Гимназија ,,Милош Савковић,, Аранђеловац
Предмет: Географија
Наставна тема: Саобраћај Србије
С Е М И Н Р С К И Р А Д
Развој саобраћајног система града Крагујевца
Професор: Јелена Кричкић
Ученик: Ана Миловановић 3/2
2
1. Увод
Растом популације у развијеним, али и у неразвијеним земљама, као и
растом потрошње, производње и животног стандарда, расте и потреба за
транспортом људи, информација, робе или сировина, а самим тим и
потражња предмета који ће имати улогу транспортера и проширење
капацитета саобраћајница. Тај константни раст је природан и очекиван
процес цивилизацијског развоја и један од најважнијих показатеља развитка
једне целине (била то породица, друштво или се ово односило на целокупно
човечанство).Раније поменути транспорт се може обављати на много начина
и то се једном речју назива саобраћај. Саобраћај (у ужем смислу,
изостављајући информациони, телекомуникациони и цевоводни) може бити
друмски, ваздушни, железнички и водени.
Нека најосновнија дефиниција
саобраћаја би била да је саобраћај заправо смишљено и организовано
кретање транспортних јединица на мрежи саобраћајница са циљем преноса
људи, робе и информација од једне до друге тачке. У даљем тексту, бавићемо
се превасходно развојем саобраћаја града Крагујевца као важним аспектом
свакодневног живота.
Друмским, најразвијенијим видом транспорта људи и нечим без чега би
наш свакодневни живот био потпуно незамислив. И железничким који је
уједно део саобраћајне мреже града Крагујевца.
4
Табела 1.
2.1. Улична мрежа
Најзначајније саобраћајнице Крагујевца (улазно-излазни правци) су
радијалног карактера, док се остали део мреже сегментно може препознати у
неким облицима ортогоналног концепта. Уличну мрежу у основи чине
саобраћајнице радијалног карактера које директно уводе магистралне и
регионалне путеве у град. Према функционалној класификацији то су
саобраћајнице највишег ранга који одговара њиховом положају у градској
мрежи саобраћајница и саобраћајном оптерећењу које примају. Мрежа
секундарног и локалног значаја је углавном ортогоналног типа са
оријентацијама по правцима северозапад-југоисток и североисток-југозапад.
2
Према функционалној класификацији уличну мрежу чине следеће
категорије саобраћајница (табела 2):
2
http://projekti.kragujevac.rs/wp-content/uploads/2015/06/Strategija-razvoja-saobracaja-grada-Kragujevca-2012-
2022.pdf
5
Табе
ла 2.
Дужина основне уличне мреже града износи 62,8 км, а укупна дужина
рангираних саобраћајница је 94,2 км.3 Развијеност примарне уличне мреже,
мерена дужином улица по становнику износила је 1977. године 0,8м, а у
2000. год. ова вредност је опала на 0,5м по становнику. Изградњом тзв.
"Мини обилазнице" значајан део транзитног саобраћаја измештен је из
централне градске зоне, али је и даље лоциран у градском подручју тако да је
проблем транзитног саобраћаја и даље присутан. Мини обилазница обухвата
правац улица: М. Влајића "Шуке", В. Р(о)ловића, Авалске (Београдске), М.
Поповића, Р. Домановића, Крагујевачког одреда, Пролетерских бригада и Ј.
Гостовића. Такође, значајан магистрални правац чине и улице Лепенички
булевар, Кнеза Михаила и Краљевачког батаљона (тзв. Лепенички коридор).
Практично ова магистрала уводи у град и везује магистралне путеве према
Краљеву и према Баточини, односно аутопуту Београд - Ниш. Магистрални
правац чини и улица Града Сирена која се на северозапад надовезује на улице
Змај Јовину, Потпоручника Говедарице и 17. ударне дивизије. Истовремено
ова саобраћајница уводи регионални пут Р 212 из Горњег Милановца и у
наставку улице Града Сирена надовезује се на улице Микуша Гајевића, Ђуре
Ђаковића, Милана Благојевића, Јагодинску, 9. маја, Југословенску и даље на
регионални пут Р 102 према Рековцу, Јагодини и Крушевцу. Улазно-излазни
правац према Тополи (наставак магистралног правца М-23 Крагујевац -
Топола - Младеновац - Мали Пожаревац) такође има функцију градске
