Предмет: Патологија са патофизиологијом

                                                    

     Реакције имуног система и аутоимуне болести

                       

                                   Семинарски рад

Студент:                                                                     Ментор: 

2014

                                                           Садржај

1. Увод………………………………………………………………1

2. Функција имуног система………………………………………2

3. Органи имуног система………………………………………....3,4

4. Врсте имуног одговора………………………………………….5,6,7

5. Аутоимуне болести……………………………………………...8,9

6. Настајање аутоимуних болести…………………………………10,11

7. Литература………………………………………………………..12

background image

Функција имуног система

Функција имуног система је да штити организам од свих чинилаца који би 

могли   нарушити   наше   здравље.   Са   тешко   оштећеним   имуним   системом 

нико не може да преживи упркос терапији  најефикаснијим антибиотицима.

Имуни   систем   се  активира  сваки   пут   када   се   било   које   страно   тело   или 

организам нађу у људском телу. То су најчешће микроорганизми (бактерије, 

вируси, гљивице), као и честице загађења, или токсини, а такве чиниоце 

називамо   антигенима.   Постоје   милиони   антигена   који   међу   собом   могу 

имати  чак и  незнатне разлике,  а  које имуни  систем препознаје  и против 

којих започиње реакцију звану имуни одговор. Веома важан задатак овог 

система је да памти стране материје и разликује их од оних које припадају 

људском организму.

-2-

Органи имуног система

Имуни систем се састоји од: лимфног чвора, слезине (смештена у горњем 

левом делу стомака), грудне жлезде (тимус), крајника и аденоида. Сви они 

повезани   су   међусобно   системом   лимфних   судова   којима   тече   лимфа 

безбојна течност у којој се налазе лимфоцити (врста белих крвних ћелија) 

који имају главну улогу у имуном одговору организма. Лимфа истиче из 

крви у периферне лимфне капиларе, који је потом одводе до већих лимфних 

судова и на крају се велики лимфни суд поново улива у венски систем. 

Лимфни   чворови

  -   На   свом   путу   од   лимфних   капилара   до   венске 

циркулације лимфа пролази кроз лимфне чворове који делују као филтери у 

којима   се   неутралишу   штетне   материје.   Лимфни   чворови   су   лоптастог 

облика и састоје се од лимфног ткива. Налазе се на различитим местима у 

људском телу: испод пазуха, на препонама, у стомаку, грудном кошу, са 

задње   стране   колена,   по   врату,   леђима   и   испод   вилице.   Нормално   су 

величине зрна грашка, али се приликом инфекције увећају. То се дешава 

услед нагомилавања антитела, а са циљем уништења антигена. До повећања 

лимфних   чворова   увек   долази   на   месту   уласка   антигена,   па   на   пример 

увећани   су   лимфни   чворови   на   врату   у   случају   мононуклеозе,   или   на 

препонама   у   случају   генитоуринарних   инфекција.   То   значи   да   је   имуни 

одговор најјачи на месту почетка инфекције, а са циљем спречавања њеног 

даљег ширења. 

Тимус 

- Налази се на задњој страни грудне кости. У овој жлезди се одвија 

процес   сазревања   једне   врсте   лимфоцита   означених   као   Т   лимфоцити. 

Слезина

 - Налази се са горње леве стране стомака, одмах испод дијафрагме. 

Има   улогу   сличну   као   и   лимфни   чворови,   с   тим   што   се   у   њој   одвија   и 

разградња црвених крвних зрнца на крају њиховог животног века. 

-

3-

Želiš da pročitaš svih 18 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti