Razvoj kurikuluma

1

Milana Maletić

RAZVOJ KURIKULUMA

-seminarski rad-

Mentor:

Doc. dr Jovan Vukoje 

Banja Luka, mart 2013. godine

2

SADRŽAJ

       Uvod

1. Pojam kurikuluma

........................................................................................................................4

1.1. Definisanje pojma kurikuluma...............................................................................................4
1.2. Kurikulum i nastava...............................................................................................................6

2. Razvoj kurikuluma

.......................................................................................................................8

2.1. Zajednički i jedinstveni aspekti razvoja nastve i razvoja kurikuluma....................................8
2.2. Modeli razvoja kurikuluma...................................................................................................10

2.2.1. Tajlerov model razvoja kurikuluma............................................................................11
2.2.2. Tabin model razvoja kurikuluma................................................................................12
2.2.3. Olivin model razvoja kurikuluma...............................................................................13

3. Zaključak

.....................................................................................................................................15

Literatura

4

1. POJAM KURIKULUMA

1.1. Definisanje pojma kurikuluma

U naučnim i stručnim raspravama, posebno tokom 20. veka, određenja kurikuluma su se 

značajno menjala. Prema Posneru kurikuluma se obično definiše kao:



Područije   i   redosledu   učenja   –   matrica   ciljeva   za   pojedine   nivoe   obrazovanja   koji   su 
grupisani prema područjima



Silabus – plan kursa koji obično sadrži obrazloženje, teme, resurse i evoluciju



Pregled sadržaja – lista obuhvaćenih tema



Standardi – lista znanja i veština koje posjeduju svi učenici nakon završetka školovanja



Udžbenici – nastavni materijal korišćen u nastavi



Kurs studija – niz kurseva koje učenik mora završiti



Planirano iskustvo – celokupno učeničko iskustvo koje je planirala škola, bez obzira da li je 
ono akademsko, sportsko, emocionalno ili socijalno

Marš ukazuje na sedam vrsta definicija kurikuluma:



Kurikulum su «stalni» predmeti koji otelotvoruju esencijalno znanje



Kurikulum su predmeta koji su najkorisniji za savremeni život



Kurikulum čine sva planirana iskustva učenja za koje je odgovorna škola



Kurikulum je sveukupno iskustvo učenja koje omogućuje postizanje opštih veština i znanja 
u različitim situacijama učenja



Kurikulum   su   one   učeničke   konstrukcije   nastale   na   osnovu   rada   sa   kompijuterom   i 
različitim mrežama kao što je internet



Kurikulum   je   preispitivanje   autoriteta   i   traganje   za   kompleksnim   pogledom  na   ljudsku 
situaciju

Za   Tarnera   i   Tarnera   različite   definicije   kurikuluma   su   produkt   različitih   filozofskih 

orijentacija   njihovih   autora.   Oni   sve   definicije   kurikuluma   dele   na   tradicionalističke   i 
progresivističke.   Svaka   od   predloženih   definicija   izražava   posebnu,   u   odnosu   na   druge, 

5

suprostavljajuću perspektivu. Neke definicije kurikuluma su i suviše uske, ograničavajući kurikulum 
na institucije za obrazovanje, dok su druge veoma široke i ne uspevaju da uspostave razliku između 
funkcija   obrazovnih   institucija   (škole   i   univerziteta)   i   drgih   organizacija   koje   imaju   obrazovnu 
funkciju. Razlike u definisanju kurikuluma su svakako brojne, ali se prvenstveno ispoljavaju kao 
razlike   u   pogledu   naglašavanja   primarne   važnosti   pojedinih   elemenata   kurikuluma,   odnosno 
organizovanog procesa učenja. S obzirom na dominantnost pojedinih elemenata u kurikularnoj 
strukturi, u teoriji i praksi obrazovanja prisutna su četiri grupe shvatanja kurikuluma. Kurikulum se 
definiše kao:



Sadržaj učenja



Plan učenja



Produkt učenja



Iskustvo učenja

Školski kurikuluma je ustvari zbir znanja i veština koji se smatra esencijalnim za život u jednom 
društvu ili, kako kaže Grumet, on je sve ono što su starije generacijeizabrale da kažu mlađim 
generacijama. Kurikulum, prema njegovom mišljenju,prenosi ono što smo izabrali da pamtimo o 
našoj   prošlosti,   ono   u   šta   verujemo   u   pogledu   naše   sadašnjosti   i   ono   čemu   se   nadamo   u 
budućnosti. Učenje i usvajanje esencijalnog svakako je smisao kurikuluma i obrazovanja uopšte, ali 
kriterijum esencijalnost u struktuiranju i razvoju kurikuluma može da predstavlja ograničavajući 
faktor   za   razvoj   kurikuluma.   Grifit   primećuje   da   esencijalnost   ne   dozvoljava   promenljivost   i 
prilagođavanje kurikuluma novonastalim društvenim okolnostima i potrebama. Zbog toga, vrlo 
često, nacionalni kurikulumi predstavljaju samo blage rekonstrukcije kurikuluma iz prethodnih 
vremena.   Istorijska   analiza,   međutim,   omogućuje   da   se   kurikularna   rekonstrukcija   često 
predstavlja   kao   kurikularna   revolucija.   Kurikulumom   se   često   naziva,   manje   ili   više   detaljan, 
program,   odnosno   pregled   sadržaja   kursa.   To   je   lista   oblasti   i   tema   koje   su   obavezujuće   za 
nastavnika i koja će se na kursu obrađivati. S obzirom da se samo navode oblasti i teme, a ignorišu 
svi   ostali   parametri   organizovanog   procesa   učenja,   sasvim   je   očigledno   da   se   u   ovakvom 
razumevanju   kurikuluma,   transmisija   i   usvajanje   znanja   tretiraju   kao   osnovne   funkcije   samog 
kurikuluma, pa i nastave i obrazovanja u cjelini.