RAZVOJ PRISTUPA ODRŽAVANJU
Održavanje se u literaturi definiše na različite načine. NJillmott (1989, 1990) definiše održavanje
kao "menadžment, upravljanje, izvršenje i kvalitet onih aktivnosti, koje obezbeđuju postizanje
optimalnog nivoa
raspoloživosti
***
i realizaciju performansi postrojenja, da bi se postigli ciljevi
poslovanja".
Prema Todoroviću (1993): "Održavanje obuhvata sprovođenje svih mera nužnih da bi jedan
tehnički sistem funkcionisao na propisan način, razvijajući performanse u propisanim granicama tj.
sa traženim učincima i kvalitetom, bez
otkaza
***
i uz propisano obezbeđenje životne okoline, a pod
pretpostavkom dobre obezbeđenosti svih uslova, odnosno uz potrebnu logističku podršku".
U Japanu održavanje ima mnogo obuhvatnije značenje. Govori se o 'brizi za sredstva' (NJillmot,
1994): "Održavati i
unapređivati
integritet proizvodnih sistema pomoću mašina, uređaja, procesa i
zaposlenih, koji stvaraju dodatnu vrednost".
Papić (1985, 1995) ističe da je primaran osnovni proizvodni proces i definiše održavanje vozila kao
"obezbeđenje vozila odgovarajuće konstrukciono-eksploatacione grupe u stanju 'spremno za rad', u
periodu kada su potrebna i dokle su potrebna, sa određenim nivoom
pouzdanosti
***
, čime se
omogućava realizacija cilja preduzeća".
Moubraz (1996,1997) jasno stavlja do znanja da se održavanje tiče očuvanja funkcija sredstava,
odnosno obezbeđenja da sredstva nastave da funkcionišu po standardima performansi koje
zahtevaju njegovi korisnici (proizvodne ili operativne funkcije). Prema njegovom mišljenju "što
stičemo dublje saznanje o ulozi sredstava u poslovnom procesu, počinjemo da cenimo značaj
činjenice da je svako fizičko sredstvo stavljeno u upotrebu jer neko želi da ono nešto radi". Sledi da,
kada održavamo sredstvo "stanje koje želimo da očuvamo mora da bude ono stanje u kome to
sredstvo nastavlja da radi ono što njegov korisnik želi da ono radi". Ovaj stav ističe da pažnja mora
da se usmeri na "održavanje onoga što dato sredstvo
radi
pre nego na to šta dato sredstvo
jeste
".
Jasno je da funkcije svakog sredstva, kao i propratni standardi performansi moraju biti kristalno
jasni. "Očekivanja u pogledu funkcija i performansi ne pokrivaju samo proizvodnost. Ona se takođe
tiču oblasti kao što su
kvalitet
***
proizvoda,
usluživanje kupca
***
, ekonomičnost i efikasnost rada,
upravljanje, sadržajnost, komfor, zaštita, usklađenost sa propisima za zaštitu životne sredine,
strukturni integritet, kao i fizički izgled sredstva."
Iz ovih definicija se vidi da je održavanje od reaktivne sile, koja se javljala kao odgovor na
otkaze
***
,
postalo funkcija koja ima direktan uticaj na unapređenje poslovanja preduzeća. Pod uticajem promena
u filozofiji menadžmenta desile su se i promene stavova prema održavanju. Na uslugu održavanja
danas najveći uticaj ima tržište, koje nameće potrebu za sve većom efikasnošću i efektivnošću
poslovanja.
"Iako teorijski uslužne delatnosti mogu da ostvare ekonomske efekte kao i industrijska proizvodnja
i hardverski proizvodi, u praksi se to ne ostvaruje. Razlozi su prvenstveno u lošoj organizaciji
poslovanja u uslužnim sektorima, kao i u nedopustivo niskoj produktivnosti, znatno nižoj nego u
proizvodnom sektoru."
Ovim stavom Kostić (1995) prvenstveno govori o
eksternoj usluzi
***
. Kod
internih usluga
***
,
kakva je i održavanje sopstvenih sredstava, situacija je još i gora. Tek pre nešto više od deset
godina, o internoj usluzi održavanja je počelo da se govori kao o značajnoj za poslovanje preduzeća
u smislu direktnog uticaja na profitabilnost.
