Regulacija banaka

1.REGULACIJA BANAKA

Potpuna sloboda poslovanja banaka pod uvjetima i zahtjevima tržišta, nije moguća s obzirom 

na njihovu ulogu u gospodarstvu i njen utjecaj na gospodarsku stabilnost. Uloga centralne 

banke u tom pogledu, slična je u svim državnim porecima, a to je osiguranje takvog sustava 

regulacije   i   suprvizije   te   podzakonskih   propisa   kojima   će   osigurati   stabilnost   i   sigurnost 

poslovanja banaka. Razborito reguliranje nadzora i kontrole bankarskog sustava ima dobar 

učinak   na   odluke   o   pribavljanju   financijskih   sredstava   i   alokaciju   kreditnog   potencijala. 

Karakteristike   bankarskog   sustava   BiH   su   da   ima   jedinstvenu   Centralnu   banku   i   dva 

institucionalna okvira za bankarski sektor, određena entitetskim zakonima, Federaciju BiH i 

Republiku   Srpsku,   dok   banke   Brčko   distrikta   BiH   potpadaju   pod   regulaciju   Agencije   za 

bankarstvo   RS-a.  Agencija   za   bankarstvo   FBiH   je   zakonski   utemeljena   radi   unapređenja 

sigurnosti,   kvaliteta   i   zakonskog   poslovanja   tržišno   orjentisanog   stabilnog   bankarskog   i 

mikrokreditnog sistema u FBiH, a obavlja i nadzor nad poslovanjem lizing društava. Gledano 

sa najšireg aspekta, regulatorne i supervizorne vlasti moraju da postignu tri cilja :



Jasno   definisanje   tipova   institucija   koje   su   obuhvaćene   procesom   regulacijekao   i 

nadležnosti svake regulatorne i/ili supervizorske agencije za teinstitucije.



Promocija pouzdanosti, efikasnosti i integriteta tržišne infrastrukture, posebno platnog 

sistema.



Unapređenje efikasnosti delovanja i konkurentnosti u finansijskom sistemu.

Regulacija banaka postoji zbog postizanja javnih interesa i regulacija banaka zbog postizanja 

ličnih   interesa.   Regulatorni   okvir   u   bankarskom   sektoru   obuhvata   brojne   aspekte,   od 

osnivanja banaka do njihovog gašenja. 

Smatramo  da  izlaganje  o  aspektima  regulacije  banaka treba  da sadrži prikaz pozitivnih  i 

negativnih strana:



ograničavanja djelatnosti banaka i pravila za njihovo osnivanje,



minimalno potrebni kapital, koji banka mora da održava,



ovlasti koje se daju supervizornom tijelu,



sigurnosne mreže koje postoje u državi,



monitoring banaka od strane privatnog sektora,



državno   vlasništvo   u   bankama   kao   najprodorniji   oblik   državne   kontrole.

Budući da se zna da je tržište najbolji alokatror resursa, svaka zemlja bi se trebala oslanjati na 

slobodno djelovanje svojeg bankarskog tržišta kao alokatora slobodnih novčanih sredstava. 

No ipak, postoje vrlo jaki   razlozi zbog kojih države ne dopuštaju bankarskom tržištu da 

slobodno   djeluje   te   ga   reguliraju   jer   se   smatra   da   bi   ono   u   suprotnom   moglo   ostvariti 

neprihvatljive rezultate za zajednicu.

2.SUPERVIZIJA BANAKA

Uzimajući u obzir važnost tržišnih anomalija na financijskim tržištima, zagovornici javnih 

interesa u regulaciji banaka smatraju da bankarski supervizor može prevazići te greške, a osim 

toga on ima i namjeru da to uradi. Iz ovoga slijedi poseban pristup regulaciji banaka, koji daje 

svu   potrebnu   moć   supervizoru   banaka,   da   bi   se   osigurala   sigurnost   i   transparentnost 

bankarskog sistema. U mnogim država sveta u skoro cijelom dvadesetom vijeku, supervizija 

banaka je više bila usmjerena u provjeravanje primjene regulatornih pravila u bankarskoj 

praksi, pošto su banke bile suočene sa snažnim i detaljnim restrikcijama u vezi sa njihovim 

poslovanjem. Države u razvoju su imale brojne usmjerene kreditne programe i visoke rezerve 

i zahtjeve za održavanje likvidnosti, što im je pomoglo u postavljanju i očuvanju stabilnosti, 

što bez tih restrikcija ne bi bio slučaj.

U osnovi supervizijom se kontroliraju slijedeće:



Visina osnivačkog kapitala



Profesionalni i etički kvaliteti



Program aktivnosti



Fer konkurentski odnosi i aktivnosti



Kriminogene aktivnosti



Poštivanje zakonskih i podzakonskih propisa

Kako je u BiH monetarna funkcija u nadležnosti Centralne banke, funkcija supervizije banaka 

u nadležnosti Agencije za bankarstvo, a funkcija osiguranja depozita u nadležnosti Agencije 

za osiguranje depozita banaka, to je za zdravlje i stabilnost bankarskog sektora BiH bilo 

nužno da se uspostavi čvrstu saradnja ovih institucija. Poseban doprinos uspješnom razvoju 

bankaraskog sektora BiH dala je funkcionalana bankarska supervizija koju vrši Agencija za 

bankarstvo,   kao   i   uspješna   koordinacija   njihovog   rada   koju   vrši   Centralna   banka   BiH.

Općenito superviziju vrše bankarski supervizori i vanjski revizori. Napominjemo da su u BiH 

to samo bankaraski revizori, jer vanjski revizori u svom obimu poslovanja nemajusuperviziju 

banaka. Bankarski supervizori primarno brinu o održavanju stabilnosti bankarskog sistema i