Семинарски рад

December 30, 1899

САДРЖАЈ

1. ПОЧЕЦИ ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈЕ ..................................................................2

2. РАЗВОЈ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ ВОЈВОДИНЕ...........................................2

2.1 Извори електричне енергије....................................................................2
2.2 Мрежа...........................................................................................................3
2.3 Електрификација насеља(градова и села)............................................4

2.4 Развој потрошње електричне енергије...................................................5
2.5 Нови почетак – 28. јун 1958. године .......................................................6
2.6 Стално ширење мреже .............................................................................6
2.7 Директна трансформација .......................................................................7

3. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКИ СИСТЕМ У ВОЈВОДИНИ ДАНАС ............ 9

3.1 Мрежа и електроенергетски објекти у будућности ............................ 10
3.2 Наставак процеса реорганизације после 2008 ..................................... 11
3.3 Раст потрошње и купца кроз време ....................................................... 13

4. ИНДИКАТОРИ АКТИВНОСТИ УВОЂЕЊА НОВИХ

ТЕХНОЛОГИЈА.............................................................................................. 17

4.1 Увођење нове електроенергетске опреме у експлоатацији .............. 17
4.2 Аутоматизација управљања ДЕЕС ..................................................... 23
4.3 Стандарди и креативност ...................................................................... 27
4.4 Телекомуникација као део дистрибутивног система ....................... 30
4.5 Информација пословних процеса „Електровојводине“ .................. 34

5. ЗАКЉУЧАК.......................................................................................................38

6. ЛИТЕРАТУРА...................................................................................................38

Семинарски рад

December 30, 1899

1. ПОЧЕЦИ ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈЕ

У   години   када   се   навршава   пет   деценија   постојања   и   рада   „Електровојводине“,
навршава се и 115 година од пуштања у погон електране и увођења јавног електричног
осветљења   у   Старој   Пазови,   сада   већ   давне   1893.   године,   што   се   сматра   почетком
електрификације   подручја   Војводине.   Ови   датуми   померају   временске   хоризонте   у
којима се настоје  сагледати и забележити домети деловања и резултати рада остварени
у „Електровојводини“ од њеног оснивања, до данашњих дана. Сагледавајући време од
самог почетка производње, преноса и дистрибуције и примене електричне енергије у
Војводини,   као   зачетка   дела   садашњег   електроенергетског   система   на   простору
Војводине, педесетогодишњица „Електровојводине“ коју обележавамо не сеже ни до
половине тог периода и баш та чињеница може бити од користи да се објективније
оцене постигнути резултати, а нарочито динамика развоја електроенергетског система
у Војводини за протеклих пола века.

Електрификација Војводине, започета у Старој Пазови изградњом електране 1892.
године и увођењем јавног осветљења следеће године, наставља се електрификацијом
Зрењанина и Сенте 1895. године, Суботице и Кикинде 1896. године, Врбаса 1908,
Новог Сада 1910, Руме и Сремске Митровице 1913. године. . .

По завршетку Првог светског рата, укупна инсталисана снага свих јавних електрана у
Војводини износила је око 8 мегавата, при чему је просечна инсталисана снага по
електрани достизала скромних 400 kW.

У периоду до Другог светског рата, годишња производња ових електрана, према
проценама, кретала се на нивоу од 7,5 гигават-часова, што је испод трећине садашње
просечне дневне потрошње електричне енергије на подручју Војводине.

У почетку електрификације Војводине, тешко да може бити речи о нисконапонској
мрежи   како   је   данас   поимамо,   из   простог   разлога   што   су   мале   локалне   електране
служиле   само   за   напајање   одређених   индустријских   погона,   а   понекад   и   за   јавно
осветљење.  Касније,  с  променом  структуре потрошње и  увођењем већег или  мањег
броја домаћинстава у конзум, настају први облици нисконапонске мреже, али локалног
значаја и уз то различитих напона (110 V, 150 V и 220 V).

Ове мреже су обично грађене на дрвеним неимпрегнисаним стубовима, малих пресека
проводника и уз уградњу нестандардног и неквалитетног електричног материјала, што
је често изазивало кварове и прекиде у испоруци електричне енергије.

2. РАЗВОЈ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ ВОЈВОДИНЕ

2.1 Извори електричне енергије

Први извор електричне енергије и у јавне сврхе појављује се у Војводини 1892. године.
Даљи развој за протекли период до данас да се сажети у неколико основних показатеља
броја извора и инсталиране снаге, у неколико временских раздобља, на слици 1:

Семинарски рад

December 30, 1899

Индекс пораста код далековода у 1959. години према 1945. години износи 669, а код
трафостаница 1.918.

2.3 Електрификација насеља (градова и села)

Најочигледнији закључци о развоју електрификације насеља у Војводини дају се
извести из следећих неколико података, на слици 2 :

Слика 2.

Електрификација   насеља   на   овако   високом   степену   омогућује   врло   нагли   пораст
електрификације   домаћинстава   у   насељима   односно   прецизније   речено   у   селима.
Пораст електрификације домаћинстава, међутим, не иде у корак са електрификацијом
насеља.   Наиме,   известан   проценат   сеоских   домаћинстава   врло   споро   прилази
електрификацији   својих   домова   макар   и   за   осветљење,   а   да   се   не   говори   о
електрификацији процеса производње у тим сеоским домаћинствима.

Од 484.936 домаћинстава у Војводини електрифицирано је са стањем на крају 1959.
године 300.382 домаћинства, односно 62,2%, што опет у сразмери електрифицираних
91,5% насеља карактерише непотпуно искоришћене могућности електрификације.

