SADRŽAJ
1. UVOD...................................................................................................................................3
2. RECIKLAŽA.......................................................................................................................4
3. RECIKLAŽA PAPIRA I KARTONA...............................................................................5
3.1.
Sakupljanje papira i kartona..........................................................................................5
3.2.
Proces reciklaže papira i kartona.................................................................................. 7
3.3.
Značaj reciklaže papira i kartona................................................................................ 10
4. „NATRON“ MAGLAJ-RECIKLAŽA PAPIRA I KARTONA....................................12
5. ZAKLjUČAK.....................................................................................................................14
LITERATURA..........................................................................................................................15
2
1. UVOD
Papir se pravi od mreže vrlo tankih celuloidnih vlakana koja se dobijaju uglavnom od drveća,
ali i od slame, bambusa i šećerne trske. Izumeli su ga Kinezi početkom 2. veka pre nove ere.
Papir je izrazito značajno doprineo prosveti i nauci. Pronalazak papira smatra se jednim od
pokazatelja početka novog veka. Danas se koristi u razne svrhe i može se naći u raznim
oblicima. Hartija (papir) se dobija preradom drveta u fabrikama uz pomoć različitih hemijskih
sredstava. Pri tom nestaju velike i stare šume, dolazi do zagađivanja reka. Da bi se što manje
štete nanelo životnoj sredini, moguće je ponovo sakupiti hartiju koja nam više nije neophodna
i dati je na recikliranje. Za celulozu, koja se dobija izdrveta, potrebno je saseći brojno drveće
da bismo proizveli papir. Kako se radi o prirodnom resursu, potrebno je brinuti o njegovim
količinama. Primer nebrige oovom prirodnom bogatstvu jeste Kina, čija je površina bila
pokrivena 90% šumom,dok je danas taj iznos oko 5% .
4
3. RECIKLAŽA PAPIRA I KARTONA
Ranije se papir proizvodio od starih tkanina, a danas se proizvodi od celuloze. Za celulozu,
koja se dobija iz drveta, potrebno je sasjeći brojno drveće da bismo proizveli papir. Kako se
radi o prirodnom resursu, potrebno je brinuti o njegovim količinama. Primjer nebrige o ovom
prirodnom bogatstvu jeste Kina, čija je površina bila pokrivena 90% šumom, dok je danas taj
iznos oko 5% . Pri tome je važno istaći značaj šume.
Značaj šuma za okoliš je višestruk:
Oslobađaju kiseonik u procesu fotosinteze(hektar šume dnevno potroši oko 4000kg CO2, a
oslobodi oko 3000kg O2),
Apsorbuju plinove, sedimentiraju prašinu, filtriraju čvrste i radioaktivne čestice(stablo
divljeg kestena staro oko 30 god. može zadržati 120kg prašine i 80kg aerosola godišnje),
Imaju baktericidno dejstvo (šumski zrak je bogat eteričnim uljima koja uništavaju
mikrobe),
Filtriraju vodu, sprečavaju eroziju i klizišta, smanjuju buku, ublažavaju klimatske
promjene,smiruju tišinom i odvojenošću ambijenta.
Papir se izrađuje od mreže vrlo tankih vlakana koja se nalaze u biljkama, ponajprije u drveću
ali koje možemo dobiti i iz slame, bambusa i šećerne trske. Neki od papirnatih proizvoda jesu:
uredski papir, maramice, novine, časopisi, knjige, telefonski imenici, proizvodi za pakiranje i
kartonske kutije. U prošlosti, papir se proizvodio od starih tkanina, dok se danas proizvodi od
drveta. Osnovna sirovina za proizvodnju papira jest drvanjača (za lošije vrste papira) i drvena
celuloza (za finije papire). Usitnjena masa se kuha u hermetički zatvorenim posudama uz
dodatak raznih kemijskih spojeva i pretvara se u celuloznu kašu te se ispire u prilog
odstranjivanja nečistoća. Nakon što se celuloznoj kaši oduzme višak vode, dobijenoj smjesi se
pridodaju važna punila(ljepilo, gips, boje,…), a onda se dobiveni papir pušta u stroj odakle
izlazi namotan u bale. Papir predstavlja osnovnu sirovinu u grafičkoj industriji.
Celuloza jest glavni sastojak biljnih vlakana i ćelija te je jako rasprostranjena u prirodi. Pamuk,
juta, lan, konoplja, su skoro čista celuloza, a u listopadnim i zimzelenom drveću postotak
sadržaja celuloze iznosi do 50%. Celuloza se najčešće koristi u papirnoj i tekstilnoj industriji.
3.1.
Sakupljanje papira i kartona
Papir čini oko 30% otpada u kućanstvima, a najveći dio papira koristi se jednokratno te zatim
najčešće završava u smeću. Prvi korak u korištenju starog papira za ponovnu upotrebu jest
njegovo prikupljanje, a zatim sortiranje. Veoma je važno da se papir za recikliranje skuplja
odvojeno, pošto je za sam postupak recikliranja teško dobiti kvalitetnu sirovinu ako papir nije
odvojen od ostalog otpada.
Papir se prikuplja tako da se odlaže u za to predviđene spremnike – kontejnere i/ili kartonske
kutije. Pri odlaganju starog papira i kartona u za to predviđene spremnike jako je bitno da se u
iste spremnike za papir ne ubacuju druge neodgovarajuće vrste otpada. U plave spremnike za
papir odložite novinski i uredski papir, časopise, kataloge, prospekte, bilježnice te papirnatu i
kartonsku ambalažu. Tetrapak ambalažu, metalizirani i zauljeni papir nemojte ostavljati u
plavim spremnicima jer se ne mogu reciklirati. Sav prikuljeni papir se otprema na prerađivanje
i izradu novih proizvoda koji su nam svakodnevno potrebni. Tako reciklirani papir se pretvara
u nove proizvode poput novina, knjiga, uredskog papira, toaletnog papira i drugo.
U eurposkim zemljama postoje različiti sustavi prikupljanja starog papira, a kod svih se nastoji
da se, ako je to moguće, već prilikom prikupljanja izvrši sortiranje. Tako sortirani i izdvojeni
