1
Nauĉno-struĉni ĉasopis
SVAROG
br. 10. мај 2015. (426-
Pregledni rad
UDK 371.3:81'243
DOI 10.7251/SVR1510039K
RAZVOJ TEORIJA I METODA UĈENJA
STRANOG JEZIKA
Mr Ĉedomir Kneţević
1
Nezavisni Univerzitet Banja Luka, Pedagoški fakultet
Apstrakt:
Kroz ovaj rad, upotrebom istorijske metode prikazali smo
hronološki razvoj teorija i metoda u nastavi stranog jezika prvenstveno u školama.
Prilikom hronološkog pregleda istiĉemo komunikativni pristup nastavi stranog jezika,
putem koga uĉenik postaje glavna osa, centar oko koga se odvija savremena nastava
stranog jezika. Ilustracijom navedenih teorija i metoda nastojali smo studentima,
budućim nastavnicima pruţiti uvid u razvoj, a samim tim i naglasiti savremene pristupe
nastavi stranog jezika u školama.
Kljuĉne rijeĉi
:
metod, teorija, komunikativni pristup, nastava, nastavnik,
uĉenik.
UVOD
Prije više od tri decenije Edward Anthony (1963: 9-11) dao je
definiciju koja je, uz manja ili veća osporavanja, opstala sve do danas. On
definiše metod kao sveobuhvatni plan za sistematsku prezentaciju jezika koja
je utemeljena na odabranom pristupu.
2
Za većinu istraţivaĉa i nastavnika metod je skup teoretski objedinjenih
tehnika koje se upotrebljavaju u uĉionici i koje se mogu generalizovati u
raznim situacijama i pred razliĉitom „publikom - uĉenicima―. Budući da
se prilikom komparacije udţbenika engleskog jezika treba obratiti paţnja na
metode koje su sluţile za prenos jeziĉkog koda, a ĉije su postupke kasnije
autori pretakali u udţbenike, dajemo pregled tih metoda kroz njihov razvoj.
Postupno gledano kroz istoriju nastave i uĉenja engleskog jezika, na
ovim našim prostorima, prošlo je nekoliko karakteristiĉnih pristupa, tj.
postupaka koji su se zadrţali duţe ili kraće vrijeme. Karakteristiĉno za njih je
to što nijedan nije sasvim nestao iz upotrebe.
Ako bismo sagledali u cijelosti situaciju uĉenja jezika na ovoj našoj
planeti, utvrdili bismo razliĉite zone i podruĉja u kojima se jezici razliĉito uĉe,
a takoĊe bi uoĉili razliĉitu primjenu svih do sada poznatih metodoloških
postupaka. Kontinuitet u razvoju metodoloških postupaka primjenjivanih u
nastavi engleskog jezika, kao stranog jezika, odrţala je ĉinjenica da je svaka
1
[email protected]
2
Anthony, E. (1963) ― Method was defined as an overall plan for systematic
presentation of language based on a selected approach.‖
Kneţević
RAZVOJ … METODA UĈENJA STRANOG
2
novina graĊena na starim osnovama, na nekim opšte vaţećim pretpostavkama
koje se, a što je i logiĉno, ni po ĉemu ne mogu razlikovati od pristupa do
pristupa u samom procesu prenošenja znanja. Vaţno je u ovom dijelu izlaganja
naglasiti da jezik ima svoje opštevaţeće okvire, uvijek iste bez obzira na
metodološki pristup.
1. TEORIJE USVAJANJA DRUGOG JEZIKA
U mnogo sluĉajeva teorije koje su se razvile vezano za usvajanje
drugog jezika su usko povezane sa onima vezanim za usvajanje prvog jezika.
Zbog toga neke teorije daju primarnu ulogu uĉenikovim prirodnim
karakteristikama, druge istiĉu ulogu okruţenja u formiranju – naĉinu uĉenja
jezika, dok treći teţe da integrišu, poveţu uĉenikove karakteristike i faktore
okoline u njihovom objašnjenju naĉina, kako se dolazi do procesa usvajanja
drugog jezika.
Lightbown i Spada (1997)
3
smatraju da svi uĉenici drugog stranog
jezika, bez obzira na dob, imaju po samoj definiciji već usvojen najmanje
jedan jezik. To prethodno znanje, koje se manifestuje kroz znanje maternjeg
jezika, moţe voditi uĉenika u pravcu donošenja pogrešnih zakljuĉaka u vezi
novog jezika koji se uĉi. Jedan od razloga leţi u prenošenju pravila iz
maternjeg u strani jezik, naroĉito na srednjem nivou uĉenja jezika (npr.
upotreba pasiva u našem i engleskom jeziku). To znaĉi, da prilikom uĉenja
novog jezika nije dobro da uĉenici u potpunosti primjenjuju naĉin na koji su
usvajali maternji jezik. Uĉenici naviknuti na povlaĉenje paralela izmeĊu našeg
i engleskog jezika, nastavljaju da to rade i u ovom sluĉaju, ali nailaze na
prepreku koja im je u većini sluĉajeva teško savladiva.
Iz ovoga zakljuĉujemo da se prilikom uĉenja stranog jezika, uĉenici
moraju uĉiti pravila koja su karakteristiĉna za taj jezik, te ih na višem nivou
uĉenja komparirati sa pravilima maternjeg jezika. Ako se na niţim nivoima
znanja stranog jezika previše upuštamo u analize moţemo doći do negativnih
posljedica jer uĉenici za to nisu sposobni. Tu se kao primarni cilj uĉenja
stranog jezika navodi potreba da uĉenik što prije progovori stranim jezikom.
Ovdje vidimo sliĉnost izmeĊu cilja prilikom usvajanja maternjeg i stranog
jezika, jer je glavni cilj u oba sluĉaja što ranije progovaranje i maternjim i
stranim jezikom.
1.1 Biheviorizam
Bihevijoristiĉki pristup uĉenju stranog jezika zastupa stajalište da
svako uĉenje, bilo verbalno ili ne verbalno, prolazi kroz isti proces, proces
formiranja navike. Lightbown i Spada (1997:23) smatraju da uĉenici primaju
lingvistiĉki unos informacija od strane drugog govornika koji se nalazi u
okruţenju. Oni u istom trenutku primaju i pozitivni poticaj za ispravno
ponavljanje i imitaciju, a kao rezultat formira se navika.
4
3
Lightbown, M.P and Spada, N. ed 1997. How Languages are Learned. Oxford
University Press.
4
Lightbown, M.P. and Spada, N, (1997, 23) :‖ Learners receive linguistic input
from speakers in their environment, and positive reinforcement for their correct
repetitions and imitations. As result, habits are formed.―
