REZIME
U ovom radu nastojala sam, s jedne strane, da ukažem na neke specifičnosti i značaj
tržišta finansijskih usluga, a s druge strane, na specifičnosti tržišta osiguranja kao
jednog segmenta finansijsko-uslužne privrede.
Gde ću govoriti o određenju banko osiguranja, finansijskim uslugama bankarskog i
osiguravajućeg sektora, integracije banake u funkcionisanje i radom osiuravajućih
kompanija, kao i o pojmu i istorijat osiguranja, tržištu usluga osiguranja-karakteristike i
savremeni procesi, odnos naplaćivanja premije u razvijenim i nerazvijenim zemljama,
osiguranje prodaje putem interneta, velike štete i neki problemi osiguranja, odrednice
uspešnog rada banke i osiguranja.
1
Osiguranje je institucija
koja nadoknađuje štete nastale u društvu, u njegovoj privredi ili
kod ljudi, usled dejstva rušilačkih prirodnih sila i nesrećnih slučajeva. To je udruživanje
svih onih koji su izloženi istoj opasnosti, s ciljem da zajednički podnesu štetu koja će
zadesiti samo neke od njih.
Osnovni cilj osiguranja
predstavlja pokriće rizika putem zajednice ugroženih
pojedinaca. Uloga i značaj osiguranja u savremenom životu može se posmatrati sa
aspekta pojedinca i sa aspekta nacionalne ekonomije.
Potreba za uslugama osiguranja nastaje zbog tri tipa sistema koji kreiraju hazarde i
nesigurnost: socijalni sistem kreira
hazarde kao što su pljačka, požar, neredi, štrajkovi,
kidnapovanja, društvene pobune. Ovo postavlja pojedinca ili instituciju u stanje
finansijske nesigurnosti,
prirodni sistem
se odnosi na prirodne sile kao što su uragani,
zemljotresi, gromovi, poplave, oluje i sl.,
tehnički sistem
(koji kreiraju pojedinci i
institucije u okviru društva), mogu kreirati rizik od požara, eksplozije, zagađenja,
radijacije, kontaminacije, sudara, kvara i sl.
Predmet osiguranja
ne mogu biti svi rizici. Za tako zvane "osigurljive" rizike potrebni
su određeni kvaliteti radi utvrđivanja visine materijalnih obaveza koje može nastati
njihovim ostvarivanjem i mogućnošcu formiranja sredstava potrebnih za pokriće ove
obaveze.
U Srbiji posluje 20 društava, od kojih se 17 isključivo bavi poslovima osiguranja, 2
samo poslovima reosiguranja, dok se 1 društvo bavi poslovima osiguranja i
reosiguranja.
Pored društava za osiguranje, u prodajnoj mreži učestvuju 4 banke koje su dobile
dozvolu za obavljanje poslova zastupanja, 48 pravnih lica, 106 fizičkih
licapreduzetnika, jedna turistička agencija, kao i 5002 fizička lica koja su dobila
ovlašćenje za zastupanje odnosno posredovanje u osiguranju.
Nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja poveren je Narodnoj banci Srbije, čime je
učinjen prvi korak ka uspostavljanju integrisane supervizije finansijskog sektora u
celini. Nezavisnost i samostalnost centralne banke, infrastrukturna i kadrovska
osposobljenost za poslove supervizije, kao i povezanost banaka i osiguravajućih
društava, najvažnije su prednosti poveravanja ove nadležnosti Narodnoj banci Srbije.
Na srpskom finansijskom tržištu će u narednom period doći do rasta tržišta osiguranja
ali i do zaoštravanja konkurencije budući da se broj i kvalitet osiguravajućih društava
povećava. Bankarski sektor je trenutno prezasićen pa je konkurencija i kooperacija ovih
finansijskih institucija u Srbiji u narednom periodu izvesna.
I ODREĐENJE BANKOOSIGURANJA
4
Finansijske usluge predstavljaju jedan od stožera evropskih integracionih procesa. One
predstavljaju glavnu tačku preko koje se ostvaruje proces globalizacije. U ovom sektoru
se dešavaju krupne promene, a koje su usmerene ka uvećavanju profita i borbi za što
veći deo svetskog tržišta. Jedna u nizu tih promena vezana je i za povezivanje banaka i
osiguravajućih organizacija, a efekti ovog povezivanja su višestruki.
Naime, pored bankarstva, osiguranje predstavlja jednu od najvažnijih finansijskih
usluga. Reč je o delatnosti koja akumulira ogromni novčani potencijal i koja je kao
takva nezamenljiv izvor investicija. Investicije podstiču agregatnu tražnju, a ova
privredni rast. To je sasvim dovoljan razlog da se ovoj delatnosti i na našim prostorima
posveti više pažnje, pa s tim u vezi i više upoznaju neke njene osobenosti. Razvoj ovog
sektora finansijskih usluga, posebno osiguranja života, zavisi od makroekonomske
stabilnosti pa zato treba obezbediti dobru "podlogu" za njegov razvoj. Razvijenost ovog
sektora danas je postala pokazatelj uslova života, odnosno životnog standarda. Nije reč
samo o standardu pojedinca, već i o društvenom standardu.
Banko osiguranje ( eng.bankassurance) predstavlja povezivanje banaka i osiguranja.
