Razvoj kriminologije

INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK 

PRAVNI FAKULTET 

RAZVOJ KRIMINOLOGIJE 

( 

Seminarski rad ) 

MENTOR: 

Prof.dr. Halid Ganija                                                

STUDENT: 

Elvir Omanović 

Travnik , 2017 

2

SADRŽAJ 

1

.UVOD.......................................................................................................................................................3
2. RAZVOJ KRIMINOLOGIJE.......................................................................................................................4

2.1. Razvoj kriminologije kao naučnog područija.................................................................................4
2.2. Hamurabijev zakonik.....................................................................................................................5
2.3. Grci.................................................................................................................................................6
2.4. Stari Rimljani..................................................................................................................................8
2.5. Period Srednjeg vijeka...................................................................................................................8

3. ZAKLJUČAK..........................................................................................................................................10
4. LITERATURA........................................................................................................................................11

4

2. RAZVOJ KRIMINOLOGIJE 

2.1. Razvoj kriminologije kao naučnog područija 

Klasična škola je ona koja predstavlja početak kriminologije kao posebnog naučnog područija 

za proučavanje kriminaliteta.  Klasična škola je velikim dijelom reakcija na feudalno krivično 

pravo. 

Ključne teze klasične škole bile su

1

:



Svi ljudi, pa i kriminalci   , slobodno biraju između puta kriminala i konfornizma 

zavisno, od tog u koji put vjeruje da će im donjeti više dobiti 



Učinitelji krivičnih dijela nisu žrtve svoje okoline 



Učinitelji nisu nemoćni i na njih ne utiće natprirodne sile 



Svako krivično dijelo je posljedica slobodne volje, učinjeno je sa razumom, a motivacija 

je uslovljena prije svega načelom bola i ugodnosti  

Utvrđivanje uzroka kriminaliteta dakako seže još prije tog vremena.   Važno dijelo Cesara 

Baccarie „ Dei Delitti e Delle Penne“ ( O zločinu i kazni ) iz 1764 je označilo početak 

kriminologije.  Pojam kriminologija je prvi upotrijebio Topinard , francuski antropolog.

Prije njega je Baptiste delle Porta (1535-1615 ) proučavo zločince i pokušo dokazati povezanost 

između tjelesnih karakteristika i niza krivičnih djela.  Njegove konstatacije su npr. da muškarac 

sa malim ušima, gustim obrvama, malim nosovima i dugim tankim prstima ispunjavaju uvjete 

za dobrog lopova.

Kriminologija se prvo bavila proučavanjem zakon i uticaja zakon na društvo.  Pored pravnika, 

poznati   kriminolozi   su   bili   ljekari,   filozofi   i   fizičari.   Kriminološko   proučavanje   se 

najintenzivnije mijenjalo kroz različite periode od prosvjetiteljstva pa dalje, a prije svega ga je 

obilježilo dijelo Cesara Beccarie i kasnijih uticajnih autora.

1

Muhamed Budimlić , Kriminologija , Sarajevo 2007,str.26

5

2.2. Hamurabijev zakonik 

Njstariji poznati zakonik je Hamurabijev zakonik (nastao 2100.godine prije nove ere ).

Poznat je bio i kao presuda pravičnosti. Zakonik je bio napisan na alioritskom stubu, visokom 

2.25 metara i sadržavao je 282 člana. Svrha Zakonika je bila spriječiti nasilje moćnih nad 

slabijim i uništiti zlo,  koje je ugrožavalo društveni život tog perioda.  Hamurabijev zakonik je 

bio   prvi   društveni   pokušaj   kodifikacije   krivičnog   prava.   Prije   Hamurabijevog   zakonika 

problemi su bili rešavani krvnom osvetom ( talionsko načelo : zub za zub ,oko za oko ). 

Rodbinski klanovi su mrzili jedne druge.   Ako je član jedne porodice oštetio člana druge 

porodice, to je bio razlog za osvetu,  pa i krvnu osvetu,  jer je osramoćenje jednog člana porodice 

značilo osramoćenost cijele porodice.  Jedan od ciljeva zakonika je bio spriječiti krvnu osvetu, 

kao način rješavanja svađa.  Prije tog zakona nije bilo države ili ublaživača , odnosno medijatora 

takvih nesporazuma.  Ljudi su uzimali pravdu u svoje ruke.

Kralj Hamurabi je bio šesti kralj prve dinastije Babilonaca.  Kraljevao je približno 55 godina. 

Historičari se još uvijek ne slažu oko tačnog datuma njegovog kraljevanja,  ali se slažu da je to 

bilo približno prije 2100 godina prije maše ere.

Hamurabi je podjelio zakonik u pet dijelova: 



Krivični zakon ili zakon zakona 



Priručnik za sudije, policijske službenike i svjedoke 



Knjiga prava i dužnosti i obaveza muževa,  žena i djece 



Propis o uređenju plaća i cijena  i 



Zakon o etici za vladine službenike,  trgovce i ljekare 

Zakonik je određivo,   koje radnje su obavezne,   koje su zabranjene,   određivo je kazne za 

pojedina kršenja.  Svrha Zakonika je bila sljedeća:



Ojačati moć države ( Zakonik označava početak kažnjavanja od strane države )



Odbraniti slabijeg od snažnijeg ( umorne robove se ne smije tući )



Obnadljanj jednakosti između žrtve i kršitelja ( osveta žrtve je bila zabranjena )

Kazne su bile stroge.  Smrt,  žigosanje,  rezanje udova i protjerivanje su bile uobičajne kazne. 

U Zakoniku je bilo osam dijela za koja je bila propisana kazna progona iz društva:  neposlušnost 

robova,  nepoštivanje i neposlušnost posvojenika,  pogrešno žigosanje robova i dr.