ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНИ МЕНАЏМЕНТ
Предмет:
Менаџмент
С Е М И Н А Р С К И Р А Д
РАЗВОЈ МЕНАЏМЕНТА
Подгорица
, 2016.
Развој менаџмента
1 ПОЈАМ, НАСТАНАК И САДРЖАЈ МЕНАЏМЕНТА
Као што је већ речено у уводном делу рада менаџмент је новија реч у
нашем језику, која долази из енглеског језика и земаља у којима се он говори.
Преузета је у истом облику и слично се изговара, а употребљава се да означи
разне ствари. Према речнику
2
именица
management
означава: управљање,
управа, менаџмент, а глагол
manage
значи контролисати, управљати. Код нас се
углавном користи именичко облик приликом превођења стручне литературе,
писања радова и у свакодневном говору у областима: привреде, предузећа,
бизниса, економије и сл. Поједини аутори менаџмент преводе са термином
управљање, док је више оних аутора који користе изворни облик – менаџмент јер
сматрају да је то правлиније нарочито ако се има у виду сложеност менаџмента
која поред руковођења обухвата и низ других активности у предузећу и друштву у
целини.
Свеобухватност и сложеност менаџмента са научног аспекта у Америци
припада Федерику Тејлору који истиче да: „вештина управљања дефинисана је
као познавање тачно онога што желите да учине да учине ваши људи, а затим је
неопходно обезбедити да они то чине на најбољи и најекономичнији начин.“
3
Родоначелник менаџмента у Европи, Анри Фајол користи термин
администрација за функцију предузећа која треба „да спреми општи програм за
рад, за акцију предузећа, да образује његову снагу, да доведе узајамну везу све
снаге предузећа и да их упуте на узајамно хармонијско дејство.“
4
Од претходно побројаних дефиниција па до данас улога и суштина
менаџмента није се битније иѕменила. Творац савременог менаџмента Питер
Дракер сматра да „суштина посла менаџера у привредним организацијама је да
доносе одлуке и предузимају такве акције којима се остварују економске
перформансе (
финансијски резултати, производе одређени производи или врше услуге
),
управља одређеним бизнисом, управља другим менаџерима и запосленима.
5
2
Јовановић, М. (2003),
Речник
, Енглеско-српски, Српско-Енглески, Обод, Цетиње
3
Тејлор, Ф. (1967),
Научно управљање
, Рад, Београд
4
Фајол, А. (2006),
Општи и индустријски менаџмент,
Адижес, Нови Сад
5
Ерић, Д. (2000),
Увод у менаџмент,
Чигоја, Београд
Белмин Ћатић
4
Развој менаџмента
Историјски посматрано, менаџмент је присутан у људском друштву од
његовог настанка, тачнија од тренутка када је човек почео да ради, јер сваки
људски рад у себи садржи сврсисходан циљ. Међутим, у најстарије време
менаџмент је био првенствено ствар појединца и испољавао се у пракси као
његов таленат – способност и вештина да организује свој рад или рад групе. Тада
су се менаџерске вештине испољавале кроз вођење великих градитељских
подухвата, вођење државе или ратне подухвате, о чему у историји света постоје
бројни примери (
Сумерци – канал за наводњавање, Египћани – пирамиде, и сл.
).
Побројани али и други примери потврђују да је увек у питању организациона
способност појединца која је одређеним мерама преношена на друштво. Таква
улога менаџмента присутна је у људском друштву у дугом периоду старог и
средњег века.
Развој менаџмента заснован на научној основи почиње да се развоја тек у
XIX веку. Овај период је окарактерисан као „управљање путем покушаја и
грешака.“
6
Власници индустријских предузећа су постајали менаџери. Они нису
имали много искуства у том послу. Одлуке су углавном доносили на основу личног
мишљења, а не на бази чињеница. Не постоје јасно дефинисане одговорности.
Нема записивања података. Задатке одређују сами радници. Цео систем
карактерише ниска продуктивност, ниске плате и трошкови и постојање великог
индивидуализма. Самим тим, многе ствари су рађене по први пут на основу
покушаја. Уколико би се испоставило да ствар функционише, настављало би се са
том праксом. У случају да нешто није функционисало, следећи пут би се радило
на другачији начин.
Менаџмент на почетку XX века настаје по угледу и имајући у виду
доприносе појединих научника и истражитеља развоја менаџмента и организације
током XIX века. У XX веку више аутора је извршило систематизацију свих
дотадашњих експерименталних и научних показатеља који су имали везе са
менаџментом али није било јединственог става о томе иако је постојао низ
сличности. Ипак, током XX века, а на основу сличности предмета истраживања,
метода истраживања и природе остварених доприноса, дефинисана једна подела
6
Матић, Б. (2007),
Менаџмент
, ВИПОС Ваљево, стр. 24
Белмин Ћатић
5
