби нису разрешени.
Статистиком је утврђен просечан узраст на коме се појављује прва реч, просечан број и
врста речи, просечна дужина исказа на сваком узрасту.Али овим су откривени само
груби показатељи промена у говорном понашању који нису имали јасно психолошко
2
контролише своје емоције, своја емоционална доживљавања, уз помоћ говора оно може
да разуме друге људе и да их прихвати.
Као што је познато за развој говора значајни су органски и социјални фактори, а
недостаци на том пољу могу веома озбиљно да га омету.сазревање централног нервног
система, оптимално функционисање чулних органа и говорног апарата детета и особа
са којим оно комуницира, иако су неопходни , ипак нису довољни услови за успешно
овладавање језиком.
Дете мора да буде мотивисано да користи говор као средство комуникације.Само од
емоционалних односа са његовим најближим, зависи да ли ће оно желети и колико да
научи језик одраслих и да превазиђе своје оквире.
ПОЈАВА ПРВЕ РЕЧИ
Мало дете већ у трећем месецу се игра варирањем висине тонова.Оно тако и
успоставља контролу над мишићима дијафрагме и већ у петом месецу оно је способно
да координира системе мишића и других гласовних органа (на пр. Дијафрагме, гласних
жица, језика, усана, вилице).у том периоду се код детета појављује брбљање.Брбљање
се испољава у спонтаном појављивању вокала , који су здружени са консонантима, као
на пример:едо, та, ба, али тим брбљањем оно уствари само развија свој говорни
орган.Удвајањем слогова(ма-ма,ба-ба)одрасли се често варају јер мисле да је то у
ствари прва реч.Међутим,прва реч се појављује тек када дете изговара и кад је
доследно у том изговарању гласова који означавају биће, ситуацију, акцију или
објекат.Многи родитељи мисле и саопштавају како је њихово дете изговорило прву реч
већ у 11. месецу или пре,међутим многа психолошка истраживања сматрају да се то
дешава мало касније тачније негде око 13. тј. 14.месеца.
Између осталих и Л.С.Виготски сматра да су у опочетку мишљење и говор одвојени и
да се они тек у другој години,захваљујући међусобној интеракцији повезују.
ФУНКЦИЈА ПРВЕ РЕЧИ
Прва реч посматрано из лингвистичког угла има две основне функције:
4
-функцију именовања и
-функцију реченице
Прва реч често означава емоционално стање,тежњу, односно, жељу детета.Када дете
каже-ота(лопта),то има више значења.Тешко је одредити да ли је та реч само именица-
лопта-,или можда означава реченицу-„дај ми лопту“.
У говору детета именице су речи које се прве појављују – период именовања.
У каснијем развоју речника глагол се чешће користи.Крајем друге године појављјује се
прва заменица а како расте способност опажања својства предмета оно користи и
придеве.
Развој дечјег говора је веома интезиван у периоду друге половине друге године па све
до четврте године.Веома значајан утицај на дететов говорни развој имају говорни
контакти са дететом у разним видовима као што су приче, загонетке,наравно у облику
игре и забаве.Уз природну радозналост детета која се јавља нарочито у периоду после
треће и почетком четврте године, тзв. период запиткивања, тај ефекат је јачи и
интезивнији.
ФУНКЦИЈА ГОВОРА
Пијаже и други аутори су проучавајући функцију дечјег говора увидели да у ствари
одређени део дечјег говора нема за циљ успостављање контаката са другим
особама.Овакав говор Пијаже назива егоцентричним.Он такође сматра да око седме
године егоцентрични говор исчежава.Дакле,дете говори самом себи, њему је
задовољство да само говори без обзира на то да ли је још неко присутан.
Разликујемо следеће подврсте унутар егоцентричног говора:
-ехолалије(нпр узастопно понављање детета коњ,коњ,коњ...)
-монолог (уз одговарајућу гестикулацију мисли на глас )
-монолог у колективу(такође уз одређену гестикулацију дете мисли на глас с тим што,
у овом случају, постоје и друга лица, али дете на њих не обраћа пажњу).
Форме социјализованог говора су:
Адаптирана информација(свом саговорнеику или другом лицу дете даје друга
обавештења о својим намерама спољном свету и сл.).
-критике и ругања(неповољне примедбе које су упућене другим особама)
5
