Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Одсек за Педагогију
РАЗВОЈ ОСНОВНИХ ШКОЛА У СМЕДЕРЕВУ У 19. И 20.
ВЕКУ
ЗАВРШНИ РАД
Ментор: Студент:
Проф.др Зорослав Спевак Маја Милосављевић, 080015/2013
Нови Сад, 2017.
Садржај
1.
Увод
...............................................................................................................................1
2.
О Смедереву
................................................................................................................3
3.
Почетак школства у Смедереву
...................................................... .......................6
4.
Школске зграде
...........................................................................................................7
5.
Правила о грађењу и намештају школа
..............................................................10
6.
Финансирање школа
...............................................................................................11
7.
Књиге и стари прибор за писање
..........................................................................12
8.
Први учитељи у Смедереву
....................................................................................16
9.
Прва школа у Смедереву- „Доња школа“, „Димитрије Давидовић“
............19
9.1. Школа од оснивања (1806) до 1900.године..................................................19
9.2. Школа између два светска рата (1919-1939).................................................21
9.3. Школа након ослобођења Смедерева (1944)................................................22
9.4. О Димитрију Давидовићу...............................................................................25
9.5. Школа од 1961-2000.године- „Димитрије Давидовић“...............................25
10.
Основна школа „Јован Јовановић Змај“- „Горња школа“
.............................27
10.1.
О Јовану Јовановићу Змају............................................................................27
10.2.
Оснивање школе.............................................................................................28
10.3.
Школа у време окупације (1941-1944).........................................................32
10.4.
Школа након ослобођења Смедерева (1944)...............................................33
11.
Основна школа „Доситеј Обрадовић“- школа на Царини
...............................36
11.1.
О Доситеју Обрадовићу.................................................................................36
11.2.
Оснивање школе.............................................................................................36
12.
Основна школа „Бранко Радичевић“- школа на Папазовцу
..........................38
12.1.
О Бранку Радичевићу.....................................................................................38
12.2.
Оснивање школе.............................................................................................39
13.
Основна школа „Др Јован Цвијић“
.....................................................................40
13.1.
О Јовану Цвијићу............................................................................................40
13.2.
Оснивање школе.............................................................................................40
14.
Основна школа „Бранислав Нушић“
...................................................................43
14.1.
О Браниславу Нушићу...................................................................................43
14.2.
Оснивање школе.............................................................................................43
15.
Закључак.
...................................................................................................................46
16.
Литература
.................................................................................................................48
2
велики људи као што су Прота Матеја Ненадовић, Димитрије Давидовић, Бранислав
Нушић, Доситеј Обрадовић и други. Након тога следи прича о школским зградама. Од
просторије са земљаним подовима, без прозора, крова и врата, прерасле су у велелепне
зграде са најсавременијом опремом и кабинетима. У раду се говори и о финансирању
школских зграда као и о првом прибору за писање чији се ретки примери чувају у
Смедеревском музеју. Занимљиво је и то да су Смедерево и Паланка биле једине
вароши у округу где су се могле набавити књиге. Након тога следи хронолошки развој
школа, од најстарије школе основане 1806. године, која је сељена више пута и више
пута мењала име, па до најмлађе школе изграђене у 20. веку. Последња, седма основна
школа у Смедереву носи назив „
Свети Сава
“ и изграђена је у 21. веку. Овај рад је
завршава са последњом, шестом и најмлађом школом у 20. веку, а то је основна школа
„Бранислав Нушић“ којој дугујем посебну захвалност на помоћи и прикупљеној
литератури за израду овог рада.
3
2.
О Смедереву
Смедерево је град на обали Дунава, 45
км низводно од Београда. Сам назив
Смедерево, као и насеље под истим именом,
помиње се у документима знатно раније 1019. и
1381. године, али први, историјски живот
Смедерева почиње са одлуком
Деспота Ђурђа
Бранковића
да у њему подигне спрску
престоницу. За само две године (1428-1430.) подигнут је најпре
Мали град
, а неколико
година потом и
Велики град
на десној обали Дунава. Од тада, као један од највећих
утврђених градова свога доба, Смедерево је било политички, духовни и трговачки
центар српске државе све до њеног пада 1459.године (Миленковић и сар, 1997).
Грађење Тврђаве је трајало 11 година и постојале су 4 фазе у њеној изградњи. У
првој фази је подигнут Мали град, али је деспот
Ђурађ убрзо увидео да је Мали град тесан да би
заштитио двор и магацине, па је убрзо започео
са изградњом Великог града. У другом периоду
је зидана средња кула у Малом граду према
Језави, и она је позната под именом девет брата
главе и седам брата главе. У трећој фази је зидано платно у Великом граду, а у четвртој
фази је Ђурађ додао на дунавској страни једну полукружну и 2 четвртасте куле
(Павловић, 1980).
Као најстарије насеље у српском Подунављу, Смедерево се први пут појављује
у повељи византијског цара Василија Другог 1019. године са називом
Сфентеромон
. У
спрским изворима реч Смедерево се појављује у Равничкој повељи из 1381.године.
Старо Смедерево никло је на темељима старог римског Mons Aureusa (Златно брдо),
као треће насеље од Браничева према Београду. У периоду од 1430. до 1459. године
Смедерево је била престоница деспота Ђурђа Бранковића, односно Србије. На двору
деспота Ђурђа преписиване су многе књиге, ноте, стварана су нова књижевна дела, а
постојала је и библиотека са значајним бројем књига. Историја Смедерева је дуга и
богата догађајима. Од изградње тврђаве до данашњих дана, она је рушена, дозиђивана,
поправљана. У турско доба Смедерево је седиште Санџак-бега и цркве су често
претваране у џамије, а тврђава је трпела огромне губитке од разних тирана. И Мађари
Слика бр.1: Смедерево
Слика бр.2: Смедеревска тврђава
5
и током ратова. У току Првог светског рата највише је страдао Мали град, а у Другом
светском рату цео град и Тврђава су два пута страховито страдали (Ћуковић, 2006).
Када је у питању просвета и школство треба нагласити да у општини Смедерево
има укупно 13 основних школа, 1 стручна основна школа (музичка школа), као и 6
средњих школа: Гимназија, Техничка, Економска, Деспот Ђурађ, Железничка и
Средња музичка школа. Најстарија школа у граду је основна школа ,,Димитрије
Давидовић“, а најмлађа је основна школа ,,Свети Сава“. Културне прилике у
Смедереву данас су везане за неколико културних установа: Музеј, Библиотеку,
Историјски архив и Центар за културу који организује неколико културних
манифестација као што су ,,
Нушићеви дани
“, ,,
Ликовна колонија графике
“,
,,Смедеревска песничка јесен“ и ,,
Дани посвећени Светосављу
“. Најпознатија
туристичко-привредна манифестација града је Смедеревска јесен, где се промовише
привреда и пољопривреда овог краја. Ова манифестација је први пут одржана 1888.
године (Ћуковић, 2006).
Овај град је одувек био привлачно место за живот и боравак у њему. Своје
одушевљење смедеревским пределима нису крили многи наши и светски путописци, а
најбоље га је изразио Доситеј Обрадовић речима: „
Хе, браћо моја! Како ми се цели
живот кратак чини док смедеревске нисам видео пределе!“
. Данас у самом граду има
преко 15 школских и предшколских установа, а још тридесетак у оближњим насељима
(Миленовић и сар, 1997).
Слика бр.4: Карађорђев дуд
некад
Слика бр.5: Карађорђев дуд
сад