2.4 Развој потрошње електричне енергије

У   протеклом   периоду   коришћење   електричне   енергије   на   подручју   Војводине   није
достигло онај ниво који је достигао развој мреже и електрификација насеља. Ово је
последица   објективних   чињеница   што   у   Војводини   преовлађују   средњи   и   ситни
потрошачи електричне енергије. Очекује се изразитији пораст у потрошњи електричне
енергије   развојем   снажнијих   индустријских   капацитета   и   обимнијом   променом
електричне енергије у процесу пољопривредне производње.

Развој потрошње електричне енергије по глави становника у Војводини види се из
следећег приказа, на слици 3:

Слика 3.

Година

Електрифицирана

насеља

Електрифицираних

насеља

1939.

133

30,0

1956.

288

68,0

1959.

412

91,5

Година

kWh/становник

Индекс

1939.

100

1956.

246

1957.

142

365

1958.

188

482

1959.

219

562

Семинарски рад

December 30, 1899

И поред овако интензивног пораста потрошње електричне енергије по глави
становника Војводине, не можемо рећи да је он ишао у корак са другим покрајинама и
рејонима у земљи. Године 1939. потрошња електричне енергије у kWh по становнику у
Војводини износила је 39 а у ФНРЈ 71. У 1957. години коефицијенат пораста потрошње
у Војводини износи 3,65 а у ФНРЈ 5.6. Војводина је овај коефицијенат достигла тек
1959. године.

У укупној потрошњи електричне енергије у Покрајини поједине групе потрошача
суделују према реализацији из 1959. Године, на слици 4:

Слика 4.

У последњим годинама карактеристичан је пораст потрошње електричне енергије у
групама:

Остала општа велепотрошња.

Домаћинства.

Мотори и апарати и

Пољопривредни мотори.

Тако је у 1959. години пораст у односу на 1958. годину следећи код ових група
потрошача:

Остала општа велепотрошња за

24,11%

Домаћинства за

35,88%

Мотори и апарати за

31,32%

Пољопривредни мотори за

22,49%

Овако нагли пораст потрошње условљен је многим факторима, а као најважнији су
следећи:

Интензиван развој изградње индустријских и прерађивачких капацитета

Широка примена електричне енергије у домаћинствима и

Релативно висок степен електрифицираности насеља и домаћинстава у
градовима.

Група потрошње

Мелиорације

0,14

Угљенокопи

0,31

Остала општа велепотрошња

42,19

Јавни водовод

0,39

Градска вуча

0,57

Домаћинства

33,23

Осветљење пословних просторија

8,27

Мотори и апарати

9,33

Осветљење друштвених просторија

1,38

Пољопривредни мотори

2,33

Јавно осветљење

2,1

Препродавци

0,76

Укупно

100%

Семинарски рад

December 30, 1899

Шездесете године прошлог века обележене су тенденцијом сталног пораста мреже
електроенергетског система у Војводини, за разлику од електрана, где је забележен
супротан тренд.

Остала високонапонска и нисконапонска мрежа достигла је тада ове размере:
број трафостаница:

1.409

инсталисана снага трафостаница:

194,0 MVA

дужина далековода 1 – 15 kV

2.726,2 km

дужина нисконапонске мреже са прикључцима: 8.794,8 km

тако да је свеукупна дужина мреже система у Војводини износила 12.840,6 km.

Треба указати и на тешкоће с којима се „Електровојводина“ суочила на својим првим
корацима због преузетог техничког наслеђа, које су чинили нестандардна опрема и
објекти чији квалитет није одговарао постављеним циљевима развоја.

Примера ради, у прво време електрификације Војводине, трансформатори снаге били
су веома различитих типова и врста, а уз то и произведени у раздобљу од 1910. до 1957.
године. Трансформатори мањих снага су били без уља и с папирном изолацијом,
монтирани у металним ормарима, на стубовима или у зградама. С порастом потрошње,
ови трансформатори су замењени савременијим, веће снаге.

Значајна   одредница  правца  деловања   „Електровојводине“   и  њене  развојне   функције
била је несумњиво потрошња електричне енергије, која је непосредно указивала на све
израженије   потребе   да   се   у   кратком   року   обезбеде   знатно   веће   количине   енергије.
Оваква   кретања   се   могу   јасно   уочити   ако   се   упореди   потрошња   из   1958.   године   с
потрошњом из 1957, уз забележен пораст од 57,7%, при чему је део потрошње који се
односи на домаћинства порастао чак за 93,6%.

1.3 Директна трансформација

За развој „Електровојводине“ и електроенергетског система у Војводини значајна је
1971.   година,   када   је   усвојен   концепт   мреже   с   директном   трансформацијом   110/20,
којом   се   елиминишу   два   средњенапонска   нивоа   35   kV   и   10  kV  с   припадајућом
трансформацијом. Овакво опредељење је представљало техничко и економско решење
које је у највећој мери могло да задовољи захтеве конзума на простору Војводине,
мирећи   изражене   одлике   градских   средина   са   захтевима   осталог   дела   конзума,
разуђеног на ширем простору регије.

У складу са овим концептом развоја електроенергетског система у Војводини,
започиње интензивна инвестициона градња објеката типа TS 110/20 kV, 2x31,5 MVA и
средњенапонске 20 kV мреже. Први објекат из ове групе TS 110/20 kV Суботица – 2,
2x31,5 MVA пуштен је у погон 5. јуна 1976. године, по завршетку прве етапе изградње,
а према којој је био опремљен једним од планирана два трансформатора.

Даљи инвестициони циклус одвијао се према динамици на коју су утицале потребе
конзума и опште околности, на слици 5: