СИГМУНД ФРОЈД
1856-1939
КЛАСИЧНА / ОРТОДОКСНА ПСИХОАНАЛИЗА
УЧЕЊЕ О НЕСВЕСНОМ
Средином XIX века психологија као самостална научна дисциплина за предмет свог
истраживања одредила је свест здравог људског бића. Фројдово неслагање са тадашњом
психологијом свести потиче од његове хипотезе да је душевни живот човека у подручју
несвесног које има контролу над свесним мислима и понашањем човека и читав свој
радни век до краја свог жиота посветио је истраживању и разумевању несвесног. Који и
какав значај је придавао несвесном најилустративније је приказао упоредивши душевни
живот човека са леденим брегом. Чији значајно мањи део, део изнад површине воде,
представља област свести, док значајно већи део испод површине воде представља
несвесно. У овом простору несвесног су људски нагони, страсти, потиснуте мисли и
осећања и по Фројду они имају контролу над свесним мислима и поступцима. Полазећи од
свесних манифестација и понашања и њиховог тумачења долази се до дубљих слојева
личности, тј. до несвесног јер ту несвесно пробија у свест.
Основне методе истраживања несвесног су:
1.
омашке,
2.
тумачење снова и
3.
метода слободних асоцијација
Основне теоријске поставке Фројдове психоаналитичке теорије произилазе из
његовог учења о структури, динамици и развоју личности.
СТРУКТУРА ЛИЧНОСТИ
Структуру (склоп личности) чине три психичка система (инстанце/подсклопа)
личности:
Оно (Ид)
Ја (Его)
Над-ја (Супер его)
Оно (Ид)
Оно (Ид) је све оно са чиме дете долази на свет, а то је наследна основа и
инстикти. Оно тежи ка задовољењу основних потреба. Оно функционише под утицајем
примарног процеса. Примарни процес је процес који не признаје законитости простора и
времена, већ увек функционише по приципу задовољства.
Ја (Его)
Ја (Его) је организовани део структуре (склопа) личности који остварује односе са
објектима (реалношћу). Функције Ја организују се око односа према стварности и
омогућавају прилагођавање. Функције Ја (функције примарне аутономије) су: контрола
моторике, опажања, мишљења, памћења, расуђивања, предвиђања, процењивања. Јa (Его)
посредује између потреба и захтева друга два система личности Оно и Над-ја. Ја (Его)
функционише у складу са принципом реалности јер узима у обзир могућност супро-
тности, као и законитости простора и времена, што је карактеристика тзв. секундарних
процеса.
Ја (Его) функционише на два нивоа:
адаптивно-инхибиторни
интегративно-координантни
ДИНАМИКА ЛИЧНОСТИ
Фројд је под утицајем детерминизма и позитивизма у науци и филозофији
деветност века људски организам сматрао комплексним енергетским системом који своју
енергију добија из хране и троши на телесне (циркулација, дисање, варење, рад мишића) и
психичке (опажање, мишљење, памћење) функције. По Фројду енергија која се троши за
психичке функције, тј. психолошке активности може се сматрти обликом енергије коју
можемо назвати душевном енергијом. Даље, уважавајући закон о одржању енергије, може
се рећи да енергије може да прелазити из једног стања у друго али да се никада не може
изгубити из чега следи да се душевна енергија може претварати у физиолошку и обрнуто.
Додирна тачка или мост између енергије тела и енергије личности је Оно и његови
инстикти.
Инстикти
Инстикт је урођени психолошки представник унутрашњег телесног извора
раздражења. психолошки представник је жеља, а телесно раздражење из кога потиче је
потреба. Жеља дејствује као мотив за понашање и инстикт је покретачки/динамички
чиниоц личности. Инстикт је по Фројду количина душевне енергије. Сви инстикти заједно
чине укупну суму душевне енергије која је доступна личности. Тако је Оно резервоар ове
енергије и седиште инстиката. Оно се стога сматра динамом који испоручује психолошку
енергију личности, уз напомену да се ова енергија црпе из метаболичких процеса тела.
Инстикт има четири карактеристичне одлике:
1.
извор
2.
циљ
3.
објект и
4.
