ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ
Семинарски рад из Римског права
РАЗВОЈ ПОРОДИЦЕ КРОЗ РИМСКУ ИСТОРИЈУ
Студент:
Ментор:
Ниш,
Садржај
Увод ---------------------------------------------------------------------------------- 1
1. Појам породичног права ------------------------------------------------------ 2
2. Развој римске породице кроз историју ------------------------------------ 3
2.1 Конзорцијум (consortium) ------------------------------------------ 4,5
2.2 Familia ------------------------------------------------------------------ 6,7,8
2.3 Когнатскa породица ------------------------------------------------ 9
3. Врсте сродства у римској породици --------------------------------------- 10,11
Закључак --------------------------------------------------------------------------- 12
Литература ------------------------------------------------------------------------- 13
4
1. Појам породичног права
Породично право је скуп правних норми које регулишу правни положај појединих особа
унутар римске породице. Римљани породично право нису сматрали посебном граном
права, већ су га сврставали у део права који се односи на лица (ius quod ad personas
pertinent). У време републике римско право нема много прописа којима одређује права и
обавезе супружника. Дакле нису се много мешали у деликтне, породичне односе,
препуштајући да те проблеме решавају породични старешина, муж и жена, сами или уз
помоћ сродника, држећи се обичаја, религије и морала.
Порастом броја прописа који регулишу односе у браку и породици, услед разграничавања
правног система, временом је породично право постало посебна грана права.
Породично право се бави правним односима у породици, који обухватају два велика
подручја: између брачних другова, и између осталих чланова породице, од којих су
најважнији односи између родитеља и деце. Дакле, породица, брак и сродство су основни
институти породичног права. Ова област људских односа, у стара времена, била је
препуштена религији и обичајима. Али се рано осетила потреба да и држава регулише
брак, као и власт породичног старешине.
Тако leges religie учвршћују ауторитет породичног старешине и мужа, али предвиђају и
обавезу родитеља да подижу децу, нарочито мушку.
1
Такође Закон XII таблица говори о еманципацији, праву родитеља да продају децу
("после треће продаје нека син буде слободан"), затим о праву мужа да отера жену, чак је
одређивао рок у коме може да се роди дете после смрти мужа да би се сматрало брачним
(највише десет месеци).
У време републике односи између мужа и жене се регулишу неким законима. Цинцијев
закон (Lex Cincia) који се односио на поклоне мужа жени. Контраверзни Римљани, када су
се ратни плен и богатство са велепоседа почели сливати у Рим и многе врлине
патријархалног друштва доведене у питање, покушали су оваквим законским забранама
задржати старе обичаје, што је био залудан посао. Владавина Аугуста је обележена
доношењем "пакета законских мера", тзв. Кадукарним законима, који су имали за циљ да
ојача породицу, повећати наталитет. Увођење пореза и ускраћивање наследног права за
1
https://sh.wikipedia.org/wiki/Zakoni_dvanaest_tablica
5
нежење и брачне парове без деце били су добро замишљени, али није дало неке видљиве
резултате.
Постепено осамостаљивање чланова породице у односу на породичног старешину,
стварање могућности стицања имовине, закључења послова, процес који је завршен у
класично доба, а започет је у току републике, у коме је важну улогу одиграо претор.
Донете су и две сенатске одлуке које су побољшале наследноправни положај жене и мајке
у односу на своју децу и обрнуто.
2. Развој римске породице кроз историју
Римска породица била је моногамна, индивидуална породица с јако израженом власти
мушког члана породице (pater familias). Римску породицу чини скуп особа које су
повезане крвним сродством (cognatio) и тиме што све подпадају под patria potestas истога
pater familias , без обзира на то, да ли су у крвном сродству. Она је идивидуална агнатска
породица која вуче порекло из старијих ширих заједница, које заједнице налазимо и код
других народа на одређеном степену развоја. То су римски патријархални gens и шира
агнатска породична заједница, која настаје распадањем генса и чини прелазну фазу од
генса према индивидуалној агнатској породици. Развој римске породице прати
непрекидно сужавање круга њених припадника, броја лица које обухвата породица, као и
смањење улоге породице.
Развојем оруђа производње и све већа продуктивност рада омогућују самосталну
егзистенцију у мањим колективима него што је био генс, док коначно не долази до
инокосне породице, а упоредо с тиме до прелажења заједничких гентилних средстава
производње у индивидуално власништво инокосних породица. Римска породица је у
зависности од економских и социјалних чинилаца, прошла кроз три облика развоја:
1.consortium,
2. familia и
3. kогнатска породица.
