1
САДРЖАЈ
1. Увод.....................................2
2. Доношење устава у Европи између Првог и Другог светског
рата............................................................3
3. Устав Немачког Рајха од 1919..................4
4. Устав Аустрије од 1920...........................5
5. Фашистичка уставност у Италији,Немачкој и Шпанији....8
6. Реакциони и недемократски устави у Европи између Првог и
Другог светског рата....................................11
7. Доношење устава у Азији,Африци и Америци у првој половини
ХХ века..................................................12
8. Закључак..............................................13
9. Литература............................................14
2
УВОД
XIX век је означио доба када је писана уставност и доношење
већине устава у свету био у процвату, али је и ХХ век означавао
даљи подстицај за доношење и даљи подстицај развоја уставности
захваљујући значајним променама које су се догодиле већини
земаља света.Овај век је дакле означавао доминацију капитализма
помоћу кога су створене материјалне снаге које су срушиле
границе међу државама.У политичкој сфери ХХ века jaчао је и
парламентарни режим којим су проширене не само политичке
слободе и права грађана већ је у целини створена добра прилика
за јачање законитости и владавине права али се кроз фашизам
отварају друге могућности за развој реакционих и назадних
режима.
4
УСТАВ НЕМАЧКОГ РАЈХА ОД 1919 ГОДИНЕ
Устав Немачкој Рајха представља најважнији устав овог периода у
Европи.Поред тога што је извршио и велики утицај на друге капиталистичке
уставе,био је узор и прототип тадашњих европских устава и био је један од
најнапреднијих.Инсистирано је на принципима модерне
уставности ,демократизма ,владавине права и поштовања људских слобода и
права.Њиме је зачета фаза демократског развитка Немачке и то је трајало све
то доласка нациста на власт 1933 године.Био је значајан по томе што се
њиме укинула монархија и проглашено је да је Немачка република у којој
власт потиче од народа што је аутоматски значило да је у њој народ
суверен.Била је организована према федеративном принципу тако да је у
њен састав ушло 17 држава које су имале једног посланика који су заступали
њихове интересе у Свету Рајха.Законодавну власт вршио је Рајхстаг односно
парламент биран по систему сразмерног представништва
општим,непосредним,једнаким и тајним бирачким правом на четири
године.На челу Рајхстага налазио се председник који је изабран између
осталог као и секретар и потпредседник одлуком Рајхстага.Председник
може да распусти Рајхстаг и то само једном уз обавезу да се нови избори
одрже у року од 60 дана од дана распуштања.На челу Немачке је
председник којег бира народ на 7 година , мора да буде Немац и да има
преко 35 година живота.Он је ту да склапа савезе и међународне
уговоре,акредитује и прима посланике,разрешава и поставља службенике
Рајха ,представља врховног команданта војске ,врши помиловања ,поставља
и опозива канцелара Рајха на предлог канцелара и министаре Рајха и
др.Владу Рајха чине канцелар и министри који морају да имају поверење
Рајхстага што аутоматски значи да морају да дају оставку уколико изазову
било какву сумњу Рајхстага.Владом председава канцелар и дужан је да
руководи њеним пословима,али и њен канцелар и влада и министри могу
да одговарају пред Државним судом према тужби Рајхстага уколико повреде
Устав или законе.Влада је дужна да се брине о спровођењу и извршењу
