Универзитет “Унион - Никола Тесла,, у Београду
Факултет за право, безбедност и менаџмент
“Константин Велики,, у Нишу
(одсек за право)
Семинарски рад из предмета:
МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ И ПОЛИТИКА
Тема:
РЕАЛИЗАМ У ТЕОРИЈИ
МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА И
ПОЛИТИКЕ
Ментор: Студент, број индекса:
Проф. др. Милован Вуковић Јовановић Селена ПР-7-П/16
Ниш, Децембар 2018.
Реализам у теорији међународних односа
САДРЖАЈ
Увод ................................................................................................................... 3
1. Теорије и приступи изучавања међународних односа ............................. 5
2. Реализам ........................................................................................................ 6
3. Политички реализам..................................................................................... 7
4. Неореализам.................................................................................................. 8
5. Неокласични реализам……………….................................…............................. 11
5.1.
Офанзивни неокласични реализам................................................... 12
5.2.
Дефанзивни неокласични реализам................................................. 15
6. Закључак ............................................................................................................... 17
7. Литература ............................................................................................................ 18
2
Реализам у теорији међународних односа
само у пракси већ и у теорији међународне политике. “Језички обрт”, до кога је
у филозофији и друштвеној теорији дошло почетком 20. века, током
осамдесетих година почео је вршити свој утицај и на међународне студије.
2
Тиме је у овој академској дисциплини отворена трећа дебата: између
рефективизма и рационализма.
3
2
Језички обрт је термин који обухвата развој до кога је дошло унутар континенталне
филозофије током 20. Века. Суштинска идеја језичког обрта састоји се у томе да језик није
само ре'ексија или репрезентација стварности већ њен конститутивни део
3
Прва дебата је била између реалиста и либерала у међуратном периоду. Друга дебата се
водила између традиционалиста и бихевиориста током шездесетих година 20. века. Трећа
дебата између рационалиста и рефективиста у међународним студијама је заправо настала
“језичким обртом” у међународним студијама. Рефективизам представља етикету којом се
желе обухватити сви они приступи који истичу значај језика за конституисање стварности.
Међу њима су најрадикалнији постструктуралисти који полазе од тога да “нема ничега изван
текста”
4
Реализам у теорији међународних односа
1. ТЕОРИЈЕ И ПРИСТУПИ ИЗУЧАВАЊА
МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА
Антички мислиоци Платон и Аристотрел у својим расправама о рату и
миру уносе етичке и вредносне критеријуме, првенствено критеријум
параведности и правде. При томе, поред природе човека, односно владајуће
групе, они посебно указују на чинењицу да на спољне односе држава у великој
мери утиче природа политичког система и социјална структура. Мацкиавели је
у свом делу „Владалац“ заступао мишљење да је за успешно функсионисање
државе потребно да владар не буде добар,односно да има потребе особине
лисице и лава које су неопходне за јаку државу и владарево одржавање на
власти.
Х. Мацкиндер и Т. Махан настојали су да створе теоријске претпоставке
које се односе на утицај географских фактора на националну и међународну
политику, чиме утемељују фактички нову дисциплину- политичку географију,
која се све до данас одржава као значајан приступ светској политици.
Либерални поглед на свет је почетак класичног либерализма који се
везује за А. Тоуцqуевилла, који ус вом познатом делу „Демократија у Америци“
истиче да су демократске нације природно наклоњене миру.
Кеглеy и Њитцопф истичу да је у суштини либерализма нагласак на
утицају идеја на понашање, једнакост, достојанство и слободу појединца, као и
потреба заштите људи од претеране државне регулативе. У том смислу,
либерализам посматра појединца као скуп моралних вредности и врлина.
Реализам и реалистички поглед на свет су на баштини горког разочарења
које су критичари научили из периода између два сцетска рата и велике светске
катаклизме, јављају се нове теорије, углавном дефиниране као реализам или
реалполчитика, која се неретко означава и као посебна филозофија, која је
радикално супростављена идеализму и либералном утопизму. Реалполитика се
поима и одређује као теоријски поглед, где је готово главна аксиома тврдња да
државе треба да се припремају за рат како би одржале мир. Логика
5
