Семинарски рад
Тема:Друштвено вредновање инжењерске
професије
У Нишу 2017
Друштво
Друштво је ралтивно уређена и трајна скупина друштвених појава, тј. целина
друштвеног деловања и понашања, друштвених односа и група. Друштво је
такође група људи који живе или раде заједно.
Занимање, професионализација и
професија
У друштвеној комуникацији користи се више различитих израза којима се
означавају плаћене друштвене активности :
1. Занимање
2. Запослење
3. Занат
4. Радно место
5. Професија
Више аутора који су се бавили тематиком професија указало је на ту
терминолошку непрецизност и из ње произашлу потребу да се прецизно одреде
појмови занимања и професије. Ова потреба повезана је са растућим значајем
професија у савременом друштву. Будући да у овом раду истражујемо
инжењерску професију, као нову професију, један од полазних задатака је
управо прецизно одређење појма професије, односно његово разграничење од
сродних појмова- занимања и професионализација. Појам занимања уобичајено
се одређује као скуп истих или сличних радних делатности, са следећим
карактеристикама :
Специјализована делатност која је јасно издвојена у посебну целину у
оквиру постојеће друштвене поделе рада и тако разграничена од других
друштвених делатности,
Обавља се релативно трајно и на устаљен начин, уз помоћ одређених
средстава ради производње одређених предмета или пружања извесних
корисних услуга другима,
Основни је или најчешћи извор прихода којим се одређује економска
егзистенција и друштвени положај појединаца и група који обављају, и
Заснива се на поседовању посебног знања, вештина и образовања које
се изражава кроз поседовање одговарајуће квалификације.
бави. Сходно томе,
profession
почиње да значи посвећивање одређеном послу.
Прве школе за професионално образовање биле су средњевековни
универзитети на кијима су се образовали лекари и правници тако да се
настанак професија везује за отварање првих универзитета. Разликовање међу
првим професијама било је засновано на поседовању одређених
интелектуалних знања и техника стечених путем образовања које су као
специфична и ретка била друштвено посебно вреднована. Са ступањем
грађанства на историјску позорницу дошло је до промене професије као
друштвене категорије. Професија се дефинише и легитимише поседовањем
специјалног и друштвено признатог знања. У новом веку универзитети су
добили статус државне институције и били су под државним надзором.
Индустријализација, као континуирани талас промена, бар у почетку, условила
је измене у професионалној структури. Машински рад је утицао на промене у
друштвеној структури, а потом и у професионалној структури. Треба подсетити
да је индустријска производња изазвала промене у квалификационим
структурама радне снаге, изражене пре свега кроз стварање нових занимања и
професија. Масовна примена индустријског начина производње, односно
машинског рада, довела је до формирања једног новог друштвеног слоја
означеног као техничка интелигенција, односно интелектуалних професија у
пољу индустрије. Путеви развоја професионализма били су различити с
обзиром на специфичности владавине и државних уређења у појединим
европским земљама. Једна од прецизнијих дефиниција професију одређује као
занимање које има монопол над делом одређеног комплекса теоријских знања
и практичних вештина и за које је потребно дуготрајно школовање, које данас
подразумева универзитетско образовање. Захваљујући таквом образовању
професије постају јасно препознатљиве у друштву.Да би се утврдила
квалификованост за професију потребно је детаљније размотрити
карактеристике професије, у првом реду оне које је разликују од занимања.
Друштвена препознатљивост професија
Једна од врло значајних информација која репрезентује одређену особу, и која
се због тога најчешће даје је посао, занимање или професија којом се тај
појединац бави. Титула неког занимања (као што је мајстор), или титула
професије (инжењер) пружа друштвено врло употребљиву информацију.
Најчешће питање које се поставља приликом упознавања појединца јесте којим
се послом бави. Професија најупечатљивије представља појединца, његов рад,
место у друштвеној подели рада, образовање које стоји иза те професије,
очекивано понашање које из тога произилази, као и његов положај у социјалној
структури, односно на стратификацијској лествици. На основу наведених
елемената се говори о феномену јасног препознавања професија од јавности
одређеног друштва. Титула је такође важан елемент професије. Она је главни
носилац „симбола професије“. Порекло титула се налази у преиндустријском
друштву, у средњовековним титулама које је носило племство. Нова основа за
престиж, углед и моћ у XX веку постало је знање, засновано на развоју науке и
повећању важности њене улоге у друштву. Да би та посебност била што лакше
препознатљива, дају јој се симболи – титуле. У индустријском друштву
професионалне титуле имају значење разликовања стручњака од лаика. Свака
титула пружа јасну представу јавности о основном типу посла који је носилац те
титуле способан да обавља: лекар лечи, судија суди, професор подучава,
инжењер конструише, менаџер управља.
Регрутација за професију
На регрутацију за професију утиче већи број друштвених чинилаца, од којих
овде указујемо само на најзначајније. Овај процес се одвија у конкретним
друштвеним контекстима, чије се карактеристике појављују као утицајне
детерминанте у процесу селекционисања младих за поједине професије.
Карактер образовних система, степен њихове затворености или отворености
представља једну од таквих детерминанти. Европска друштва 19.века
карактерисала је висока затвореност образовних система. У 20. веку са
ширењем демократске идеологије и формирањем отворених образовних
система, талентованим и надареним младима отворене могућности да, без
обзира на социјално порекло, уђу у образовне институције, у којима се одвија
социјализација за професије високог друштвеног статуса.
Друга детерминанта регрутације за професију проистиче из постојеће
социјалне стратификације. Истраживања током друге половине 20. века су
показала да је упркос отворености образовних 21 система, изражене кроз
релативно висок степен друштвене покретљивости, постојећа друштвена
стратификација задржала тенденцију обнављања, нарочито на вишим нивоима.
Такође је и даље на делу тенденција да се студенти, будући професионалци,
нарочито у најпрестижнијим професињама, углавном регрутују из виших
друштвених слојева. У томе, детерминирајући значај има образовни степен
родитеља а не превасходно имовински статус.
Трећи детерминирајући чинилац избора професије у модерним друштвима чине
углед, престиж и статус које поједине професије имају тако да се млади са
већим способностима чешће опредељују за те професије. Ипак, социолошка
истраживања показују да се и поред тога постојећа стратификација обнавља.
Социопрофесионално обнављање нарочито је изразено код тзв. старих
професија, као што су лекари, адвокати, судије, уметници. Социјална
репродукција данас се одвија и на другим основама. Једна од врло значајних је
диференцијација међу универзитетима као последица експанзије
високошколских установа широм света. Стари познати универзитети су више
цењени и окупљају способније и боље и професоре и студенте, док се млади
универзитети теже пробијају у групу престижних, премда има и млађих
