Садржај
1. Увод
..........................................................................................................................
1
2. Облици својине
.......................................................................................................
2
2.1. Приватна својина
..................................................................................................
3
2.1.1. Разлози за приватизацију
.............................................................................
3
2.1.1.1 .Увођење тржишне привреде
..................................................................
4
2.1.1.2 .Повећање ефикасности предузећа
..........................................................
4
2.1.1.3. Повећање штедње и инвестиција
..........................................................
.5
2.1.1.4. Пораст државних прихода
......................................................................
6
2.1.1.5. Интеграција у светску привреду
............................................................
7
2.1.1.6. Политички мотиви
..................................................................................
7
2.1.2. Приватизација уз накнаду или без накнаде
................................................
7
2.1.3. Одређивање вредности имовине
..................................................................
8
2.1.4. Избор предузећа
.............................................................................................
8
2.2. Државна својина
.....................................................................................................
9
2.3. Друштвена својина
................................................................................................
10
2.4. Мешовита својина
.................................................................................................
10
2.5. Задружна својина
..................................................................................................
11
2.6. Лична својина
........................................................................................................
.12
3. Закључак
.....................................................................................................................
13
4. Литература
..................................................................................................................
14
1
Увод
Својина је комплексни програм и може бити предмет изучавања са економске и са правне
тачке гледишта, а потпуну слику о њој можемо добити ако је посматрамо са оба аспекта.
Свака својина у крајњој линији значи присвајање. Током развоја друштва трансформисала
се и својина те је током времена мењала свој облик и садржину. С обзиром да је
економски посматрано својина присвајање, произилази да је било толико облика својине у
досадашњем друштву колико и начина присвајања.Својина у економском смислу значи
присвајање економских добара. Као правни појам она значи скуп правних норми које
регулише то присвајање. С обзиром на то ко врши присвајање да ли колектив или
појединац, својину делимо на:
колективну и
приватну.
Оваква подела својине се може сматрати исправном. Међутим чињеница је да се између
ова два облика не може повући јасна линија пошто нема чисте колективне и чисте
приватне својине и по правилу, у истом друштву постоје оба облика.Чињеница је да су
дати облици својине ( приватна,државна,друштвена, задружна и мешовита ) својствени
били само у нашој привреди, јер оваква својинска структура није била присутна у
савременим тржишним привредама. Наиме, у савременим привредама постоје три
својинска облика – приватна, државна и кооперативна својина.
2
2.1.1.1.Увођење тржишне привреде
Наиме, у нашој привреди постоји тржиште роба и услуга на коме се појављују
аутономни привредни субјекти( без обзира колико је ово тржиште деформисано
отвореним и прикривеним државним администрирањем). Дакле, систем
децентрализованог привредног одлучивања већ је формиран ранијим напорима да се
реформише социјалистичка привреда на тржишним основама. Тај систем
децентрализованог одлучивања, међутим, лоше функционише, између осталог и због
тога што друштвена својина не обезбеђује потребну мотивацију за рационално
доношење привредних одлука. Држава као резидуални поверилац је доста удаљена од
стварног привредног одлучивања и она више интервенише кроз опште мере економске
политике него кроз конкретне напоре да се сачува вредност имовине и обезбеди
контрола над њеном употребом. На другој страни радници и директори не добијају
непосредно своје плате на основу ефикасности употребе друштвених средстава, тако
да је ова веза између ефикасности употребе и прихода који неко стиче по тој основи
прекинута. Да би се она поново успоставила потребно је извршити приватизацију
друштвене имовине. Аргумент за увођење тржишне привреде има много више смисла
ако се схвати као захтев за увођење интегралног тржишта. То подразумева
функционисање свих врста тржишта, а посебно функционисање тржишта капитала.
Преко тржишта капитала не само да се брзо и лако прикупљају слободна новчана
средства и да се улажу у најпродуктивније употребе него се истовремено и врши
власничка контрола над радом предузећа. Продаја акција на берзи и преузимање
предузећа јесу најефикаснији методи да се стварно реализује контрола власника над
управом предузећа. Ниска цена акција мотивише власнике да изврше ревизију
постојеће пословне политике предузећа,укључујући и промену директора и управног
одбора. Исто тако, продаја предузећа и улазак нових власника у акционарско друштво,
по правилу са собом доноси нову пословну политику са новим управљачким кадром.
Функционисање тржишта капитала (берзе) представља једноставан и ефикасан
механизам преко кога се врши власничка контрола у модерним тржишним привредама.
Друштвена својина не подстиче ширење тржишта капитала и у том смислу се
приватизација схвата као неопходан услов за успостављање интегралне тржишне
привреде.
2.1.1.2.Повећање ефикасности предузећа
Аргумент побољшања ефикасности привређивања почива на ставу да приватна предузећа
обезбеђују бољу алокацију оскудних ресурса и већи ниво друштвеног благостања на
датом ступњу привредног развоја. Приватна предузећа снажно терана мотивом за
максимизацијом профита спремније се прилагођавају захтевима тржишта. Потрошачи
тиме добијају робу по асортиману и квалитету који одговара њиховим укусима и нису
присиљени да купују производе чији асортиман не желе.
4