Pojam bankoosiguranje podrazumeva distribuciju posebno prilagođenih proizvoda
osiguranja kroz mrežu banaka, odnosno to je povezivanje banaka i osiguranja.
Bankarstvo i osiguranje su dve neraskidivo vezane poluge finansijskog sektora, jer
banke obezbeđuju krvotok ekonomskog sistema, a osiguranje preuzima na sebe
potencijalne rizike koje prati poslovanje. Dinamičan razvoj osiguranja života kao
instrumenta investiranja u mnogim je razvijenim zemljama uzrokovao smanjenje
ulaganja u banke, što je rezultiralo novim vidom prodaje osiguranja života preko
banaka. Na osnovu svega rečeno možemo zaključiti da banke zauzimaju posredničku
ulogu osiguranja.
Nudeći najširi mogući izbor finansijkih usluga na jednom mestu banke i osiguravači se
nadaju efikasnijem iskorišćenju potencijala svojih klijenata i time povećanju vlastitih
profita. Glavni argumenti za koncept bankoosiguranja su smanjenje troškova i bolja
iskorištenost postojećih kanala prodaje.
Bez amortizacionog elementa koji obezbeđuju osiguravajuće kompanije celokupan
ekonomski sistem bi se u periodu kriza uništio, bez mogućnosti brzog oporavka. Budući
da se radi o institucijama koje se nadopunjuju sve više je prisutan model integrisanog
pružanja bankarskih i osiguravajućih usluga na jednom mestu, kroz model
bankoosiguranja.
Potrebno je ukazati da postoje četiri osnovna modela bankoosiguranja:
1. Banka u potpunosti upravlja osiguranjem, koje je u njenom većinskom vlasnistvu;
2. Banka i osiguravajuće drustvo formiraju zajedničku zavisnu kompaniju;
3. Banka i osiguravajuće društvo sklapaju ugovor o distribuciji sa reciprocitetom;
4. Osiguravajuća kompanija može osnovati ili preuzeti banku.
Na srpskom finansijskom trzistu će u narednom periodu doći do rasta tržišta osiguranja,
5
1. provizije za hipotekarne kredite (konkurencija između banaka, osiguravajućih
kompanija kreditnih udruženja za odobrenje hipotekarnih kredita građanima),
2. privlačenje mladih investitora (konkurencija između banaka i kreditnih
udruženja),
3. novčane transakcije (konkurencija između banaka i kreditnih udruženja
građana),
4. dugoročne investicije (konkurencija između osiguravajućih organizacija,
berzanskih agenata),
5. više kamatne stope (konkurencija između banaka i drugih finansijskih
institucija).
Dešavalo se da se poslovanje odvija na osnovu dogovora o cenama što je ograničavalo
cenovnu konkurenciju i omogućilo opstanak manje rentabilnim i uspešnim subjektima.
Ovakvo poslovanje je postalo veoma skupo. Period 80-ih godina XX veka karakterišu
visoki troškovi ulaska u novu granu i visoki troškovi investiranja.
Smanjenje troškova zahtevalo je i smanjenje broja filijala kako bi se redukovali
operativni troškovi. Ovome je svakako išao na ruku i razvoj visoke tehnologije (npr.
upravljanje finansijskim transakcijama od strane deponenata preko telefona bez
direktnog kontakta sa zaposlenim osobljem u bankama). Vremenom dolazi do
integracija, ulaska novih subjekata u tradicionalne sektore i proširenja ponude
finansijskih usluga.
1.2 INTEGRACIJE BANAKA U FUNKCIONISANJE I RAD
OSIGURAVAJUĆIH KOMPANIJA
Specifičnost savremenog tržišta osiguranja ogleda se kroz sve veće uključivanje banaka
u funkcionisanje i rad osiguravajućih kompanija. To je proces poznat kao
bancassurance, odnosno bankoosiguranje. Zemlje u kojima je ova strategija naročito
razvijena su: Švajcarska, Holandija, Španija, SAD, Velika Britanija i Nemačka.
Povezivanje banaka i osiguravajućih kompanija u SAD dozvoljeno je na osnovu
Gramm-Leach- Bliley Act-a iz 1999. Ovaj zakon je omogućio korisnicima da na jednom
mestu dobiju sve potrebne finansijske usluge. S druge strane, efekti su se odrazili na
snižavanje cena usluga finansijskih kompanija. Finansijski servis na koji se odnosi
pomenuti zakon obuhvata: pozajmice, investiranje, prodaju polisa osiguranja, davanje
finansijskih saveta i sl. Povezivanjem je postignuto širenje proizvodnog asortimana i
prostor za investicione aktivnosti. Važno je ukazati i na to da je integracija pomogla da
obe institucije (i banke i osiguravajuće organizacije) smanje svoje rizike u slučaju
neuspeha u pojedinim poslovima. Zajednički nastup smanjuje rizik, smanjuje cenu
proizvoda (usluga) i obezbeđuje širi spektar klijenata.
Ipak, bez obzira na povezanost banaka i osiguravajućih organizacija, zahteva se
poštovanje izvesnih principa. Tako, nije dozvoljeno da plate i provizije zavise od
prodaje, provizije su limitirane, dokumentacija koja se odnosi na osiguranje mora biti
odvojena od drugih finansijskih dokumenata, vezivanje kupovine osiguranja za
kupovinu drugih vrsta finansijskih usluga je strogo zabranjeno itd.
7
