1
Uvod
Otpad je materija koja je nastala u procesu proizvodnje, uslužne i druge delatnosti koja je
isključena iz upotrebe.Takođe otpad možemo definisati kao supstancu ili predmet koji vlasnik
odlaže, namerava da odloži ili se zahteva u skladu sa zakonom.
Otpad možemo podeliti na više načina:
prema sastavu
prema toksičnosti
prema mestu nastanka
Prema sastavu izvršena je podela na osnovu materijala koji se nalaze u njemu, pa tako na
osnovu sastava otpad možemo podeliti na otpad koji u sebi sadrži sledeće materijale:
1) staklo
2) papir i karton
3) drvo
4) metal
5) organski otpad
6) plastika
7) električni I elektronski uređaji
8) baterije
9) boja
10) jalovina
11) tekstil
12) gume
13) otpadna ulja i maziva
14) otpadne hemikalije
15) stara vozila
16) limenke
Prema toksičnosti tj.prema njegovoj opasnosti po ljudsko zdravlje I životnu sredinu otpad
delimo na :
1) opasan otpad
Opasan otpad je otpad koji ima jednu ili više opasnih karakteristika, prema Bazelskoj
konvenciji opasnim otpadom se smatra otpad koji poseduje jednu ili više opasnih
karakteristika (zapaljivost, korozivnost, ekotoksičnost, infektivnost, oksidirajuća
svojstva, otrovnost, radioaktivnost).
2) neopasan otpad
Neopasan otpad je otpad koji nema karakteristike opasnog otpada
3) inertan otpad
Inertan otpad je otpad koji nije podložan bilo kakavim fizičkim i hemijskim
promenama.
2
Podela otpada prema mestu nastanku je podela otpada na osnovu ljudskih aktivnosti
koje stvaraju otpad, pa je podela sledeća:
1) komunalni otpad
2) industrijski otpad
3) ambalažni otpad
4) poljoprivredni i baštenski otpad
5) građevinski otpad
6) muljevi,talozi, pepeo i šljaka
7) medicinski otpad
8) otpad iz eksplotacije i ekstrakcije ruda i mineralnih sirovina
Otpad se prema katalogu otpada razvrstava u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta
nastanka i porekla. Katalog otpada se koristi za klasifikaciju svih vrsta otpada
uključujući i opasan otpad. Katalog stvara osnovu za sve nacionalne i međunarodne
obaveze izveštavanja o otpadu kao što su obaveze vezane za dozvole za upravljanje
otpadom, nacionalne baze podataka o otpadu i transport otapada.
Neadekvatno upravljanje otpadom predstavlja jedan od najvećih problema sa aspekta
zaštite životne sredine Republike Srbije i isključivo je rezultat neadekvatnog stava
društva prema otpadu. Vlada Republike Srbije je 2003.godine usvojila Naconalnu
strategiju upravljanju otpadom za period 2003-2010 godine a nova revidovana verzija
je usvojena 2010 godine za period 2010-2019 godine („Sl. glasnik RS br. 29/2010), sa
ciljem približavanja standarda Evopskoj uniji,Nacionalna strategija upravljanja
otpadom predstavlja bazni dokument za racionalno i održivo upravljanje otpadom na
teritoriji cele države.U Nacionalnoj strategiji prikazani su ključni principi upravljanja
otpadom:
princip održivog razvoja – primena ovog principa odnosi se na održivo
upravljanje otpadom,efikasnije korišćenje resursa,smanjenje količine otpada i
postupanje sa njim tako da doprinosi ciljevimaodrživog razvoja.
princip blizine i regionalni pristup upravljanju otpadom – znači da se otpad
tretira što bliže u odnosu na mesto nastajanja otpada,da bi se u toku transporta
otpada izbegle neželjene posledice na životnu sredinu.
princip predostrožnosti – nam govori da se uvek moraju preduzimati mere u
cilju sprečavanja degradacije životne sredine.
princip“zagađivač plaća“- znači da zagađivač mora snositi troškove posledica
svojih aktivnosti(troškovi nastajanja,tretmana,odlaganja otpada)
princip hijearhije – predstavlja redosled prioriteta nastajanja otpada,a to su
prevencija stvaranja otpada,ponovna upotreba,reciklaža,iskorišćavanje
otpada,odlaganje otpada.
princip najpraktičnijih opcija za životnu sredinu – je preces donošenja odluka
koji obuhvta zaštitu i očuvanje životne sredine
4
1. Elektronski otpad
Razvoj savremenog društva doveo je do munjevitog razvoja i sve veće zastupljenosti
električnih uređaja u svakodnevnom životu. Oni se nalaze svuda oko nas, brzo im se
unapređuju performance, sve češće se menjaju, pa automatski sve veći broj ovih uređaja
spontano postaje zastarela oprema koja se više nikada neće koristiti.
