УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
Косовска Митровица
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ
Лепосавић
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет:
Историјски развој школства и просвете
Тема:
Развој школства и просвете у 19. веку у Србији
Ментор:
Студент:
Др Весна Жарковић Слађана Младеновић 31/19
Лепосавић, септембар, 2020.
Развој школства и просвете у 19. веку у Србији
2
Сажетак:
Да бисмо боље разумели пут који је пређен од настанка првих до
најсавременијих школа, важно је напоменути значај познавања најстаријих педагошких
мисли и идеја. Као важан сегмент друштвеног живота истичу се школство и просвета.С
обзиром да су Срби дуго били без државе и да су живели на туђим територијама, можемо
закључити да је такав начин живота у деветнаестом веку снажно утицао не само на
друштвено-економске односе већ и на развој школа. На самом почетку нововековне
српске историје није било много учених и писмених људи, док је научно сазнање било
сведено на минимум. Настава је била привилегија деце богатих и моћних породица. На
основу релевантних историјских података, у раду смо покушали да дамо што детаљнију
слику просветне и школске делатности у Србији у првој половини деветнаестог века. Први
део рада се односи на друштвено-политичко уређење Србије. У другом делу смо настојали
да прикажемо стање просвете у Србији током деветнаестог века, укључујући и питања о
издржавању и управљању школа, наставним средствима, уџбеницима, наставним
методама, школској години, положају учитеља и образовању женске деце. У последњем
поглављу навели смо неке школе које су постојале у деветнаестом веку.
Кључне речи:
школство, просвета, Србија, деветнаести век, школе, српски устанци.
Развој школства и просвете у 19. веку у Србији
4
Увод
Према Љушићу (2004), српски народ је био без државе од пада средњовековних
држава. Живео је у онима које су му биле суседне – Хабзбуршкој монархији, Млетачкој
републици и Отоманском царству. Сваки покушај Срба да створе независну српску
државубио је безуспешан, па је XIX век обележен као век буна, устанака и ратова.Једна од
највећих прекретница за националну историју био је почетак Првог српског устанка 1804.
године када је обновљена распаднута Србија. Она је најпре била самостална. После
пропасти устанка изборила се за аутономију коју је стекла 1815. и независност коју је
добила много касније, 1878. године. Српска револуција обухвата период од Првог српског
устанка (1804–1815) до укидања феудализма у Србији (1835), укључујући и Хаџи
Проданову буну (1814), Други српски устанак (1815), као и један део владавине кнеза
Милоша Обреновића. Посебно је обележена 1835.година као година, социјалне и
националне слободе грађана (Љушић, 2012).
Просвета подразумева „школство, образовни рад са одраслима и оне облике
културно-уметничког рада који су намењени ширим слојевима народа“ (Франковић и сар.,
1963: 793). Школство (школски систем) „чине све школе у једном друштву које су
међусобно повезане по одређеним критеријумима у јединствен и целовит систем ради што
потпунијег остваривања циља васпитања“ (Педагошка енциклопедија, 1989: 428).
Школа је „институција чији је основни задатак да остварује циљ и задатке
васпитања. У том најширем значењу обухваћене су предшколске установе, основне,
средње, више, високе школе и факултети, односно универзитети“ (Педагошка
енциклопедија, 1989: 414). Српски устанци представљају „борбе српског народа против
турске власти на почетку деветнаестог века која је довела до успоставе аутономне Србије“
(Салзер, 1967: 382).