покретачку силу
Извор је, као што је већ речено, одређен као телесно стање или потреба. Циљ је
уклањање телесног раздражења. Целокупна активност која посредује између јављања
жеље и њеног задовољења подведена је под појам објекат (објекат није само посебна ствар
или стање које ће задовољити потребу, већ укључује и целокупно понашање које
обезбеђује неопходну ствар или стање). Покретачка сила инстикта је његова снага која је
одређена јачином односне потребе.
Према овој теорији инстиката, извор и циљ инстикта остају постојани током целог
живота, осим ако се извор не промени или елиминише услед физичког сазревљња. Нови
инстикти се могу појавити када се развију нове телесне потребе. Насупрот овој
постојаности извора и циља, објект или начини помоћу којих се особа настоји да задовољи
потребу може знатно да се мења и мења се током живота особе. Другим речима, објекти
могу бити замењени једни другима, што никако није случај са извором или циљем
инстикта. Када је енергија инстинкта мање или више стално уложена у замену за објект,
тј. не онај првобитни и урођено одређени објект, понашање које се јавља услед замене
назавао је изданком инстикта. Померање енергије с једног објекта на други је најважнија
одлика динамике личности. И практично, сва интересовања, наклоности, укуси, навике и
ставови одрасле особе представљају померање енергије са првобитних, инстиктивних
избора објеката. Они су скоро сви изданци интинката.
Број и врсте инстиката
Фројд није намеравао да сазна колико има инстинката, али је претпоставио да би сви
могли да се сврстају у две групе и то у:
инстинкте живота (ерос) и
инстикти смрти (танатос)
Инстинкти живота
служе самоодржању и размножавању (продужењу врсте). Глад,
жеђ и секс спадају у ову категорију. Облик енергије помоћу које делују инстинкти живота
назван је
либидо
. Инстинкт живота коме је Фројд посветио највећу пажњу је
сексуални
инстинкт
. Сексуални инстикт је у вези са одређеним телесним ерогеним зонама.
Како инстикти садрже сву енергију помоћу које три система личности делују, од
значаја је рећи на које начине инстанце личности Оно, Ја и Над-ја користе свеукупну
дужевну енергију и остварују контролу/надзор над њом.
Пошто је количина енергије ограничена, три система/инстанце личности се такмиче
за енергију која је доступна. И увек, један систем задобија контролу/надзор над доступном
енергијом на рачун друга два система. Када један систем постане јачи, друга два
обавезно постају слабија, осим ако се целокупном систему не придода нова енергија.
Првобитно,
Оно
поседује сву енергију и користи је за рефлексну радњу и испуњење жеље
посредством
примарног процеса
у оквиру кога директно/непосредно служе начелу
пријатности/задовољства. Улагање енергије у радљу или предствау која ће задовољити
инстинкт Фројд је назвао инстинктивним
избором објекта
или
улагањем у објекат
.
Енергија оно је у веома флуидном стању, што значи да лако може бити скренута са једне
радње или представе на неку другу радњу или представу. Квалитет померљивости ове
инстинктивне енергије је последица немогућности оно да прави фине разлике између
објеката. Различити објекти се третирају као да су исти. Гладна беба, на пример, узеће све
што може да држи и ставиће у уста. Како Оно не разликује субјективно представљање од
објективне стварности, када улаже у представу објекта, то је исто као да улаже у сам
објекат. Међутим, како ментална слика не може задовољити потребу, особа је присиљена
да прави разлику између унутрашњег света и спољашњег света. Она мора да да научи
разлику између сећања или идеје о објекту који није присутан и чулног утиска или
опажања објекта који је присутан. Значи особа, да би задовољила своју потребу, мора да
научи да усклади оно што је у њеној души (душевним представником) са одговарајућим
парњаком у спољашњем свету посредством
секундарног процеса
.
Што значи да је
неопходно да секундарни процес замени примарни процес. Како је секундарни процес
много успешнији од примарног у смањивању напетости долази до све више улагања у Ја.
Током времена успешније Ја задобија монопол над складиштем душевне енергије. Овај
монопол је, међутим само релативан, јер ако Ја не успе да задовољи инстикте, Оно наново
потврђује своју снагу.