Električna i elektronska oprema i uređaji (tzv. EE oprema) predstavlja sve proizvode koji su
za svoj pravilan rad u potpunosti zavisni od električne energije ili elektromagnetnih polja kao
i opremu za proizvodnju, prenos i merenje struje ili za merenje jačine elektromagnetnog polja
i namenjena je korišćenju pri naponu koji ne prelazi 1.000V za naizmeničnu i 1.500V za
jednosmernu struju i ne uključuje ambalažu. Kada iz bilo kog razloga ova EE oprema postane
neupotrebljiva, pretvara se u EE otpad (slika 1) o kome se treba pobrinuti.
Slika 1 –Elektronski otpad
Elektronski otpad (E- otpad) predstavljaju svi električni uređaji koji su odbačeni od strane
originalnih vlasnika, kao što su: sve vrste rashladnih uredjaja, audio uredjaji, televizori,
usisivači, pegle, informatička oprema, telekomunikaciona oprema, dečije igračke i sportska
oprema sa elektirčnim komponentama, medicinski pomoćni uredjaji, automati za tople i
hladne napitke i ostalo.
Elektronski otpad spada u grupu opasnog otpada i zahteva da se sa njim postupa u skladu sa
zakonom o upravlju otpadom ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 i 88/2010) Član 50. Proizvodi
poput televizora, mobilnih telefona, kompjutera i srodne kompjuterske opreme, fotoaparata,
štampača, velikih i malih kućnih aparata postali su veliki deo komunalnog otpada. U slučaju
ovakvog postupanja sa otpadom koji nastaje odbacivanjem starih elektronskih i električnih
uređaja zagađuju se komunalni sistemi, zemljište i na taj način toksini ulaze u lanac ishrane.
Paljenjem ee-otpada emituju se toksični gasovi čime se uvećava mogućnost inhalacije
otrovnih materija od strane ljudi i životinja, i dodatno se ugrožava status ozonskog omotača.
Samo pravilno upravljanje otpadom od elektronskih i električnih proizvoda obezbeđuje
zdravu i bezbednu životnu sredinu.
Elektronski i električni (EE) otpad spada u kategoriju
opasnog otpada. Obuhvata sve vrste uređaja klasifikovanih u 10 kategorija, od malih i velikih
kućnih aparata, IT opreme, preko rasvetne opreme, elektronskih igračaka do medicinskih
uređaja,kao i fluorescentne cevi.
5
Zakonskim regulativama, a radi jednostavnije manipulacije, tretmana i na kraju bolje
reciklaže, elektronski i električni uređaju su klasifikovani po sledećoj listi razreda opreme:
1. Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za
pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju)
2. Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje
zuba, brijanje, vage, satovi, vage)
3. Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni
računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji)
4. Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video rekorderi,
hi-fi uređaji, muzički instrumenti)
5. Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti,
ostala rasvetna oprema)
6. Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge
baštenske poslove)
7. Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video
igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge
igračke)
8. Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za
dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje)
9. Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji
za merenje)
10. Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati
za boce ili limenke, poker aparati)
7
Elektronsku industriju karakteriše veoma brz tehnološki napredak, a takođe i sve češća pojava
da proizvođači elektronske opremedizajniraju robu na neki od načina koji uzima u obzir
efekte koji bi ti proizvodi imali tokom svog upotrebnog ciklusa pa čak i u vremenu kada
postanu otpad. Za proizvodnju elektronske opreme potrebna ke velika količina energije,
materijala i vode a emisija štetnih gasova je velika. Sirovine koje se koriste za proizvodnju
elektronske opreme prvenstveno se dobavljaju rudarstvom, za koje je potrebno velika
površina zemljišta i vrši se njegova degradacija, troši se velika količina energije a takođe se
stvara velika količina štetnih gasova.
Svaka zemlja iskoristi na stotine hiljada elektronskih uredjaja svake godine, do 2008. godine
sastavljeno je oko milion računara a predviđeno je da se ta cifra udvostručiti do 2014 godine,
takođe trenutno na globalnom nivou u upotrebi je oko 4,6 milijarde mobilnih telefona,ako
ovome dodamo mnoštvo elektronskih aparata koji su u upotrebi možemo dobiti cifru od
nekoliko milijardi uređaja koji će za nekoliko godina postati otpad.
Stručnjaci predviđaju priličan rast količine elektronskog otpada u mnogim zemljama,
očekujući da će se njegova količina u Kini i Južnoj Africi učetvorostručiti, u odnosu na cifre
iz 2007. godine. Tačnije, očekuje se da povećanje u Indiji i afričkim zemljama, kao što su
Senegal i Uganda, bude čak do osam puta.
Afrika je već sada služi kao deponija elektronskog otpada (slika 2) zemalja zapada. Bazelski
ugovor, tačnije sporazum o otpadu i njegovom prenosu, koji je stupio na snagu 1992. godine,
zabranjuje odlaganje smeća u druge zemlje, bez njihovog odobrenja. Pa ipak, veliki deo
elektronskih uređaja dolazi u zemalje u razvoju putem ilegalnih kanala, naglašava Armin
Reller, hemičar u Centru za zaštitu životne sredine, Univerziteta u Augsburgu, u južnoj
Nemačkoj.
Slika 2 – Deponija elektronskog otpada u Africi
