Kod   apsorpcionih   frižidera   hlađenje   je   zasnovano   na   pricipu   apsorpcije   koju   prate
temperaturne   promene.   Glavni   sistem   apsorpcionog   rashladnog   uređaja   sadrži:
isparivač, apsorber, istiskivač i kondenzator. Zagrevanje rashladne materije u vodi, u
istiskivaču, vrši se ili električnim grejnim telom (električni apsorpcioni frižideri) ili plinskim
gorionikom (plinski apsorpcioni frižideri). Rashladne materije iz vode isparavaju i ulaze u
kondenzator gde se pretvaraju u tečnost. Odatle se tečne rashladne materije odvode u
isparivač.   Ciklus   je,   dakle,   sličan   kao   kod   kompresorskog   frižidera   (kompresor   je
zamenjen isparivačem i apsorberom). Prednost apsorpcionih frižidera je u tome što ne
emituju  visok  nivo  buke,  međutim.   nisu  u  stanju  da   unutrašnji  prostor  rashlade  kao
kompresorski frižideri iste veličine.

Efikasnost im je manja, a proces finansijski zahtevniji.

Kompresorski frižideri

Čitava   aktivnost   rashladnog   uređaja   zasnovana   je   na   specifičnoj   osobini   rashladne
materije. Sa jedne strane, isparava na niskoj temperaturi i svojoj okolini oduzima toplotu
a, sa druge strane, ima sposobnost da se kondenzuje pri višem pritisku i višoj temperaturi
i   na   taj   način   svojoj   okolini   oduzima   toplotu   [10].   lsparavanje   na   niskoj   temperaturi
predstavlja   osnovni   princip   funkcionisanja   rashladnih   uređaja   dok,   suprotno   tome,
kondenzacija na višoj temperaturi predstavlja suštinu tzv. toplotnih pumpi koje se koriste
za   zagrevanje.   U   kompresorskim   frižiderima   rashladna   materija   cirkuliše   tako   što
kompresor usisava paru rashladne materije iz isparivača, kompresuje je i utiskuje u
kondenzator. U kondenzatoru dolazi ,do pretvaranja pare u tečnost. Rashladna materija
se potom vraća u isparivač, gde toplota prelazi sa namirnica na rashladnu materiju i na taj
način rashlađuje namirnice. Paru ponovo usisava kompresor, a čitav ciklus se ponavlja
dok   se   unutrašnjost   frižidera   ne   rashladi   do   stepena   temperature   određenog
termostatom.   Tokom   razvoja   rashladnih   uređaja   upotrebljavana   su   različite   vrste
rashladnih materija, od kojih je većina štetna po životnu sredinu.

Karakteristike rashladnih I potisnih materija

Štetnost pojedinih vrsta rashladnih materija prikazuju:

- ODP (Ozone Depletion Potential) -– potencijal za oštećenje ozonskog omotača);

- GWP (Global Warming Potential) koji pruža podatke o potencijalu za globalno
zagrevanje;

- HGWP (Halocarbon Global Warming Potential) koji pruža podatke () potencijalu
globalnog zagrevanja pod uticajem ugljovodonika;

- ALT (Atmospheric Lifetime) podatak o roku opstanka gasa u atmosferi (definisan je kao
vreme posle kojeg količina materije opada na 37% početne količine);

- HGWP100 relativan potencijal HGWP100 u odnosu na delovanje CO2 (GWP100
(CO2)= 1 i integrisan je u vremenskom periodu od 100 godina).

R11- tvrdi freon, u prošlosti je korišćen kao punjenje poliuretanskih izolacija. Popularnost
upotrebe R11 proistekla je iz njegovih izvanrednih osobina, kao što su nizak stepen
toksičnosti, niska cena, laka manipulacija imala toplotna provodnost.

HCFC (meki freoni) su nepotpuno halogenovani hlorofluorougljovodonicr Doprinose
uništavanju ozona, ali u manjoj meri od CFC. U meke freone spadaju materije sa
oznakama R22, R123, R124, R141b, R142b.

HFC su materije koje su mnogi proizvođači preporučivali kao zamenu za freone. Ne
predstavljaju opasnost za ozonski omotač, ali imaju jak uticaj na stvaranje efekta staklene
bašte. Frižideri koji su koristili ove materije obeležavani su kao CFC FREE. Najpoznatiji
gas iz ove grupe je R134a, HFC gas korišćen kao zamena za freon R12 u rashladnom
sistemu frižidera. Ima manji učinak u odnosu na R12 i zahtevniji proces proizvodnje. Oko
50% proizvedenog R134a namenjeno je za klimatizaciju automobila, 15% za frižidere i
zamrzivače, a ostalih 35% procenata, pre svega, za klimatizaciju prostorija.

Ekološke rashladne materije I potisne materije