U N I V E R Z I T E T S I N G I D U N U M

BEOGRAD

DEPARTMAN POSLEDIPLOMSKIH STUDIJA

MASTER RAD

REFORMA PENZIJSKOG SISTEMA U SRBIJI SA

POSEBNIM OSVRTOM NA UVOĐENJE OBAVEZNOG II

STUBA

Mentor: Student:
Prof. dr Jasna Pak

Petar Slavković

465015/2009

Beograd, 2011. godina

______________________________________________________________

SADRŽAJ

_____________________________________________________________________________________________

UVOD ...................................................................................................................   4
1. METODOLOŠKI KONCEPT RADA .............................................................   7
     1.1. Problem kojim se bavi rad........................................................................   7
     1.2. Predmet istraživanja .................................................................................   8
     1.3. D

efinisanje ključnih pojmova

................................................................... 8

             1.3.1. Penzija ............................................................................................   8
             1.3.2. Penzijski sistem ..............................................................................   8
     1.4. Metode istraživanja ..................................................................................   8
     1.5. Generalna hipoteza ...................................................................................   9
             1.5.1. Prva posebna hipoteza ...................................................................   9
             1.5.2. Druga posebna hipoteza .................................................................  9
     1.6. Vreme istraživanja ....................................................................................  10
     1.7. C

iljevi istraživačkog projekta

.................................................................. 10

2. PENZIJSKI SISTEM ....................................................................................... 11

2.1. Istorijat penzijskog sistema u Srbiji .........................................................  11
2.2. Definicija i vrste penzija ...........................................................................  13
2.3. Definicija i vrste penzijskog sistema .........................................................  14
2.4. Funkcionisanje penzijskog sistema  ..........................................................  16
2.5. Razvoj penzijskih fondova ........................................................................  17
2.6. Vrste penzijskih fondova ..........................................................................  17

3. REFORME PENZIJSKIH SISTEMA ............................................................. 18

3.1. Uvod ...........................................................................................................  18
3.2. Vremenski pregled reformskih koraka penzijskih sistema u svetu.........  19
3.3. Trendovi u reformi penzijskih sistema zemalja u regionu ......................  22
3.4.

Budućnost

reformi .................................................................................... 23

3.5. Procena izveštaja Svetske banke „Održati obećanje“

............................. 24

3.5.1. Pokrivenost radne snage zaštitom ................................................... 25
3.5.2.

Poštovanje obaveze plaćanja doprinosa

......................................... 25

3.5.3. Konkurencija među administartorima

........................................... 26

       3.5.4. Troškovi upravljanja .......................................................................  26
       3.5.5. Akumulacija kapitala ......................................................................  26
       3.5.6. Uticaji na tržišta kapitala i finansijska tržišta ...............................  27
       3.5.7. Fiskalni troškovi tokom tranzicije ..................................................  27
       3.5.8. Opšta i rodna jednakost ..................................................................  28
       3.5.9. Izolovanje od politike ......................................................................  28

4. PENZIJSKI SISTEM SRBIJE ......................................................................... 30

4.1. I stub .......................................................................................................... 30
4.1.1. Prava koja korisnici ostvaruju u I stubu ........................................ 33

______________________________________________________________

UVOD

______________________________________________________________

Reforma penzijskog sistema, koji se nalazi u okviru sistema socijalnog

osiguranja, jedno je od proritetnih otvorenih pitanja u Srbiji, koje zahteva što skorije

rešenje, imajuću u vidu da predstavlja važan faktor ekonomske i socijalne stabilnosti.
Penzijski sistem u Srbiji je rizičan i neodrživ, pre svega zbog rastućeg

broja

penzionera, smanjenja broja radno aktivnog stanovništva u odnosu na njih, kao i zbog

izbegavanja plaćanja doprinosa, visoke stope rada na crno, previsokih ra

šoda i dr.

Problemi u finansiranj

u sistema penziјskog i invalidskog osigura

nja,

koјi su nastali

kao posledica društveno-ekonomskih problema u zemlji -

naјp

re veliki pad, a zatim i

nedovoljan rast privredne aktivnosti i BDP, visoka stopa nezaposlenosti

, vlasnička

transformaciјa privrede sl., i nepovoljnih demografskih kretanj

a, doveli su do

neophodnosti preduzimanja mera za reformu sistema p

enziјskog i invalidskog

siguranja. Osnovni cilj reforme јe dostizanje dugoročne ekonomske održ

ivosti

sistema. Kratko

ročni i srednjeroč

ni ciljevi reforme menjali su se u zavisnosti od

utvrđenih prioriteta i perioda u koјem su se mere sprovodile.

