novodefinisanog sektora - nazvanog ruralna ekonomija pod kojom se podrazumeva
multisektorska, teritorijalno zaokružena, seoska privreda koju čini skup međusobno povezanih
privrednih delatnosti i drugih aktivnosti:



primarna poljoprivredna proizvodnja,



prerađivačka industrija,



vodoprivreda sa ribarstvom,



rudarstvo,



šumarstvo,



lovstvo,



trgovina i druge usluge,



turizam,



zanatstvo i



brojne aktivnosti vezane za prostorno uređenje, organizaciju stanovanja, korišćenje

slobodnog vremena, očuvanje zdravlja ljudi, obrazovanje, očuvanje životne sredine ...

Cilj

ovakvog pristupa

da se ruralni krajevi učine privlačnim za život

, dok je cilj

„užeg” pristupa unapređenje poljoprivredne proizvodnje u ruralnim krajevima.

Kao posledica dugotrajne razvojne zapostavljenosti ruralnog prostora javlja se ozbiljan

manjak ljudi i znanja. Istovremeno, taj prostor obiluje raznolikim razvojnim potencijalima pa
pristup njegovom aktiviranju ne sme biti jednostran.

Prepoznavanje značaja sela za opstanak čovečanstva i favorizovanje njegove održive

revitalizacije i razvoja, poslednjih decenija dvadesetog veka, zadobilo je globalne razmere. Selo
je čuvar tradicije i kulture jednog naroda, pa je propadanje sela upravo ono koje čini ugroženim
moralne i duhovne vrednosti. Propadanje sela identifikovano je kao jedan od najvećih problema
na planeti, pa je borba protiv siromaštva, demografskog pustošenja sela, stimulisanje kvalitetnih
opcija za zapošljavanje, ravnopravnost i šansi za normalni život na selu, postala najvažniji
zadatak svih programa razvoja.

Selo je identifikovano kao šansa za odgovor naraslim zahtevima za boljim kvalitetom

života, materijalnoj sigurnosti i težnji za zdravom sredinom. U tom smislu se u svim
razmatranjima navodi oživljavanje i integralni razvoj sela kao moderator napretka.

Politika integralnosti u razvoju sela podrazumeva multidisciplinarni pristup rešavanju

problema i paralelno rešavanje problema vezano za teritorijalno jasno definisani prostor.
Evropska Unija je ovakvu politiku razvoja predvidela za čitavu svoju teritoriju, s tim da se radi na
identifikaciji prioriteta i njihovom zajedničkom finansiranju. Princip integralnosti inkorporiran je
u politiku razvoja svih oblasti čovekovog delovanja koji su vezani za razvoj sela – posebno
poljoprivrede, malih i srednjih industrijskih preduzaća, u oblasti usluga, promocije kulturnih
vrednosti, turizmu, rekreaciji i upravljanju prirodnim resursima.

RAZVOJ RURALNIH PODRUČJA (Razvoj, uređenje i organizacija seoskih naselja opštine Arilje)

2. Poljoprivreda i ruralni razvoj Evropske Unije

2.1.Zajednička poljoprivredna politika Evropske Unije

Zajednička poljoprivredna politika (CAP)

Evropske Unije datira iz ranih 60-ih godina.

Uglavnom   se   fokusirala   na   podršci   unapređenja   produktivnosti   proizvodnje,   najviše   zbog
bezbednosti hrane, ali i da osigura da Evropska Unija ima održiv poljoprivredni sektor, kao i da
se potrošačima obezbedi stabilna snabdevenost hranom. Zajednička poljoprivredna politika je
predstavljala   kulminaciju   politike   državnog   podsticanja   poljoprivrede   u   zemljama   Zapadne
Evrope. U tom periodu je većina evropskih zemalja tretirala poljoprivredu, kao privrednu oblast
sa specifičnim karakteristikama, kako iz političkih tako i iz praktičnih razloga. Zbog toga je
uvođenje   zajedničke   poljoprivredne   politike   trebalo   da   omogući   sigurnosnu   mrežu   i   sačuva
poljoprivredni sektor od potencijalnog kolapsa.

Međutim, iako je zajednička poljoprivredna politika kreirana kao izbalansirana

ekonomska politika u oblasti agrara, koja u sebi sadrži i elemente strukturne politike, ona je u
praksi samo bila usredsređena na cenovnu podršku, tako da su vremenom postajali sve jači
zahtevi za reformu zajedničke poljoprivredne politike.

