1
VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I
PREDUZETNIŠTVO
SEMINARSKI RAD
Predmet: MIKROEKONOMIJA
RAD
Profesor: doc. dr Milisav M. Miljković
Student: Maja Nikolić Srejić
Br. indeksa: 322-035/16
Niš, april 2017. godine
2
SADRŽAJ
Uvod……………………………………………………...
3
Pojam rada ………………………………………………
4
Razvoj rada………………………………………………
6
Podela rada……………………………………………….
8
Proučavanje rada………………………………………....
10
Plaćanje rada……………………………………………..
12
Teorije o plaćanju rada…………………………………...
14
Zaključak…………………………………………………
15
Literatura…………………………………………………
17
4
POJAM RADA
Rad je prvi i najznačajniji element ekonomskog procesa stvaranja, specifičnih
funkcionalnih karakteristika, koji se razlikuje u odnosu na druge elemente i posebne
karakteristike koje poprima tokom svog ukupnog razvoja.
Za obavljanje procesa poslovanja preduzeća potreban je, prvenstveno, rad,
odnosno radna snaga. Ljudski rad predstavlja proces svrsishodnog trošenja čovekovih
fizičkih i umnih sposobnosti. Taj skup sposobnosti nazivamo radnom snagom. Dakle,
može se zapravo reći da je rad trošenje radne snage, ali samo u ekonomskom smislu,
takvo trošenje koje ima za cilj proizvodnju materijalnih dobara ili usluga. Kao
rezultat utroška rada mogu se pojaviti dve komponente iz procesa rada:
• Izvršeni, opredmećeni rad u nekom proizvodu ili usluzi, s društveno
priznatom upotrebom vrednosti tog proizvoda, ili usluge
• Nepotrebno korišćenje fizičkih i umnih sposobnosti čoveka, koji se javlja u
svim slučajevima u kojima izostane ili se umanjuje rezultat.
Bitna osobina ljudskog rada je njegova svrsishodnost. To je ono što bitno
razlikuje čoveka od rada drugih živih bića, jer čovekov rad je svesno, unapred
određen i zamišljen cilj rada kojeg čovek obavlja. Čovek kao jedino svesno biće
unaped stvara predmet koji će da proizvede, a tek potom pristupa njegovoj realizaciji.
Dakle, rad je svesna i unapred smišljena čovekova delatnost usmerena ka
ostvarivanju određenog svrsishodnog i korisnog cilja na bilo kojem području života.
Radnik u procesu rada troši svoju bionergiju, a ta bioenergija se ne može
izraziti u jedinicama mere. Zbog toga se čovekov proces rada, trošenje njegove
bionergije meri vremenskim trajanjem procesa rada. Razlikuje se količina rada
izražena bionergijom u vremenskim jedinicama istog proizvođača, kao i u
vremenskim jedinicama različitih proizvođača. To potiče od različitog intenziteta
čovekovog rada u vremenskim jedinicama i kod istog proizvođača i kod različitih
proizvođača. Te razlike u utrošcima radne snage u jednakim vremenskim jedinicama
kod istog proizvođača i dva različita proizvođača potiču zbog:
1.
različite kvalifikovanosti i radnog iskustva;
2.
različitog intenziteta rada;
5
3.
različitih metoda organizacije rada;
4.
različitih uslova rada
5.
različitih prekida u radu.
Kvalifikovanost radnika predstavlja sposobnost nekog radnika za efikasno
izvršavanje određenog posla. To je skup znanja, umešnosti, radne sposobnosti i
spremnosti za preuzimanje odgovornosti za rad. Dakle, neki radnik je kvalifikovaniji
od drugog ranika, ali to znači i da ta kvalifikovanost i košta, pa što je veća
kvalifikacija to su i veći troškovi.
Intenzitet rada je stepen trošenja umnih i fizičkih sposobnosti čoveka u
procesu rada u jedinici vremena. Što je intenzitet rada veći, to je veća i iscrpljenost
radnika. Postoji donja granica internziteta , a pojavljuje se kada je rad spor da
negativno utiče na proces, i gornja granica internizteta rada kada je rad dostigao takav
napor da se s daljim naprezanjem proizvodnja u jedinici vrmena ne povećava, već
smanjuje. Najbolji je optimalni utrošak radne snage, onda kada radnik trošeći svoje
fizičke i umne sposobnosti poizvodi proizvode ili usluge u jedinici vremena, uz svoj
minimalni utrošak.
Organizacija rada je skup i redosled metoda koji osiguravaju maksimalni
radni učinak uz minimalno trajanje procesa rada, a uz uslov da radnik radi
optimalnim intenzitetom.
Uslovi rada predstavljaju jedan od zahteva pod kojima radnik treba obavljati
posao. Današnja tehnologija i tehnika idu napred, dakle potrebno je radniku uz
korišćenje novih savremenih standarda omogućiti što bolje uslove rada.
Kontinuitet rada predstavlja eliminisanje prekida rada, proces proizvodnje je
kontinuiran proces i ne treba ga prekidati do završne radnje na konkretnom
proizvodu.
Dakle, sve ove pretpostavke treba razmotriti, omogućiti i na taj način će
radnik ostvariti optimalne rezultate rada ili usluge u vremenskoj jedinici. Na taj način
radnik postiže optimalne rezultate sa stanovišta produktivnosti i ekonomičnosti.