Iako je na održavanje uvek gledano kao na neophodnost, tek se u drugoj polovini osamdesetih
godina razmatra kao osnovna funkcija. Kellz (1988)
navodi da je održavanje u najboljim
slučajevima bilo viđeno kao jedan nevažan podsistem u okviru proizvodne ili uslužne delatnosti, a u
***
vidi Pojmovnik
Razvoj pristupa održavanju – Page 1 of 8
najgorim kao neophodnost i deo opštih troškova, koji se ne mogu planirati. Kao takvo, održavanje
nije bilo interesantno za menadžment preduzeća i bilo je zanemarivano. "U suštini, većina
preduzeća je proizvodno orijentisana. To vodi u situaciju u kojoj ciljevi proizvodnje sve vreme
diktiraju ciljeve održavanja. Održavanje je, prema tome, limitirano na opravke otkaza. Drugim
rečima, sektori održavanja su 'vatrogasci', frustrirani opreznošću da budući otkazi postoje, ali zbog
prioriteta proizvodnje, mogu malo da urade u vezi njih." (Hind i Robinson, 1986)
Stvari su ipak počele da se menjaju i sada je opšte priznato da je održavanje povezano sa
konkurentnošću preduzeća. Kako u akademskom, tako i u industrijskom svetu, dolazi do povećanog
interesa za
menadžment održavanja
***
kao jedne od ključnih funkcija podrške realizaciji
proizvoda/usluge. Neki od najvažnijih razloga za ovu evoluciju su:
konkurentski pritisak, koji se uvećava i zahteva bolje upravljanje troškovima,
trend zahteva za visoko pouzdanim sredstvima rada i
interes za japansku menadžmentsku filozofiju, sa procesno-orijentisanim gledištem na
proizvodnju i opšte prihvaćenu filozofiju da održavanje treba posmatrati kao 'profitni centar', a ne
kao
mesto troška
***
.
Ni jedno preduzeće ne sme da dozvoli da ima reputaciju da neadekvatno koristi resurse održavanja i
da ima nisku svest o održavanja. Curnonj (1989/1990) smatra da je prava cena lošeg održavanja
nizak kvalitet proizvoda, koji će štetiti imidžu kompanije, dovesti do nepoverenja korisnika i
shodno tome smanjenju pripadajućeg dela tržišta.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, mnogi autori govore o tome da je održavanje funkcija
koja 'dodaje vrednost' profitu, a ne 'opšti operativni trošak'. Drugim rečima, kako to navodi Jenkis
(1990), uloga održavanja se sve više priznaje kao ključna u kontinuitetu realizacije osnovne
delatnosti, kvalitetu proizvoda/usluge i profitabilnosti preduzeća.
Thomas (1988/1989) daje pregled različitih metoda pomoću kojih se ovaj doprinos može ostvariti i
ističe potrebu identifikacije oblasti u kojima efektivni menadžment održavanja može imati uticaja
na poslovne ciljeve. Posebno naglašava potrebu uspostavljanja jasne odgovornosti za održavanje,
koja obuhvata sve relevantne funkcije (finansijske, tehničke, procesne, planiranje i sprovođenje
održavanja). Prema njegovom mišljenju, menadžment održavanja najviše utiče na ekonomske
poslovne rezultate i može se smatrati doprinosom na 'dodatnu vrednost' ili elementom operativnih
troškova koji stvara profit, što je u suprotnosti sa tradicionalnim shvatanjem menadžmenta
održavanja kao kategorije 'opštih operativnih troškova'.
Gochman (1988) smatra da su za poboljšanje uspešnosti funkcije održavanja preduzećima potrebne
nove metode i tehnologije menadžmenta. Njima bi se osiguralo da ova "vitalna oblast ne ostane i
dalje Pepeljuga".
Kellz (1988) govori da je uprkos povećanju važnosti održavanja za profitabilnost, najveći deo
akademskih napora "bio koncentisan ili na matematičko i statističko modeliranje (teorija
obnavljanja) ili na detalje u organizaciji i dokumentaciji". Dalje, navodi da nedostaje razvoj okvira
(ili metodologije) principa i procedura menadžmenta održavanja, kao i modela za opisivanje i
razumevanje takvih principa i procedura. Pod time podrazumeva primenu opštih menadžmentskih
principa planiranja, organizovanja, usmeravanja i upravljanja u funkciji održavanja. U radu iz 1990.
godine daje model sistema menadžmenta održavanja i objašnjava organizacionu efikasnost,
efektivnost i produktivnost održavanja. Posebnu pažnju posvećuje efektivnosti održavanja u odnosu
na
politiku održavanja
***
, rad proizvodnje i dizajnu
pogodnosti za održavanje
***
. Prema njemu
postoje tri glavna mehanizma za upravljanje održavanjem: upravljanje
raspoloživošću
***
i
troškovima
***
, upravljanje pouzdanošću postrojenja i upravljanje organizacionom efikasnošću.
Reznolds (1990) daje kratak uvid u glavne aspekte promene filozofije menadžmenta koja se odnosi
na resurse održavanja. "Naš cilj u funkciji održavanja je da pobegnemo od imidža 'nužnog zla' koji
je tako dugo opstajao. Ovo se može postići jedino modernim tehnikama menadžmenta i
priznavanjem rukovodstva preduzeća da je održavanje dragocen resurs, koji potencijalno može
***
vidi Pojmovnik
Razvoj pristupa održavanju – Page 2 of 8
