ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ

С Е М И Н А Р С К И

Р А Д

ПРЕДМЕТ: МЕНАЏМЕНТ МАЛИХ И СРЕДЊИХ ПРЕДУЗЕЋА

ТЕМА: РЕГИСТРАЦИЈА И ОСНИВАЊЕ
ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА У СРБИЈИ

Професор: мр Марко Закић Студент: Жарко Стевановић
Бр. индекса: 11/10 – М

САДРЖАЈ

Увод .......................................................................................................................................стр. 3

1. Опште карактеристике предузећа и предузетника .......................................................стр. 4
2. Агенција за привредне регистре ........................................................................................стр. 7
3. Правни основ регистрације и оснивања привредних субјеката .................................стр. 8
4. Предузетник - поступак регистрације предузетника (радње) .....................................стр. 8
5. Ортачко друштво (о.д. или од) ...........................................................................................стр. 9
6.

Командитно друштво (к.д. или кд) ..................................................................................стр. 10

7. Друштво са ограниченом одговорношћу (д.о.о. или доо) …………………………...стр. 10
8. Акционарско друштво (а.д. или ад) ……………………………………………………стр. 12
9. Представништво страног привредног друштва ……………………………………...стр. 13
10. Огранак привредног друштва ………………………………………………..……….стр. 14
11. Огранак страног привредног друштва ………………………………………..……..стр. 14
12. Задруга

……………………………………………………………………………..….….стр. 15

13. Задружни савези …………………………………………………………………...…….стр. 15

Закључак .............................................................................................................................стр. 17

Литература ..........................................................................................................................стр. 19

1. Опште карактеристике предузећа и предузетника

Сектор МСПП

обухвата микро, мала и средња предузећа (МСП) и

предузетнике. Класификација правних лица према величини, у оквиру

сектора

МСП,

извршена је према броју запослених на: микро предузећа – број запослених

до 9, мала предузећа – број запослених 10-49 и средња предузећа – број
запослених 50-249.

Предузетници (радње),

као физичка лица која самостално

обављају делатност, укључени су у микро предузећа

Резултати анкете спроведене од стране Националне агенције за регионални

развој  показују да се приликом избора правне форме пословања МСП најчешће
опредељују   за   друштво   са   ограниченом   одговорношћу   (ДОО-88%   испитаника).
Разлог   за   избор   ове   форме   може   се   наћи   у   њеној   флексибилности   у   погледу
организационих трансформација и формалних услова организовања управљачких
функција, али и у непостојању ризика губитка личне имовине оснивача, у случају
пословања са неповољним исходом. Овај облик доминира код свих видова МСП
независно од величине, с тим што је код средњих предузећа (у односу на микро и
мала)   учесталије   опредељење   за   форму   акционарог   друштава   (АД-24%).
Командитна и ортачка друштва, егзистирају код 4% анкетираних МСП.

Табела 1. Правна форма МСП по величини (у %)

Самосталне радње које су специјализоване за одређене делатности (СТР-

трговинске, СЗР-занатске, СУР-угоститељске, СКР-кројачке, СГР- грађевинске)
најчешће су организационе форме пословања код предузетника. Присутне су и
самосталне радње које обухватају више делатности (СПЗР-производно-занатска,
СТУР-трговинско-угоститељска и сл.), као и предузетници који послују као
агенције и у мањем обиму, као ортачке радње.

Облик

д.о.о.

а.д.

к.д.

о.д.

УКУПНО

Микро

92,7

2,9

1,0

3,4

100,0

Мало

91,1

4,1

0,7

4,1

100,0

Средње

76,1

23,6

0,0

0,2

100,0

МСП

88,2

8,0

0,6

3,2

100,0

Готово све анкетиране радње и нешто више од две трећине МСП имају

једног оснивача, при чему је код средњих предузећа наглашенија

склоност ка

подели одговорности и резултата пословања између два и више власника у односу
на микро и мала

предузећа.

Мере и активности предузете од 2001. године на стварању ефикасног

система регистрације предузећа, промоције извоза, финансијске и нефинансијске
подршке   утицале   су   на   континуирано   повећање   нивоа   развијености
предузетничког  сектора  и   његов   растући  утицај   на   укупна   привредна   кретања.
Преласком   Србије   из   фазе   формулисања   политике   и   дефинисања   стратешких
циљева   у   фазу   реализације   политике,   циљна   група   подршке   постају   start-up   и
иновативна предузећа.

Убрзани раст броја малих и средњих предузећа и изградња система

подстицања њиховог развоја, спадају у значајна достигнућа транзиције економије
Србије   у   периоду   2000-2009.   година.   Сектор   малих   и   средњих   предузећа   и
предузетника (МСПП) је постао најефикаснији сегмент привреде Србије, носилац
раста и запошљавања, а у 2009. години обезбедио је 66,7% запослености, 67,8%
промета   и   57,4%   бруто   додате   вредности   нефинансијског   сектора   привреде
Србије. После демократских промена 2000. године, начињен је битан напредак у
стварању   институционалног   и   законског   оквира   пословања,   тако   да   је   Србија
успела   да   надокнади   заостајање   у   развоју   МСПП   у   односу   на   друге   земље   у
транзицији и да у извесним елементима постане боља у поређењу са неким од
земаља-чланица   ЕУ.   Број   предузећа   и   радњи   се   континуирано   увећавао,   уз
истовремено повећавање броја запослених, па је број радних места отворених у
сектору   МСПП   од   2005.   године   већи   од   броја   радних   места   изгубљених
реструктурирањем   великих   предузећа,   што   је   давало   значајан   допринос
смањивању социјалних тензија. Међутим, динамика запошљавања у МСПП није
довољна да би апсорбовала расположиву радну снагу.

Компаративна анализа развијености сектора МСПП у Србији и у земљама

ЕУ, показује да је према учешћу у броју предузећа и запослености, као и према
оствареном промету и БДВ, сектор МСПП Србије на нивоу просека ЕУ. Међутим,
велико   је   заостајање   сектора   МСПП   Србије   у   односу   на   просек   ЕУ   ако   се
посматрају промет по запосленом, БДВ по запосленом и профит по запосленом.
Упоредна   анализа   инвестиција   по   запосленом   и   инвестиција   по   предузећу,   у
земљама окружења и ЕУ-27, указује на значајно нижи ниво ових показатеља у
Србији,   како   за   сектор   МСПП   тако   и   за   укупну   привреду.   Инвестиције   по
запосленом   у   сектору   МСПП   износе   3.000   ЕУР   (просек   ЕУ   је   7.700   ЕУР),   а
инвестиције по предузећу 9.200 ЕУР (у ЕУ је 33.400 ЕУР).

Компаративна анализа динамике и темпа побољшања индикатора

пословања са земљама у окружењу указује на успоравање привредних реформи у
Србији са свим негативним последицама на укупну конкурентност привреде.
Углавном непромењене вредности основних индикатора пословања указују да у
2009. години није дошло до значајнијег побољшања пословног амбијента, односно
да структурне реформе нису тако снажне да апсорбују негативне последице
транзиционог процеса и глобалне економске кризе. У 2009. години побољшање је
забележено само у области оснивања предузећа и одобравања кредита.