Autori: Stevanić Jelena, Damjanac Milja, Jeftić Jovana, Pavlović Maja, Jeftić
Ivana, Čičić Sofija, Nikoletić Jana
2
Dakle, kada govorimo o karakteristikama koje odlikuju razvojne promene mozemo
reci sl: razvoj obuhvata relativno trajne, kvantitativne i kvalitativne promene, koje po
smeru mogu biti pozitivne i negativne, osim ako su u pitanju negativne patoloske
promene.
Normalan i patoloski razvoj
Razvojna psihologija proucava normalni razvoj. A normalnost se definise na razlicite
nacine.
Normalno=prosecno. Prosek znaci da odlikuje najveci broj ljudi tj dece. U ovom
slucaju zanemaruje se odstupanje od proseka. Odstupanje od proseka znacilo bi u
ovom slucaju nenormalno. Medjutim, osobe koje odstupaju od proseka mogu biti
mentalno zaostale osobe, ali isto tako i nadprosecno inteligentne osobe. Zbog toga se u
razvojnoj psihologiji umesto izraza „normalan“ koristi izraz „normativni razvoj“, kada
se govori o prosecnom razvoju, tj generalnim promenama vezanim za uzrast.
Naravno, razvojna psihologija proucava i individualni razvoj. Normalno=nije
patolosko
Komplikovano odredjenje, s jedne strane jer se definise odricanjem, a s druge strane
jer je nekad tesko povuci granicu izmedju normalnog i nenormalnog. Npr: mokrenje u
krevet je za neke patolosko, medjutim, sva normalna deca u odredjenom periodu
imaju neku nervoznu naviku. Normalno=prirodno Postavlja se pitanje Sta je
prirodno?! Homoseksualnost se definise kao neprirodno ponasanje. Ako uzmemo
primer da kucni ljubimci (=priroda) nekad imaju odnose sa istopolnim zivotinjama,
onda bi na osnovu ovog kriterijuma homoseksualnost bila normalna.
Dakle, normalnost je tesko definisati, sva shvatanja imaju odredjene nedostatke, ali ni
jedna definicija se ne moze skroz odbaciti.
Odnos decije i razvojne psihologije
Obe izucavaju normalan razvoj psihickog zivota. Kada je nastala, razvojna psihologija
je bila isto sto i decija psihologija, medjutim danas ona ne proucava samo detinjstvo
vec i adolescenciju, odrastanje i starenje, dakle celokupni zivotni ciklus. Detinjstvu se i
dalje poklanja najveca paznja jer je to period brzog razvoja a i cesto je potrebno
4
sagledati razvoj licnosti od samog detinjstva, da bi se razumeli slozeni psihicki procesi
i licnost u celini.
Jos jedna razlika izmedju decije i razvojne psihologije jeste cilj i pristup proucavanja.
- Decija psihologija je normativno-deskriptivna nauka, tj ona opisuje ponasanje dece
na
razlicitim
uzrastima.
- Razvojna psihologija objasnjava ravoje i izucava cinioce koji dovode do razvoja
(bioloski,fizicki, socijalni, iskustva deteta..) i metode su kod razvojne psihologije
slozenije.
Faktori razvoja
To su: nasledni cinioci, cinioci spoljasnje sredine, interakcija ova dva. Teoreticari
kojima je presudni cinilac razvoja uticaj sredine isticu znacaj nagradjivanja i
kaznjavanja. Za one kojima su nasledni cinioci presudni, razvoj je blisko povezan i
uzrokovan bioloskim promenama. Interakcija podrazumeva da ljudska bica
konstruisu svoje razumevanje sveta kroz interakciju bioloskih i sredinskih uslova
(konsturktivisticka teorija). Na ovoj teoriji zasnovane su npr. Psihoanaliza, pijazeova
teorija, Bolbijeva...
Aspekti razvoja
Razvoj zivih bica tokom evolucije naziva se
filogeneza.
Razvoj pojedinca naziva se
ontogeneza.
Predmet interesovanja razvojne psihologije jeste
ontogeneza
. Kod coveka razvoj se
desava u svim domenima psihickog zivota. Odvojeno posmatramo kognitivni razvoj
(najcesce se proucava razvoj misljenja i govora) i socio-emocionalni razvoj (izucava se
socijalni razvoj, moralni razvoj i razvoj emocija). Ali svi ovi aspekti razvoja su
medjusobno isprepletani.
Cesto se istrazivanja vrse na zivotinjama kako bi se saznalo o psihickim procesima, jer
je neke eksperimente nemoguce izvrsiti na ljudima (recimo odvajanje novorodjenceta
od majke). Medjutim, postoje dva problema kod koriscenja zivotnja u istrazivacke
svrhe:
1.
Definisanje zivotinjsko ponasanje kao „psihicki proces“ i
2.
Pridavati
zivotinjama osobine karakteristicne za ljude (zivotinja ne moze imati stav prema
necemu ili nekome). Zato je u nauci formulisano nacelo koje se naziva „kanon
5
postepeno. Najpre je uocena decija nesavrsenost, ali je cek i ta decija osobenost u prvi
mah sluzila za zbijanje sala na racun dece, ali je ipak prvi korak ka uocavanju
posebnosti detinjstva.
Zatim je uocena decija ljupkost i javila se potreba da se deca zastite od mogucih
negativnih uticaja, pri cemu je razvoj skole imao veliki uticaj. Malo paradoksalno: u
13. Veku razvijena je koncepcija o decijoj nevinosti, prema kojoj je raznim zabranama
i disciplinskim merama potrebno ojacati deciju nevinost- ovim se s jedne strane
odrzava detinjstvu, a s druge strane tezi se da se ono ucini zrelijim.
Kulturoloske varijacije detinjsta i razvoja
Problem puberteta i znakovi zrelosti razlicito su shvaceni u razlicitim civilizacijama.
Recimo u nekim plemenima (a sada se govori o modernom drustvu, samo o drugim
kulturama) pojava menstruacije je dovoljan dokaz zrelosti i znak da devojka moze da
preuzme sve zadatke i ulogu zene, cak im se nekad i zabranjuje da se druze sa
„nezrelim“ devojkama. Kako kod muskaraca ne postoji ovakav telesni znak oni su
svoju zrelost dokazivali odredjenim postupcija, kao sto su npr. Skok sa litice nogu
vezanih lijanom malo kracom od dubine provalije, samoisbijanje dva prednja zuba,
obrezivanjem...
Dakle u ovim civilizacijama prelaz izmedju detinjstva u odraslost desava se u
momentu. U nasoj civilizaciji postoji dugotrajna priprema za slozenu ulogu.
Adolescentske krize su ranije smatrane kao Bozija volja, dok se danas posmatraju kao
posledica drustvenih okolnosti, sto znaci da one nisu obavezne i ne dovode se u vezu
sa ljudskom prirodom, vec sa ljudskim drustvom.
Pogled na zene se takodje menjao kroz istoriju i i drugaciji je u razlicitim kulturama.
Kant recimo je tvdio da zene ne treba da poznaju knjige vec muskarca, a za to nije
potrebna
skola.
Sopenhauer smatra: - da su zene pogodne samo za vaspitacice, jer se nalaze na u
razvojnom smislu izmedju deteta i odraslog;
razvijaju se krace pa samim tim ne dostizu intelektualne sposobnosti
muskarca i ostaje im samo da ciljeve ostvare lukavstvom i laganjem;
neprijateljski su nastrojene jedna prema dtugoj;
7