Devedesetih godina prošlog veka definisana je Nova zajednička poljoprivredna politika

koja uzima u obzir potrebe potrošača i poreskih obveznika, dajući poljoprivrednicima slobodu da
proizvode ono što tržište traži. Da bi se u ovakvom sistemu obezbedila pravilna briga o zemljištu,
poljoprivrednici će morati da održavaju svoju zemlju u dobrom ekološkom stanju i da poštuju
Evropske standarde u oblasti životne sredine, bezbednosti hrane, zdravlja i dobrobiti životinja.

Dalj reforma CAP-a. dogovorena je tokom 2003 godine. Ova reforma predstavlja potpunu

promenu u načinu na koji će EU podržavati svoj poljoprivredni sektor. Naime, zaključeno je da
poljoprivredna politika ne sme više ostati sektorska politika koja podstiče zarade farmera, kroz
tržište poljoprivrednih proizvoda. Ona se mora usmeravati kao jedna integrisana politika koja
doprinosi ostalim elementima društvene politike, u pravcu razvoja ruralnih područja. Ovakva
nova integrisana poljoprivredna politika naziva se CARPE

. Otuda je osnovni slogan politike

CARPE da obezbedi ekonomski efikasnu i ekološki održivu poljoprivredu u uslovima
stimulisanja integralnog razvoja ruralnih područja u EU

Reforme iz 2003. donose veliko jačanje politike ruralnog razvoja. Ove promene imaju za

cilj da pomognu poljoprivrednicima da odreaguju na nove izazove kao što je poboljšanje
standarda u oblasti životne sredine ili kvaliteta hrane. U traženju osnovnih principa ovakve
politike jasno se uočava da se mora uključiti koordinacija mnogih standarda društvene politike,
kao što su regionalni, saobraćajni, aspekti stanovanja, zaštita čovekove okoline i socijalni.

Common Agriculture Policy

New Common Agricultural Policy

U postupku refomisanja CAP-a, formulisana je Zajednička agrarna i ruralna politika EU (CARPE).

Zoran M. Njegovan – Evropske strategije i politike u lokalnoj zajednici, strana 166.

RAZVOJ RURALNIH PODRUČJA (Razvoj, uređenje i organizacija seoskih naselja opštine Arilje)

2.3.Odnos EU prema kandidatima i potencijalnim kandidatima

2.3.1. SAPARD

Kao pomoć u pripremi zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, formirana su tri

programa - PHARE, ISPA i SAPARD. Program PHARE je koncentrisan na izgradnju institucija,
ekonomsko i socijalno povezivanje i industrijsko restrukturiranje. ISPA program podržava
infrastrukturne projekte i zaštitu životne sredine, a program SAPARD je usmeren na
modernizaciju poljoprivrede i ruralni razvoji.

U skladu s SAPARD uslovima, pomoć EU je definisana u okviru Evropskog partnerstva

za Srbiju, i previđeni su prioriteti razvoja poljoprivrede i ribarstva na kratkoročnom i
srednjoročnom nivou.



Kratkoročni prioriteti

Nastaviti jačanje administrativnih kapaciteta za formulisanje i sprovođenje politike

Usvojiti i početi sprovođenje okvirnog zakonodavstva o ispravnosti hrane, veterinarskim i

fitosanitarnim pitanjima

Unaprediti veterinarske, sanitarne i fitosanitarne laboratorije, inspekcije i kontrolu spoljne

granice

Okončati rad na uspostavljanju sistema identifikacije i registracije krupne stoke



Srednjoročni prioriteti

Dodatno ojačati administrativne kapacitete za formulisanje i sprovođenje politike

Kreirati i početi sprovođenje politike za ruralni razvoj

Nastaviti jačanje veterinarskog, sanitarnog, fitosanitarnog i zakonodavstva i kontrole u

oblasti bezbednosti hrane, kao i laboratorije za kontrolu vina

Unaprediti upravljanje otpadom i smanjiti zagađivanje u oblasti poljoprivrede

Ojačati sisteme poljoprivrednog i prehrambenog tržišta, uključujući kontrole kvaliteta i

analizu rizika na kritičnim tačkama (

HACCP)

Smanjiti poremećaje na poljoprivrednim tržištima uzrokovane promenama politike i

reformisati Direkciju za robne rezerve

Proširiti identifikaciju i registraciju životinja, kako bi više vrsta bilo obuhvaćeno

Special Pre-accession Assistance for Agriculture and Rural Development – Pretpristupni fond za poljoprivredu i

ruralni razvoj

Odluka saveta EU-e o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom

Gorom uključujući Kosovo, prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10. juna 1999. godine
i prestanku važenja Odluke 2004/520/ES, Službeni list EU-e (2006/56/EZ) od 07. februara 2006. godine

Hazard analylsis critical control point