Reforme penzijskih sistema sa glavnim ciljem uštede novca u državnim budžetima
sprovode se širom sveta, ali skoro ni u jednoj zemlji ne prolaze bez protesta, kao što

smo tokom 2010. godine mogli videti u Francuskoj i Grčkoj, gde su štrajkovi bili
najžešći. Otpor

prema promenama postoji i u Srbiji gde su sindikati u oktobru 2010.

godine organizovali proteste i tražili pregovore sa Vladom jer su bili nezadovoljni

pojedinim odredbama predloga Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, među

kojima su insistirali da su u Zakon ugradi zaštitn

a klauzula prema kojoj prosečna

penzija ne bi mogla pasti ispod 60% prosečne zarade.

Reforma penzijskog sistema u Srbiji je jedno od prioritetnih pitanja koje je aktuelno

već dugi niz godina.

Započela je 2001. godine donošenjem

izmena zakona koje su stupile na snagu

početkom 2002. godine. Preduzete

su dve veoma važne mere: starosna granica je

jednokratno podignuta sa 60 na 63 godine života za muškarce, a sa 55 na 58 godina za
žene i

promenjen je način usklađivanja penzija

pri čemu se prešlo na tzv. “švaj

carsku

formulu”.
Dalji

koraci u reformi penzijskog sistema uređeni su donošenjem novog Zakona o

penzijskom i invalidskom osiguranju, koji je stupio na snagu 10.04.2003. godine, a

kojim su propisane značajne promene u sistemu:

promenjena je definicija

invalidnosti, ukinuta su prava po osnovu preostale radne sposobnosti – II i III
kategorija invalidnosti

, kao i pravo na raspoređivanje na drugi odgovarajući posao,

promenjen je način obračuna penzije, produžen je staž koji se uzima u obzir prilikom

obračuna

penzije,

uvedena je obaveza plaćanja doprinosa na sve prihode koji se

ostvaruju po osnovu obavljanja neke ekonomske aktivnosti, uvedena je mogućnost
dobrovoljnog uključivanja u osiguranje

za sva lica koja nisu u osiguranju i promene u

obuhvatu osiguranika poljoprivrednika.
Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je stupio na snagu

1.9.2004. godine na jedinstven način je uređeno finansiranje celokupnog socijalnog

osiguranja.
Izmenama Zakona o PIO donetim sredinom oktobra 2005. godine, a koje su stupile na
snagu od 1.1.2006. godine, nastavljeni su reformski procesi:

povećanje starosne

granice za odlazak u penziju za po pola godine godišnje, prelazak sa „švajcarske
formule“

na usklađivanje dva puta godišnje prema kretanju troškova života,

uvođenje

vanrednog usklađivanja penzija u slučaju ispunjavanja određenih uslova, utvrđivanje
najnižeg nivoa penzije na nivou od 25% prosečne zarade zaposlenih u 2005. godini.

Država je Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za
pojedine kategorije osiguranika - zaposlenih, donetim sredinom oktobra 2005. godine
rešil

a problem neuplaćenih

doprinosa licima koja su bila zaposlena i prijavljena na

osiguranje u periodu od 1991. do 2003. godine, a kojima nije bio uplaćen doprinos za

deo ili za ceo taj period. U istom paketu doneta su tri dodatna zakona koja se nalaze
u nadležnosti Ministarstva finansija, a kojima se suštinski

utiče

na delove sistema

PIO: uspostavljen je sistem dobrovoljnih penzijskih fondova i penzijskih planova i
donošenjem dva zakona o javnom dug

u Republike Srbije omogućeno je

uspostavljanje redovne isplate penzija.
U cilju nastavka reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja od
Svetske banke je dobijen kredit u iznosu od 25 miliona USD (koji je postao efektivan
krajem 2005. godine) po IDA uslovima (bez kamate i 10 godina grejs period).

