VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA
BEOGRADSKA POLITEHNIKA
Specijalističke studije
Pravo zaštite životne sredine u poslovanju
S E M I N A R S K I R A D
Reciklaža elektronskog i električnog
otpada
Profesor:
Student:
Dr. Dejan Milenković
Јelena Ristović
Br. ind. 004/2011
Sadržaj:
Uvod
3
1. Elektronski otpad
3
1.1.
Poreklo elektronskog otpada
3
1.2.
Gubitak resursa
4
1.3.
Zdravstveni rizici
4
2. Trenutno stanje
5
2.1.
Elektronski otpad u razvijenom svetu
5
2.2.
Problemi u zemljama u razvoju
6
2.3.
Elektronski otpad u Srbiji
7
3. Način zbrinjavanja elektronskog otpada
7
4. Reciklaža elektronskog otpada
8
4.1.
Reciklaža elektronskog otpada u Srbiji
9
5. Zakon o reciklaži elektronskog otpada
10
5.1.
Zakon o reciklaži elektronskog otpada u Srbiji
10
6. Zaključak
11
Literatura
12
Uvod
2
000 zaposlenih (od kojih neki imaju i više od jednog računara), zamenjuje svaki računar
svake tri godine.
Proizvođači originalne elektronske opreme (OEM), stvaraju e-otpad kada proizvodi
koji silaze s proizvodne trake nisu potrebnog kvaliteta i moraju biti bačeni. Neki proizvođači
imaju ugovor sa fabrikama za reciklažu, dok drugi, kao što je IBM, imaju vlastite pogone za
reciklažu.
1.2.
Gubitak resursa
Kad se otpadni materijal ne reciklira, za proizvodnju se moraju naći nove sirovine. To
bespotrebno troši energiju i najčešće uzrokuje nove ekološke probleme. 1988. godine u
Evropi je procenjen gubitak sirovina zbog nerecikliranja elektronske i električne opreme:
2.4 miliona tona gvožđa,
1.2 miliona tona plastike,
652 000 tona bakra,
336 000 tona aluminijuma,
336 000 tona stakla.
Na ove brojke potrebno je dodati i gubitke teških metala (olovo, živa) koji, u slučaju
nepravilnog zbrinjavanja, čine veliku štetu okolini. Da recikliranje može biti vrlo isplativo
može se videti na primeru aluminijuma. Recikliranjem jednog kilograma aluninijuma
možemo uštedeti 8 kg boksita, 4 kg hemijskih proizvoda i 14 KW struje.
3
1.3.
Zdravstveni rizici
Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od
najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala. U elektronskim i
električnim uređajima može se pronaći mnoštvo vrlo toksičnih supstanci, npr. arsen, brom,
olovo, živa i drugi. Svaka od ovih supstanci ima vrlo štetno dejstvo na ljudski organizam.
Većina njih je kancerogena, štetno utiču na bubrege, nervni sistem, kardiovaskularni sistem,
takođe mogu uzrokovati oštećenje DNK.
2. Trenutno stanje
3
Đarmati Š., Čvrst i opasan otpad, Visoka škola strukovnih studija Beogradska politehnika, Beograd, 2007
4