Sredstva iz kredita će se koristiti za finansiranje aktivnosti vezanih za konsolidaciju
fondova PIO, uvođenje jedinstvenog registra osiguranika i poslodavaca, sprovođenje

dobrovoljnog  penzijskog  osiguranja,  obuku  penzijske  administracije  i  uspostavljanje
kapaciteta za analizu i planiranje u penzijskom sistemu.
Tokom  2008.  godine,  prvo  administrativno,  a  kasnije  i  finansijski,  konsolidovana  su
tri  penzijska  fonda  –  Fond  zaposlenih,  Fond  samostalnih  delatonosti  i  Fond
poljoprivrednika.

Početkom maja 2010. godine skupština Srbije usvojila je Zakon o Centralnom registru
obaveznog socijalnog osiguranja koji će objediniti baze podataka koje se vode za

osiguranike i poslodavce u oblasti socijalnog osiguranja. Jedinstvena elektronska baza
sadr

žaće podatke o obveznicima doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i

osiguranim licima i time će biti objedinjene baze podataka organizacija obaveznog

socijalnog, obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranje, zdravstvenog osiguranja i
osiguranja za slu

čaj nezaposlenosti. Utvrđeno je i uvođenje jedinstvenog broja koji će

se dodeljivati svakom obvezniku uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i

osiguranom licu i njegovu vezu sa postojećim jedinstvenim matičnim brojem građana

i poreskim identifikacionim brojem.
Pored svih prethodno navedenih reformskih koraka, pred Srbijom se nalaze

kompleksni izazovi u određivanju pravog pravca budućeg razvoja sistema socijalnog

osiguranja.

Penzijski sistem u Srbiji je već dugo vremena u problemu stare populacio

ne strukture.

Prema podacima od juna 2010. godine, u Srbiji ima 1.615.121 penzionera

, a na

www.pio.rs, od utorka 01. februara 2011.

______________________________________________________________

1. METODOLOŠKI KONCEPT RADA

______________________________________________________________

U ovom radu se razmatraju najznačajniji elementi penzijskog sistema Srbije,

njegove reforme, iskustva komparativnih zemalja i modela reforme Svetske banke, tj.

uvođenja obaveznog

privatnog penzijskog osiguranja, dok se u ovom poglavlju govori

o metodološki

m i predmetnim određenjima navedenih oblasti. U okviru ovih

opredeljenja, utvrđuje se šta će biti predmet dalje obrade ovog rada i na koje načine je

planirano njihovo ostvarenje.

1.1.

Problem kojim se bavi rad

Najšire posmatrano, osnovni problem kojim se bavi ovaj master rad je nedovršena
reforma sistema socijalnog osiguranja u Srbiji. U 2008. godini su spojena tri penziona
fonda (za zaposlene, za samozaposlene i za poljoprivrednike) u jedinstveni sistem.

Ipak, Srbija se suočava sa kompleksnim izazovom u određivanju budućeg pravca
kojim će ići penzioni sistem.

Penzioni sistem u Srbiji je već dostigao zrelu populacionu strukturu. Samo 1,25
zaposlenih izdržavaju jednog penzionera, a da bi postojeći model finkcionisao,

neophodan je odnos 3:1 u korist zaposlenih. Postoji izuzetno veliki broj lica koja su

uspela da ostvare pravo na penziju, a imaju prilično kratak radni staž, kao i lica koja

imaju beneficirani radni staž. U prilog tome, veliki broj radnika se penzionisao
prerano na osnovu invaliditeta.

Takođe, jedan od velikih problema je i što je penzioni sistem značajno subvencionisan
iz budžeta. Doprinosi radnika i poslodavaca pokrivaju samo dve trećine ukupnih
troškova, a preostala trećina se finansira iz budžeta. Zbog populacije koja ubrzano
stari, postojeći penzioni sistem ima već problema sa održivošću.

Usklađenost sa Zakonom o socijalnom osiguranju mora da se poboljša. Neprijavljeni
doprinosi su široko rasprostranjeni. Postoji nedostatak koordinacije između institucija

socijalnog osiguranja i poreske uprave koja je odgovorna za prikupljanje socijalnih

doprinosa. Slaba koordinacija između navedenih institucija je isto još jedan veliki

problem koji zahteva što brže rešavanje.

Jedno od rešenja kojim se ovaj master rad posebno bavi, a imalo bi dugoročne

sledice i svakako značajne efekte po ceo sistem, je uvođenje obaveznog privatnog

penzijskog osiguranja, II stuba po terminologiji Svetske banke.